уторак, 22.06.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Јутра и ноћи Златана Ибрахимовића

Ибра и Синиша Михајловић су, певајући легендарну канцону „Вагабундо” на блештавој сцени „Санрема”, знали да певају о себи

Погледајте пажљиво видео-клип са „Санрема” и све ћете сазнати о Златану Ибрахимовићу. Ибра не може да сакрије стидљивост, док пева са Синишом Михајловићем легендарну италијанску ствар „Вагабундо” из 1972. године. Изводили су је „Номади”, дизајнирани на албуму као „Битлси” у поодмаклој фази.

Један од најбољих фудбалера света свих времена готово да је укочен на сцени и да тако игра фудбал, био би, евентуално, кандидат за корнер заставицу.

„Једног дана ћу одрасти и небом живота летети, дете сам које зна: вечно плаво не може бити старост... А онда, једне септембарске ноћи сам се пробудио: ветар сам осећао по својој кожи, на телу – светлост звезда. Ја сам онај који зна где му је дом, ја сам оно дете које се игра у дворишту. Луталица сам, луталица без кинте у џепу, али горе – имам Бога...”.

Ибра је на блештавој сцени фестивала канцоне, док га је гледало више од 10 милиона еуфоричних Италијана, знао да пева о себи. Постао је поново повучени дечак, сломљен разводом својих родитеља који проналази утеху код етничких аутсајдера и живописних имигрантских заједница у предграђу Малмеа, где харају малолетничке банде, које прекраћују време играјући фудбал на шљунковитом терену између зграда, сувише уском и тесном да би се превише трчало. Ибра на том међупростору спознаје да га само дрскост, тврдоглавост, упорност и дриблинзи на граници са магијом, могу склонити одатле, до јуниорског тима Малмеа.

Отац Шефик, муслиман из Бијељине и мајка Јурка, Хрватица из Задра, напуштају Југославију крајем седамдесетих година, али не проналазе срећу у шведском „граду шљунка” у којем живи 166 националних група. Њихов брак се распада, непосредно по Златановом рођењу 3. октобра 1981. године. Златан је везан за ауторитарног оца који га васпитава, учи животу на начин које апологете политичке коректности никада неће разумети. Када му је Шефик купио кревет „Икее”, схватио је да нема новца за доставу, па је са Златаном, од продавнице до куће, теглио лежај. Сатима су ходали пешке, двојица одбачених, отац и син. Угледали су једну од најлепших кућа у Малмеу, бар се тако учинило дечаку. „Једнога дана ћу нам купити ову кућу”, рекао је оцу. То је учинио 15 година касније. Лечећи се целог живота од детињства дриблер израстао до 1,97, сувише висок за уски терен између зграда, прескочио је бајковити зид између егзотичних радничких кућа и Ајакса који га купује, препознајући у момку будућег антихероја светског фудбала, унапређеног у једног јединог Златана Ибрахимовића!

Ибра игра као нико пре њега и нико после њега. Као да је спој Јохана Кројфа и Марка ван Бастена, у којег сте убризгали бунтовништво Џорџа Беста. Да ли је он офанзивни везни, класични шпиц или уљез који је убачен у тим да би задивио, победио или добио црвени картон без икаквог разлога. Обележен по рођењу као полутан, са типичним југословенским синдромом – дакле, никоме потребан – игра тако да га свако заувек запамти: превисок за фудбалера, штрчи као јарбол, а потом се претвара у духа који с лоптом учини шта год пожели. Нестаје с њом и потом је петом закуцава у мрежу. У свлачионици презире ауторитете, нарочито играче које сматра препотентним, јер у њима види дечаке из јуниорског тима који су имали све, осим талента. И њега, који није имао ништа, осим талента!

У свакој екипи био је лидер, али се понашао тако да је стварао илузију да су остала десеторица, па макар то био и Меси у Барселони, ту да би статирали.

Драган Стојановић

Само је Мурињо представљао ауторитет за њега. У моћном и посебном Португалцу, Ибра је видео свог оца каквим је желео да га види: фацу светског фудбала који третира играче као гладијаторе, робље које ће појести лавови или Мурињо лично. И њега, Ибру, који пред Посебним постаје Спартак.

Отишавши у Америку, Свету Јелену за славне фудбалере који чекају коначни опроштај за огромну лову, постаје читава лига он сам, те су стадиони били претрпани публиком која је дошла да види играча који је у Лос Анђелесу почео да држи лекције и Леброну Џејсму. Толико је волео да га мрзе, да је претерао у ароганцији, стекавши статус божанства.

Велики Милан га враћа на Сан Сиро, иако Ибра има 39 година, али игра као дечак за кога време стоји. Када је дао два гола Сампдорији по повратку, казао је: „Ја сам Бенџамин Батон.” Он враћа време уназад, да би вратио дугове и изменио прошлост.

„Наравно да нисам купио ’порше’. Наручио сам авион, он је много бржи”, рекао је једном.

Очаравши калчо, организатори „Санрема” желели су га као специјалног госта, јер је фестивал почео да губи на значају, пошто су га давно напустили Тото Кутуњо, Ерос Рамацоти и Ана Окса. Био им је потребан човек који ће вратити славу канцони. На бину је прве фестивалске ноћи стрчао низ степенице уз стари народњак Наде Топчагић „Јутро је”. Шта би друго слушао Мухамед Али светског фудбала, ако не оне народњаке, уз које се Шефик наливао ракијом.

Десетак дана раније, Златана Ибрахимовића вређала је на националној основи нека будала из свечане ложе на стадиону „Рајко Митић”. Псовао га је и назвао балијом. Ибру, који у кући на зиду има слику „Косовке девојке”, човека лишеног сваког национализма који је упућивао хуманитарну помоћ не гледајући у географску карту, већ у изгубљене душе, попут оних у поплављеном Обреновцу.

Ко је тај нечовек из ложе који је обрукао Србију? Зашто још није ухапшен? Да ли је полиција спровела истрагу, како би спрала љагу са Црвене звезде и свих нас који Златана сматрамо најрођенијим, не због крвне групе, већ због карактера, нестварне игре и великог срца које скрива испод плашта ароганције.

Судбина га је на бини „Санрема” спојила са Синишом Михајловићем, још једним мешанцем. Отац Србин, мајка Хрватица и дечко који на хоризонту не назире крваво сунце. Синиша одлази у Динамо, али Ћиро Блажевић, паралелно преговара са Радмилом Михајловићем, познатијим као „Линекер из Фоче”. Превејани Ћиро наслућује нове ветрове, мирише му на несрећу и схвата да су два „Михајловића” исувише за један Динамо и један Загреб.

Био је то први знак за коврџавог дечака да је маркиран својим рођењем. Иде разочаран у Војводину и осваја првенство Југославије. Одлази у Звезду и осваја Бари. Иде у Италију и постаје играч разорног ударца и сурови тренер који бесно побеђује како противнике, тако и леукемију. Отреса је са себе, као демоне који су га прогонили. Ибра и Синиша, двојица играча печатирани као сувишни, свако на свој начин, постају нераздвојни пријатељи. Сувишни за нас, велики за свет. Толико велики, да је Нада Топчагић, за једно вече, постала Ива Заники!

Коментари24
e9794
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Radovan Novovic
sjajan tekst....bravo
Kale
Zasto svojatate Zlatana. On je svedjanin, rodjen i odrastao u siromasnom, visenacionalnom predgradju Malmö-a.
Mira
Suvisni za nas, veliki za svet - kakav briljantan zakljucak! Potpisujem svaku rec u ovom poeticnom tekstu o Zlatanu. Za ovog drugog sam samo cula. Cenim kod Zlatana i da je odan svojoj porodici (lepa i pametna partnerka Helena i dva sina) i da ima jedan zdrav stil zivota.
Vojislav
Ko zna ovako da piše, ne treba mu ništa više. Bravo
Џејми Шеј
Neko je iz mesovitog braka a neko nije. Neko rodjen u Svedskoj a neko na Kosmetu. Sta smeta sto je Ibra anacionalan a Novak Srbin? Nijednom ni drugom ne smeta da budu majstori u svom sportu. Neko je nacionalista a neko nije a to ispade novost te se pravimo Englezi kao da imamo Megzit problem.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.