среда, 23.06.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
Интервју: Виктор Немеш, рвачки репрезентативац

Верујем да ћу са братом представљати Србију у Токију

Спреман сам за капитенску траку, Штефанек и Фрис су много задужили српско рвање. – Средином марта на квалификационом турниру у Будимпешти, борба за одлазак на друге олимпијске игре
(Фото: лична архива)

Данас, када је српско а и светско рвање сиромашније за два велика аса као што су били Давор Штефанек и његов дугогодишњи репрезентативни колега Кристијан Фрис, све очи овдашње рвачке јавности, гледају ка браћи близанцима Виктору и Мати Немешу. Виктор, који је на европског и светској сцени освојио све што се може освојити, каже да му у богатој ризници медаља, недостаје одличје са Игара. Овај скромни човек, који још нема норму за Токио, каже да ће учинити све да се придружи рвачкој и спортској експедицији наше земље која ће нас, надамо се овог лета, представљати на Олимпијским играма у престоници Јапана.

– Велика ми је жеља да и ја, са рођеним братом, представљам Србију на највећим спортским играма. Мате је норму узео на време, док мене тек очекује велики посао.

Данас завршавате припреме у Бугарској које уопште нису биле лаке?

На овим припремама, које су ми искрено, можда и најтеже до сада, радили смо упорно и вредно. Уосталом, као и на свим до сада. Једва чекамо мали предах, виђење са породицама, па јуриш на нове спортске победе. Познато је да прошле године, због проблема са пандемијом, нисмо били у Белмекену, нашој старој бази у последњих неколико година. Искрено, ово је најбоља средина за базичне припреме. Два пута недељно тренирамо са домаћим рвачима чија је репрезентација такође на припремама.

Шта сте конкретно радили?

 Сваког дана претрчимо по седам километара, и то по путу и 500 метара узбрдо до врха који се налази на надморској висини од 2.600 метара. Практично последње метре до врха препешачимо јер је страшан успон. Тада, када се попнемо, пулс буде чак и 180 откуцаја. Наравно, неизбежан је и рад у теретани. Тренутно је у Белмекену права зимска идила, јер је на појединим местима снег достигао висину од скоро три метра.

Одласком Штефанека и Фриса у заслужену пензију, многи вас виде као новог предводника српског рвања?

Са задовољством прихватам улогу капитена, јер сам у репрезентацији од 2009. године. Ова група рвача ради вредно, надајући се убирању плодова у овој сезони. После Белмекена имаћемо неколико дана паузе, па следи одлазак у Мађарску, где ћемо остати све до  квалификационог олимпијског турнира који је на програму од 18. до 21. марта.

Какве су ваше амбиције пред важно такмичење?

Као и обично увек највише. Наравно, први ми је циљ да испуним норму, мада ће конкуренција бити веома јака, будући да само финалисти иду у Токио. Знам ко су ми противници на том путу. Пре свих Рус Роман Власов, актуелни светски и олимпијски шампион, од кога сам недавно изгубио у Београду. Међутим, верујем да могу да му се реванширам. Ту су и Турчин, Азербејџанац, Швеђанин, Јерменин...

Ко од наших бораца на струњачи још има шансу да се домогне Игара?

Ту је и Зураб Датунашвили, сјајан момак и одличан борац. Мислим да он има велику шансу да се прикључи мом брату, Каџаји и Мићићу, који већ имају освојену норму. Наравно, ту је и тешкаш Бобан Живановић.

Учествовали сте на Играма у Рију, шта вам је донело то велико такмичење?

То су биле моје прве Олимпијске игре, велико искуство. У сениорском погону у репрезентацији сам од 2013. године. Мислим да сам у најбољим годинама. Циљ је да прво изборим норму, а да онда када одем у Токио и освојим медаљу – каже некадашњи светски првак Виктор Немеш, који се данас заједно са другим члановима наше рвачке експедиције враћа са припрема у Бугарској.

И тренер Дамњановић отишао у пензију

Легендарни рвачки тренер Сретен Дамњановић, некадашњи светски првак, дуго је био члан успешног стручног штаба Србије. Под његовом спортском командом српско рвање је подигло главу и стало у ред наших најуспешнијих спортова. Међутим, ове године, његово место у тиму поред Стојана Добрева заузели су Војислав Трајковић из Зрењанина, рођени брат председника Рвачког савеза Жељка Трајковића као и Сенћанин Петар Бало, такође некадашњи такмичар.

– Срета је дао велики допринос свим нашим успесима, посебно у међународним оквирима. Био је сјајан тренер, педагог, човек од кога смо пуно научили. Хвала му на томе – каже Виктор.

Коментари1
1245f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Драган
Шта Србији недостаје:теретане, трим стазе, стазе за трчање на надморским висинама, стадиони, бање са објектима за физикалну терапију... Шта је то због чега наши спортисти иду на прпреме у иностранство и тамо троше паре овдашњих пореских обвезника

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.