четвртак, 06.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 04.02.2021. у 22:00 Јована Рабреновић

Мисија међународног фонда отишла – буџет се већ мења

Нови пакет помоћи грађанима и привреди од милијарду евра којег није било у првобитним трошковима државне касе разлог је за ребаланс, али и за критику Фискалног савета
(Фото Д. Јевремовић)

Мастило на буџету за 2021. годину још се није осушило, а државни прорачун више не важи и мораће да се ради исправка. Стручно речено ребаланс. Разлог су нови трошкови државе за нови пакет помоћи грађанима и привреди од милијарду евра кога није било у првобитним трошковима државне касе. На то су указали чланови Фискалног савета (ФС) пре два дана у анализи мера помоћи које су предвиђене за ову годину.

„Иако се буџет за 2021. извршава свега месец дана, већ се најављује да ће се ићи на нови пакет антикризних мера које нису планиране што је дефакто признање да буџет за 2021. није добар. При том, потпуно је нејасно како се овакав развој догађаја није могао предвидети у децембру 2020. кад је усвајан буџет за 2021. годину. Већ тад је било очигледно да се епидемија неће завршити у 2020. и да је буџет за 2021. потребно планирати веома опрезно. Влада је, међутим, ово игнорисала и велика буџетска средства неоправдано определила за неумерено повећање плата у јавном сектору у 2021. години. Ово повећање није било засновано ни на једном објективном економском параметру а сада је постало законска обавеза владе која се не може избећи на шта смо на време упозоравали. Најава нових мера свега два месеца након усвајања буџета компромитује буџетски процес”, критика је представника ФС-а.

Да ли креатори економске политике не умеју добро да одмере приходе и расходе или је посреди нешто друго?

Милојко Арсић, професор на Економском факултету у Београду, каже да то што ће државна каса имати веће расходе од планираних има везе са управо у јануару завршеним аранжманом с Међународним монетарним фондом (ММФ).

„Буџет за 2021. годину прављен је прошле јесени када је још важио аранжман с ММФ-ом и креаторима економске политике је било битно да га направе по њиховим критеријумима да би га ММФ позитивно оценио. ММФ претежно занима да буџет буде направљен са што мањим дефицитом, у овогодишњем случају то је три одсто БДП-а, а не толико структура потрошње мада су изрекли умерене критике на рачун повећања плата у јавном сектору”, наводи Арсић.

Према његовим речима сасвим је извесно да ће буџет морати да буде ребалансиран, јер су расходи већи за милијарду динара. Под знаком питања су и приходи уколико се не оствари привредни раст од шест одсто БДП-а. Ребаланс може да буде урађен накнадно после извршених трошкова као прошле године, али и пре тога.

„То што мора да се ради ребаланс не утиче на гласаче, али компромитује економску политику у стручним круговима, јер због честих промена држава оставља утисак да нема дугорочни план и да реагује импулсивно. Није ово први пут да се код нас брзо мењају прописи. Пример за то је швајцарска формула за пензије која је усвојена крајем 2019. и већ почетком 2020. чули су се предлози да пондер за плате буде већи, али је то епидемија стопирала”, објашњава Арсић.

Додаје да многим мерама које држава планира нема шта да замери попут исплате минималца, помоћи одређеним секторима, сиромашнима, али понавља свој ранији став да подршка треба да буде циљана и селективна. Ако је за давање помоћи свима било оправдања на почетку кризе сада више нема разлога за изговор. Циљ пакета подршке треба да буде да се не повећа незапосленост, да се постигне привредни раст и ублажи сиромаштво, а када се паре дају циљано и са мањим трошковима може се постићи бољи ефекат.

Из ФС-а наводе да је ново задуживање државе услед најављеног пакета антикризних мера у 2021. неизбежно. Према њиховом мишљењу, одговорна фискална политика могла би да сведе додатно задуживање државе у 2021. на мање од 300 милиона евра уместо милијарду евра.

Представници ФС-а су иначе упозорили да је буџет у дефициту и без новог пакета. Зато се нова исплата државне помоћи привреди и становништву, која није предвиђена важећим буџетом, може финансирати само додатним повећањем дефицита и новим задуживањем државе у 2021. години и то преко износа од око 1,5 милијарди евра колико је већ планирано недавно усвојеним буџетом. То значи да ће учешће јавног дуга у БДП-у током 2021. наставити да расте на више од 60 одсто БДП-а уместо да се закочи и тај нови дуг порески обвезници враћаће с каматом у наредним годинама.

„Због свега тога рационално је да се трошак нових мера ограничи, да се антикризне мере у 2021. усмере само на предузећа и становништво који трпе највеће негативне последице економске кризе и којима је помоћ заиста потребна. Чак и да Србија нема велики јавни дуг, није економски оправдано да се сви грађани Србије задужују да би се средства давала предузећима која током здравствене кризе немају проблеме у пословању или грађанима с високим приходима”, наводе из ФС-а.

Коментари5
8c329
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Predrag
Jel javio neko Fiskalnom savetu da okolnosti nisu redovne, pa da na svaki finansisjski potez skace? Voleo ga, ili ne, najbolje je na ovakve "primedbe" odgovorio onomad ministar Mali - u celom zapadnom svetu danas (u vreme pandemije) nije pitanje da li, nego kolika ce pomoc drzave biti"
pera
Neslažem se sa iznetim mišljenjem. Trošak novih mera ograničiti samo na stanovništvo koje trpi najveće negativne posledice !!!!!!!! Iz vasione se vidi da svo naše stanovništvo trpi negativne posledice. Kolike su kod nas plate i penzije. Daleko ispod svakog proseka u EU. Svima je potrebna pomoć.
nikola andric
Primeri ''redukcije kompleksiteta'' koji omogucavaju brze shvatanje izveznih problema su, na primer: '' lica'' u imovinskom pravu koje kao subjekte prava navodi samo dva : ''fizicka i pravna''. Ricardova redukcija ekonomije na proizvodnju zita te raspodele zita medju drustvenim klasama. Marksova redukcija na jednostavnu i prosirenu reprodukciju. Ako je ''samo 60% proizvodnje'' pojedeno unapred izrazeno u zitu sta ce biti sa jednostavnom ili prosirenom reprodukcijom?
Dusan T
1) „То што мора да се ради ребаланс не утиче на гласаче" Ali cenjeni profesore, to ZBOG CEGA se radi rebalans, utice na glasasce. Ovo podseca na situaciju u kojoj dete preuzme volan u toku voznje, i sve ide nekako dok je put ravan. Svakih par minuta udari u ogradu, auto je sve olupaniji, a onda autoput predje u makadam. I dete, kao dete, iz sve snage na gas, samo da sto pre predje makadam. Ograde vise nema, sada udara u stubove i stabla, postaje ocigledno da ce drzava bankrotirati i pre izbora.
BEOGRAĐANIN
ММФ може бити презадовољан. Вањски дуг Србије износи близу 27.милијарди евра !!! Србија је пред распад СФРЈ имала вањски дуг 4,7 милијарди долара. Аферим, новим ,,демократским" властима Србије.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља