понедељак, 17.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 15.03.2021. у 21:44 Марија Бракочевић
ЕКОНОМСКЕ ПОСЛЕДИЦЕ КОВИДА 19

Угоститељи и фризери најчешће гасили фирме

У Привредној комори Србије истичу да су међу најугроженијима и ауто-превозници у путничком саобраћају и туристичке агенције – Знатан број компанија пријављује проблем с ликвидношћу, што се у значајној мери покрива задуживањем
Фото С.Гуцијан

У Србији је прошле године основано 20 одсто мање предузетничких радњи него 2019. године. Највише је и основаних и угашених фирми у области угоститељства,  велетрговине и рачунарског програмирања. Према подацима Агенције за привредне регистре, минуле године је основано 29.810 предузетничких радњи, што је за 7.350, односно за петину мање него 2019, док је број новооснованих предузећа на готово истом нивоу као претходне године.

Будући да је број угашених фирми и предузетничких радњи и предузећа (ако се изузму оне која су ликвидиране по сили закона) на нивоу претходних година, на крају 2020. у Србији је било 9.879 привредних субјеката више, него на крају 2019. године. Међу предузетницима у току 2020. године је 22.052 обрисано из регистра АПР-а, а 5.868 је обрисано по службеној дужности, по захтеву Народне банке Србије, због пословних рачуна у блокади дуже од две године.

У Привредној комори Србије истичу угроженост угоститељских објеката, ауто-превозника у путничком саобраћају, туристичких агенција, подсећајући да знатан број компанија пријављује проблем са финансирањем ликвидности, што се у значајној мери покрива задуживањем.

–  То у будућности може довести до проблема солвентности, односно способности финансирања обавеза у дужем року. Ипак, имајући у виду процес стављања вируса под контролу (имунизација становништва, природна и вештачка), као и оптимизам у погледу пројекција раста привредне активности на глобалном нивоу, верујемо да епидемија вируса корона неће бити кључни фактор који ће одређивати пословну динамику у другој половини 2021. године – истиче Бојан Станић, помоћник директора за стратешке анализе у Привредној комори Србије, уверен да ће се планиране стопе раста и реализовати, посебно у Србији коју ове године очекује привредни раст од четири до пет одсто бруто друштвеног производа.

Откако је почела криза због вируса короне, у Србији је према подацима Европске банке за обнову и развој око 110.000 радних места угрожено, а међу њима су најугроженији предузетници, истиче Предраг Митровић, председник УО Удружења „Заштитник предузетника и привредника Србије”.

– Њихови приходи су драстично смањени због пандемије, а дажбине увећане. Привреда Србије, посебно мала привреда која пуни буџет, моћи ће све ово да издржи још неколико месеци и после тога бићемо у великом проблему – прогноза је председника овог удружења. Он подсећа и да је економска криза била у најави и током 2019, када се прича са пандемијом у светским размерама идеално уклопила са стањем светске економије.

– Поента свега што нас је задесило је прерасподела светског богатства, а у овом моменту су на сцени игре чији је циљ да се највиталнији сектори, а то су туризам, угоститељство и услуге, пољуљају и уруше. Потом ће доћи спасиоци, а сектор мале привреде преточиће се у капитал великих компанија – упозорава Митровић.

На почетку 2021, у Србији је евидентирано укупно око 400.000 активних привредних субјеката, од којих су око 279.000 предузетници. Највећа померања у 2020. догодила су се у области угоститељства, али овде као да су подједнако угрожени и мали и велики учесници на тржишту: највише предузетника, 1.746, регистровано је управо у делатности ресторана и покретних угоститељских објеката, али је ту и угашено 1.426 фирми. Затворено је и 255 угоститељских предузећа (привредних друштава), а отворен је занемарљив број.

– Ликвидација и стечај привредних друштава су поступци који трају нешто дуже, а тек након тога се друштва могу брисати из регистра, а и трошкови ових поступака нису занемарљиви, па стога друштва прибегавају брисању ако не постоји други начин да превазиђу лоше пословање. Помоћ државе, која је била правовремена и адекватна, спречила је већи број друштава да донесу одлуку о прекидању пословања – напомиње Милан Лучић, директор АПР-а.

Ако се упореде јануар ове и минуле године, овог јануара основано је 33  привредних друштава мање и било је 99 предузетника мање него у истом периоду лане. У јануару ове године, из регистра је обрисано 186 привредних друштава и 2.083 предузетничких радњи (355 је обрисано по службеној дужности, по захтеву НБС). Прошле године у исто време из регистра је обрисано 576 привредних друштава и 2.215 предузетничких радњи (406 по службеној дужности, по захтеву НБС). Тако, на пример, фирме у делатности „консултантске активности у вези са пословањем и осталим управљањем“ налазе се на другом месту од топ десет новооснованих предузетника у јануару ове године, али и на седмом месту угашених предузетничких радњи.

То није толико необично, јер велики системи за такве послове већ имају свој кадар унутар предузећа, а мале фирме ће се, ако имају проблема у пословању, одрећи консултантских услуга. Према подацима АПР-а, после угоститељске и консултантске делатности, на трећем месту по броју новооснованих фирми налазе се фирме за друмски превоз терета, а потом и за рачунарско програмирање, а кад је реч о фирмама за за негу и улепшавање, то јест фризерским и козметичким салонима они су, после угоститељских објеката, други на листи обрисаних предузетничких радњи у јануару ове године.

 

Брисање по службеној дужности

Из регистра привредних субјеката 2020. по службеној дужности обрисано је 5.800 друштава. Та привредна друштва обрисана су после спроведеног поступка принудне ликвидације. Најчешћи разлог брисања је недостављање финансијских извештаја у законским роковима за две узастопне године.

 

Коментари8
d3a62
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

slobodan
turisticke agencije.
Muradin Rebronja
Otvaranje i gašenje firmi je najnormalnija stvar. Kad je ekonomija i kupovna moć dobra, onda se otvara više firmi od zatvaranja. I obratno. Posle kiše dolazi sunce. Važno je da se ovi koji ponovo otvaraju prilagode novim zahtevima tržišta. To su restorani sa hranom za poneti i/ili dostavom hrane. Takmičenje ko će biti bolji, brži, raznovrsniji, jeftiniji i profitabilniji. Neka pobeđuju najbolji.
Zoran
Dokle god država otima novac pre nego što je i jedan dinar zarađen ništa od ozbiljnog rasta preduzetništva neće ni biti...
Божа
И то само због лоших закона, иначе би могли ставити кревет и лепу девојку у излог као што се то у Бриселу ради.
Milos miokovic
....... te dve branse, mozda izdaju 20-30%fisk.racune.......pa nerazumno je, za ne shvatiti je, da ugostitelji su u stanju da se naljute na gosta koji mozda bi zeleo racun, po ceni da mu i ne dolazi vise...... oni dozivljavaju drzavu kao protivnika......
Nenad
Dobro Milose objasni mi, posto sam ja mali ugostitelj, sta dobijam time ako ne izdam fiskalni racun?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља