уторак, 22.06.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

И Дуда у гондоли

Посета Милану Стаматовићу на Златибору и играње шаха с легендарним Душаном Ивковићем: Александар Вучић са жестоког политичког пресинга прелази на зонску одбрану

У центру Калуђерица, на периферији бајка, а преко врхова Златибора лебди гондола. Двојица дојучерашњих љутих политичких противника, један апсолутни господар Србије и други, апсолутни владалац Чајетине с околином, док се возе у кабини, знају да су савршено савладали две лекције: да у политици нема жирија за уметнички дојам и да је политика други најстарији занат на свету. Онај први, ваљда се разумемо, није прављење точка.

Када је Александар Вучић отишао на репризно свечано отварање највеће гондоле на свету коју је са својом екипом подигао Милан Стаматовић, јер какво је то свечано отварање ако му не присуствује председник лично, добар део острашћене јавности је очекивао да би, евентуалним пресецањем врпце, Вучић шефу општине Чајетина одсекао и прст. Припадници политичке школе наиве су се, такође, понадали да би Стаматовић могао да гурне Вучића из кабине, на месту где је она највише удаљена од снежне земље.

Говорећи до јуче најгоре један о другом, уз опструкцију градње гондоле Вучићевих људи – Зорана Михајловић се највише истицала – обојица су се присетила да се баве послом у којем се признаје само победа и да се бирачи инстинктивно окрећу јачем извору моћи. Као један од оснивача опозиционог Савеза за Србију, који се у међувремену распао, дугогодишњи владар Златибора успео је да изгради гондолу, уместо да је одустао и предао се, па се препустио малодушном твитовању о томе како му Вучићеве планинске јединице секу стубове и везују жице у чвор. Није се, дакле, прикључио на инфузију и трансфузију, чекајући да га реанимира Тања Фајон, већ је, као шеф једне од ретких преосталих опозиционих енклава, ако још постоје, подигао свој политички улог на много већу надморску висину него што је то кабина која се клати на жици.

Вучић зна да је боље да такав играч буде у његовој орбити, као уважени сателит, него да тумарајући опозиционим универзумом и лутајући између нових савеза који су већ пред раскидом, с гондолом као авансом, постане централна гравитациона планета. Западна Србија је иначе крај који умеју да обузму револуционарне бубице. Није само то разлог зашто је Вучић дошао на ноге Стаматовићу, и то без капе по оној мећави. И Стаматовић се, уосталом, солидарисао. Оно што се у такозваним демократским земљама сматра интересом двојице Снешка Белића, или леденим политичким прагматизмом, где свако од учесника остварује добит, у Србији се сматра инцидентом. Пандемијски међусобни вербални обрачуни сматрају се нормалношћу.

Вучић је сигурно размишљао о томе. Политичком асанацијом терена на претходним парламентарним изборима и увлачењем Александра Шапића у власт, скупштина је остала без опозиције, не рачунајући самосталног посланика Владана Глишића, који је напустио Шапића. Такав једнобојни пејзаж и математику не само да је тешко објаснити Бриселу и Вашингтону већ је компликовано накнадно га прекречити демократским наслагама.

Драган Стојановић

Рестаураторски експеримент с младим посланицима СНС-а, плус седа глава Атлагић, показао се неуспешним јер су чланови будуће елите владајуће странке, изникли из политичке школе напредњака, скојевски дисциплиновано контаминирали јавни простор, увлачећи под парламентарни свод и Секу Саблић и Драгана Бјелогрлића, уз опозиционе медије као стране плаћенике и Драгана Ђиласа као злог духа који лебди међу парламентарцима јуношама.

Како Вучић уме да препозна своје грешке и углавном их много више дели пред огледалом него пред јавношћу, приметно је да је спустио лопту и одлучио да са жестоког пресинга пређе на стратегију зонске одбране. Изгледа да пази на часовима за кошаркашке тренере. До легендарног Душана Дуде Ивковића није се спустио гондолом, али је његово присуство на обележавању стогодишњице Спортског друштва „Раднички” био још један одлазак на ноге некадашњем жестоком политичком супарнику.

У октобру 2017. године било је другачије. Дуда је подржавао тадашњег лидера Покрета слободних грађана Сашу Јанковића и био је принуђен да се његово последње збогом кошарци одржи у Атини, уместо у Београду. Александар Вучић је тада морао да учини апсолутно све да задржи Дуду у земљи, макар за то добио и техничку грешку, да је којим случајем вукао славног тренера за рукав, како би га задржао у земљи. Политичари и председници држава се мењају, али само је један Дуда Ивковић. Али, Вучић то није учинио. У вредносном смислу, оставимо се сада политике, владавине права и слободе медија, Дудина емиграција је највећи гаф током владавине шефа државе и лидера напредњака, која улази у девету годину.

Силно греши део опозиционе јавности која блати Дуду за колаборацију с Вучићем. Само су им се интереси поклопили, ма како некоме изгледало да је и Дуда завршио у гондоли. „Раднички”, последње спортско друштво с ореолом романтизма, чувени крсташи, добиће буџетску инјекцију и нову спортску халу. То што су њих двојица одиграли партију шаха значи да је Вучић пропрао своју савест, а Дуда спасио „Раднички”. Будимо поштени, све раније власти пустиле су спортско друштво у којем је Бата Живојиновић тренирао бокс низ воду и претвара се тек у носталгична сећања о великанима југословенског спорта са Црвеног крста.

Шта је очекивала усплахирена јавност? Да Дуда и Вучић један другог гађају коњима? То може да се провиђа само пешацима. Није Дуда био ту да се поклони Вучићу, већ се догодило супротно! Отуда предвиђам да ће, како се буду ближили избори, Вучић постати толерантнији према политичким противницима, у довољној мери да не разочара тврдо крило својих бирача, али да истовремено прикупи симпатије неопредељених, што не значи да ће носити капу кад поново падне снег, већ да ће прорежимски таблоиди, а нарочито телевизије с националном фреквенцијом ослободити простор за другачија мишљења, док ће млађани парламентарни зилоти добити нове тестове које ће читати, ако се већ показало да их тешко изговарају напамет.

И, поново о прагматизму. То неће значити да ће Вучића вакцинисати вишком демократских принципа, примиће кинеску вакцину. Биће то интерес човека који је постао свестан да толика количина моћи коју поседује постаје баласт, а не олакшање.

Коментари7
9cdb4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ostoja
"...Александар Вучић са жестоког политичког пресинга прелази на зонску одбрану..." Ovo jednostavno nije tacno. Iz prostog razloga sto iscitavanje tih politickih dogadjaja od strane Vucicevih mrzitelja ide na stetu prcepcije one dvojice pa se ne moze govoriti o nekakvoj odbrani vec o politickoj lukavosti. Mozda bi se moglo reci inteligenciji kad bi bilo originalno. "Igrao" je Tito saha sa Krlezom pa mu se vlast ogadila. Narocito kad je shvatio da ne drzi on nju nego ona njega...
Zorka Papadopolos
Uljudnost odnosa je za svaku pohvalu. Ali, ako Srbiji vlast treba da pravi opoziciju...
Бранко Ср'б Козаковић
Што се господина Стаматовића тиче, он је својевремено рекао (вест у Политици) да су регије у Србији као републике.. У сваком случају, свако ко Србију југословенише, регионализује, цепа,.. макар и матафорично, а свакако по завичајно-патриотској основи, уводи став "ми-они",.. не може имати моју подршку. Зато сам и разочаран што овај бизнисмен-политичар има толику подршку и моћ. Рекло би се да је ово друго узрок првом. Све у свему, разочаравајуће и опомињуће.
lalo
Velika nada novinarstva u Politici, Apostolovski Aleksandar davno je prerastao ulogu juniorske nade i sada igra ulogu veznog novinara cija ce kruna karijere biti konacno uskladjivanje inetersa vlasti i srbijanske opozicije koje se kad-tad mora dogoditi. Na dobrom je putu ovaj daroviti novinar koji em sto uspesno pise uspesno i drzi balans..
Rada Novi Sad
Nisam tako razumela ove susrete.Možda je i tako kako Vi vidite. Shvatila sam kao primer normalnog vodjenja politike.Može i lepo,gospodski, kako i priliči ljudima koji nekoga/nešto predvode i predstavljaju. Da se malo uljudimo i medjusobno uvažimo.Da ne budemo više kao razularna gomila inadžija! Politika je veština mogućeg. Ali ima i ona,glupost nikada ne popušta!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.