четвртак, 24.06.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Јевреји и Срби, нераздвојни у братском ратном загрљају

Четворица другова, Срби и Јевреји из чувене омладинске војне формације „1300 каплара”, први десно седи Сима Алкалај, први лево седи Самуило Јаковљевић (Фото Књига „Јевреји Србије у Првом светском рату”)

„Воли своју земљу у којој си се родио и у којој живиш, јер она је твоја домовина”, вели наша Библија. Доследни тим речима Јевреји су, од када су напустили своју родну груду, били кроз сва времена добри грађани... „Тако је то било и јесте у земљи Србиновој, где су Јевреји у свему поступали по речима свог чувеног сународника славног историчара Јосифа Флавија – радећи у миру на подизању општенародног благостања и борећи се за време ратова, раме уз раме, храбро, поред своје браће Срба”, записано је у „Споменици погинулих и умрлих српских Јевреја у балканским и Светком рату 1912–1918.”, која бележи десетине ратних судбина, онолико колико је сачувано у записима и казивањима преживелих сабораца... Било је Јевреја, српских ратника још у Српско-турским ратовима, али је љубав њихова за српску земљу дошла до пуног изражаја у Балканским и Првом светском, када су грађани и војници, стари и млади примили своју дужност искрено и са самопрегоревањем.

Нижу се бледе слике голобрадих младића... Јосифа И. Амар и Аврама Ј. Левија, чиновника и трговца погинулих на Ади Циганлији, редова Морица Ј. Бењамина, Самуела Барух Русоа и Морица Фароа, палих у Албанији... Др Аврам Јосиф Винавера, лекара из Шапца и резервни санитетски мајор подлегао је пегавом тифусу у Ђевђелији, др Исак Рег Хецог у Коцељеви... и даље – страдали... апотекар Моша А. Калеф, Давид Монтијас, столар, трговац Јосиф Б. Леви, опанчар Мануел М. Рубен, молер Самуило Алмозлин, кафеџија Исак Леви, учитељ Моша Ј. Пинто, адвокати Хајим М. Давичо и Давид А. Коен, студент филозофије Леон Б. Лебл… Нишлије, Смедеревци, Крагујевчани, много рођених Београђана, Пироћанаца, Новопазараца, Лесковчана, Пожаревљана – изгинули су на Мачковом Камену, Гучеву, Кајмакчалану, на Бажевачком вису, на Дебелом брду, Котаници, у Степојевачким шанчевима на Космају, на положају Црна бара у Мачви, Солуну, у Албанији и Русији... и умрли од пегавог тифуса и мука у ратном заробљеништву, неки и носиоци Карађорђеве звезде са мачевима... Часови туге и бола, немаштине и изгнанства, као и часови радости и славе, победе и тријумфа при повратку у ослобођену, проширену, славом овенчану и уједињену Отаџбину, били су заједнички свима, без разлике”, пише Одбор за подизање споменика палим јеврејским борцима.

Око шест стотина житеља предратне Србије, неколико стотина ратника, довољан број јунака одликованих за храброст на бојном пољу, близу 150 гробова јеврејских, палих неимара на остварењу српске заветне замисли – стотине јеврејске ратне сирочади, велики број инвалида, цео један крај, цела јеврејска Махала на београдској Јалији са погинулим старцима, зенама и нејачи под рушевинама својих домова – све је то речити доказ њихове љубави према српском народу и оданости својој Отаџбини.

„Данас, хероји, када вашој витешкој части и бесмртној слави дижемо споменик дубоког признања и неизмерне захвалности, са болом у души тугујемо за вама, који сте предано и на свагда оставили оца, мајку, сестру и брата, жену и децу. Али нас, уједно ваше пожртвовање, проникнуто вечним духом Макабејаца, испуњава поносом. Цела наша Отаџбина клања се вашим сенима, а буде ли  требало, ми смо готови да опет, ведра духа и са одушевљењем испунимо своју родољубиву дужност до крај и без колебања. Нека вечни и нераздвојни загрљај са вашим српским друговима, послужи познијим нараштајима као симбол трајног братства између два напаћена народа на заједничкој груди. Нека вам је лака српска земља, за коју сте, презирући смрт положили свој живот”, поручују 1927. године преживели и потомци Срба Мојсијеве вере.

Коментари8
2128f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dagmar Gronberg
Muslimani i Srbi su bili isto nerazdvojni. Zasto ne pisete o Muhamedanskom bataljonu koji je zajedno sa Srbima branio Beograd 1914 god. i gotovo svi iz tog bataljona su izginuli. Ima dosta toga zajednickog izmedju muslimana i Srba, ako nista drugo treba odati pocast tim hrabrim muslimanskim borcima koji su dali zivote za odbranu Beograda i Srbije.
Filip Cosopt
Pamti se zajedništvo 1912-1918 I nedavno priznanje KiM od strane Izraela. A između ta dva perioda ništa!?
v stepanovic
Danas je Srbima taj jevrejski zagrljaj toliko snažan, da jedva od njega dišu. Što se ranije oslobodimo ovog i sličnih 'bratskih' zagrljaja, pre ćemo zakoračiti u svet realnosti.
Лудовик
I priznadose "kosovo republjik"
Марко Јанковић
Прво смо ми признали "Државе Палестине"...
Mikhael
Поносни Србин, Мојсијевог закона!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.