уторак, 11.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 02.03.2021. у 22:15 Милош Лазић
НОЋНИ ЖИВОТ БЕОГРАДА КРОЗ ИСТОРИЈУ

Проклета Јерина и друге муке

Дуже од једног столећа некима је била незаобилазно одредиште, а њеном салом годинама су промицале топле успомене редовних и повремених гостију
Чувена кафана ”Три листа дувана” (Фото: Колекција „Био једном један Београд”)

Када се Коста Лазаревић из Струге запутио у престоницу Кнежевине Србије да би се посветио трговини, онако млад и зелен намеравао је да му главни еспап буду зејтин и макарони, али време, блиске везе с родним крајем и тек стечено искуство упутили су га да се дохвати дувана. Због канцеларија и складишта саградио је једноспратну кућу у Обреновој улици, близу двора, а кад му је нови посао успешно кренуо, магазу је преселио у безимено сокаче у комшилуку. Због купаца који су му опседали предузеће, приземље пословне зграде преиначио је 1882. године у кафану, а њој је наденуо име „Три листа дувана” (ето шта је био прави маркетинг, по којем би и данас понешто могло да се научи)!

Само деценију касније, до кафане је никла и приземна зградица коју је запосела Певачка дружина „Станковић”, а њу је баштинила и музичка школа. Али, да ли је било баш тако?

Миодраг Сретеновић, директор Музичке школе од 1987. године, био је убеђен да је темеље те куће ударио лично краљ Милан Обреновић, и то за сопствене потребе, односно за дискретан смештај извесне дворске даме, о чему сведочи тунел прокопан oд подрума здања ка дворском парку. И заиста, има ту нечег, јер то је једино здање у престоници, можда чак и у свету, са камином у подруму! Циглама и цементним малтером зазиданог ложишта самује тамо и данас... а не у Гинисовој књизи бизарности. Да Милан није абдицирао, и да она дама одмах није најурена из виле, ко зна каквим би се богазама рачвала наша новија повест.

Али, било је то сасвим довољно да онај завод што се брине о важним старинама обе ове зграде стави под заштиту као споменике културе. Узалуд, наравно, мада се музичка школа, већ начета транзиционим крамповима, још држи у комаду.

Београд се одужио свим јунацима ових прича: по Кости је назван сокак у комшилуку где су му биле магазе, Милану је припала главна улица, док је Корнелије, уз целу школу, добио и „плаву таблу” на Неимару. Заборављени су једино дворска дама и кафана. За даму мање-више, али „Три листа”... Па, иако је дуже од једног столећа некима била незаобилазно градско одредиште, а њеном салом годинама промицале топле успомене редовних и повремених гостију, пуне три деценије плови у заборав.

Заборавило се и да је из те, тада нове кафане, у којој је 1883. године на краће време смештено инжењерско одељење Министарства војске (и где би другде?), министар војни Теша Николић обавио први телефонски разговор у Србији с капетаном Костом Радисављевићем, везистом палилулске касарне на другом крају жице! Али, ни то јој није продужило век.

Они што мало дуже памте сећају се да је зграда на углу Улице кнеза Милоша и ондашњег Булевара револуције скупа са кафаном срушена 1989. године тако рећи под узбуном, а том приликом је, као „колатерална штета”, страдала и концертна сала музичке школе. Џаба заштита, узалуд историја, а култура и да се не спомиње. Образложење за беспотребну журбу било је да ће ту, већ за месец-два, осванути модеран хотел из ланца „Хилтон”. А није, па је на „ослобођеном плацу” од 1995. године пола деценије таворила гола ледина у надлежности „Паркинг сервиса”, са челичном рампом која би пре пристајала прометном пружном прелазу... ваљда да муштерије не утекну?

Када је на размеђу векова ту, ипак, почело да ниче ново здање, многи су се понадали да ће у приземљу осванути и кафана, бар као цветак из жутог букета она три листа дувана. Али, ником није било ни на крај памети да ће та зграда остати „под скелама” две деценије! Добро, скеле су ономад замењене шареним таблама с рекламним порукама, али зграда, иако увелико довршена, и дан-данас зврји аветињски празна.

Неки пакосник, човек старе школе духовитог исмевања, предложио је да Београђани то здање унапред прозову „Проклета Јерина”, тврдећи да ће отворити двери и прорадити таман када стигне време да га завод што штити старине по граду произведе у чин културно-историјског добра од посебног значаја. Мање због културе, већ више зарад нове, а већ тако дуге историје.

Али, недавно се огласио инвеститор који је замрсио овај „случај”, са наговештајем да би већ догодине тај мастодонт могао бити приведен крају. „Три листа дувана”, наравно, није спомињао...

Коментари0
195ff
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља