понедељак, 14.06.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

У Прокопу изградња и стамбених квадрата

Скупштина града донела je одлуку о изради плана детаљне регулације (ПДР) да би се одредила зона за изградњу стамбено-пословних објеката у зони недовршене главне железничке станице
Будући изглед станице у Прокопу

Компанија „Рејлвеј сити Београд”, партнер држави у изградњи станичне зграде, паркинга и пословно-комерцијалних објеката у Прокопу, не дангуби. Урбанистички пројекат који то предвиђа у јануару је био на јавном увиду, а Скупштина града Београда прошлог петка донела је одлуку о изради плана детаљне регулације (ПДР) између улица Стјепана Филиповића, Драгана Манцеа и главне железничке станице „Београд центар”, површине 1,06 хектара, да би се одредила зона за изградњу стамбено-пословних објеката. Иницијативу за израду плана новембра 2020. упутио је „Урбанистички центар доо” из Београда, иста фирма којој је био поверен и урбанистички пројекат чији је повод за израду био оквирни Уговор о заједничкој изградњи између државе и компаније „Рејлвеј сити Београд” из маја прошле године.

Тај плански документ који треба да буде израђен у року 12 месеци финансираће „Рејлвеј сити”.

Градња станичне зграде, чија је оквирна, процењена вредност 7.430.000 евра, не зависи од овог плана детаљне регулације. Јер, како је почетком године наш лист први известио, градња најважнијег станичног објекта на Прокопу почеће у току ове јесени и требало би да буде завршена до краја 2022. Како су у јануару за „Политику” потврдили у „Рејлвеј ситију”, предуслов за почетак ових радова је завршетак доградње недостајућих квадрата плоче над перонима Прокопа, а тај посао започет у мају 2020. требало би да буде окончан у току касног лета.

– Осим изградње станичне зграде, пословно-комерцијалних објеката и вишеспратне гараже, планирана је изградња саобраћајнице, као и уређење зелених и других отворених површина. Предвиђена је изградња око 890 паркинг места на отвореном и у вишеетажној гаражи, а сам пројекат спроводиће се фазно. У првој фази градиће се станична зграда и паркинг места на отвореном, док ће се пословно-комерцијални објекти и вишеетажна гаража зидати у неколико сукцесивних фаза. План је да прва фаза буде завршена до краја 2022, а да комплекс у целости буде изграђен током 2024 – појаснили су недавно у овој компанији.

Да би се уопште размишљало о грађевинским радовима на самој плочи, а пре свега о градњи станичне зграде, било је потребно и да се испита носивост и стање те армиранобетонске конструкције. У „Рејлвеј ситију” истакли су да је за тај посао био задужен Институт за материјале и конструкције Грађевинског факултета у Београду и да је њихова процена да су неопходне значајне интервенције како би се плоча ојачала ради даље изградње.

Партнерство под лупом Транспарентности

Позив државе за градњу недостајућих садржаја на Прокопу из 2019. предвидео је да приватни партнер у овом послу прибави сву документацију за издавање грађевинске и употребне дозволе и финансира изградњу станичне зграде, комерцијалног простора и паркинга. Држава, са друге стране, улаже земљиште и омогућава градњу на плочи и на свим парцелама које су у њеном власништву, а испуњавају техничке услове.

На тему овог партнерства почетком године огласили су се Транспарентност Србија и Коалиција за надзор јавних финансија тврдећи да је Републичка дирекција за имовину незаконито одабрала приватног партнера за заједничку изградњу на „Прокопу” захтевајући од Владе Србије да хитно учини јавно доступним сву документацију, као и уговор са предузећем „Рејлвеј сити”. Према њиховој оцени, уговор несумњиво представља јавно-приватно партнерство (ЈПП), па је у складу са Законом о ЈПП-у и концесијама из 2011. морао бити спроведен другачији поступак.

После ове реакције Транспарентности и Коалиције, реаговао је и РДИ који је у писаним одговорима нашем листу указао да је целокупан поступак у вези са овим пројектом „био у сваком делу јаван и транспарентан, а у свакој фази поступка од објављивања јавног позива до закључења уговора потврђен одговарајућим одлукама Владе”. У РДИ-ју су тада навели да су сви елементи овог посла засновани на примени члана 100. Закона о планирању и изградњи и одредаба члана 15. Закона о јавној својини додајући да уговор са „Рејлвеј ситијем” није закључен у складу са одредбама Закона о јавно-приватном партнерству и концесијама јер „у конкретном случају друга страна у овом правном послу само финансира изградњу објеката станичне зграде”.

Приступне везе коначно приоритет

Да је комплетирање садржаја на Прокопу коначно један од приоритета државе, почетком године указала је и вест из кабинета министра финансија Синише Малог у којој је истакнуто да су будуће саобраћајнице које ће са нишким ауто-путем повезати станицу „Београд центар” и комерцијалне објекте на њој увршћене на листу капиталних државних пројеката за 2021. Ове саобраћајнице неопходне су да би станица Прокоп била потпуно функционална и да би њен будући, такозвани доњи плато био повезан са остатком града. Градња првог дела приступних веза до Прокопа, оних из правца Булевара кнеза Александра Карађорђевића, завршена је у јуну 2017. и за тај посао био је задужен „Штрабаг”.

Коментари7
f4e39
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Razuman Srbin
Ova "ugledna" firma, osnovana 5 dana pre sklapanja ovih kapitalnih poslova, i to sa osnivačkim kapitalom od otprilike 5 evra uliva neverovatno poverenje u transparentno poslovanje i budući kvalitet gradnje i poštovanje dogovorenih rokova. Na stranu pitanje ko bi normalan kupovao stan da živi na krovu železničke stanice?!
Кукурику
На крову може и стадион да се направи?!
Gordana Pratt
Молим вас преведите на српски језик Рејлвеј сити.
Milan Tomić
Da li neko zna kojom železničkom trasom će u stanicu Prokop ulaziti vozovi iz pravca Sofije, Atine i Niša, kako bi dalje nastavili put Zagreba i Budimpešte.
Dejan K.
Svi vozovi iz pravca juga dolaze trasom Resnik - Rakovica - tunel Dedinje - Beograd Centar. Nakon toga nastavljaju preko novo zeleznickog mosta prema severu (Zagreb ili Budimpesta)
Nataša Dukić
Dakle, drzava daje privatnim partnerima pravo da grade za dzabe stambene zgrade koje su u blizini ali nisu deo projekta zeleznicke stanice? Na sred Dedinja? U jedinom posumljenom delu na prilazu novoj Prokop stanici? Kako je to po zakonu? Cista otimacina, i ko garantuje da privatna firma nece lepo izgraditi svoje stanove a onda odustati od zel stanice?
Kojic D.Brana
U gradu i u Republici postoje sluzbe koje su placene da stite interese Grada i Republike...ako se ogrese ode im sluzba i u zatvor...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља