Четвртак, 05.08.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Стефан Миленковић о ангажовању у Новом Саду: Добар педагог је као добар родитељ

Прошле 2020. је било 40 година од када сам узео виолину у руке, а добрих 35 професионалног наступања. Радим од своје осме године
Стефан Миленковић (Фото А. Васиљевић)

Праву акустичност и дух нове градске концертне дворане Музичко-балетске школе у Новом Саду, чији сам уметнички директор, спознаћемо и осетити на првом концерту сутра, 13. јануара, на њеном свечаном отварању, каже виолиниста Стефан Миленковић, који је крајем прошле године, како сам каже, „прошавши кроз медијски цунами” саопштио да је донео одлуку да буде и педагог на Академији уметности у Новом Саду, захваљујући националној платформи „Србија ствара”, чији је културни амбасадор, под покровитељством председнице владе Ане Брнабић. У оквиру ових активности наш виолиниста ће настојати да допринесе и фондацији „Нови Сад ‒ Европска престоница културе 2022”. Српска Атина ће тако у наредне две до три године бити његова пословна и породична база.

Иначе концерт Стефана Миленковића, са новосадским камерним оркестром „Camerata Academica”, и гостом џез пијанистом Василом Хаџимановим, у новој поменутој дворани, публика ће моћи да прати сутра у 20 часова путем сајта visitns.rs и на програму РТС 2.

‒ Нова концертна дворана има око 500 места. Поседује велику адаптибилну дубоку сцену, погодну за балетске и позоришне представе, а има и акустичну шкољку која ће сцену прилагодити реситалима и мањим оркестрима. Волео бих да у овој концертној сали оснујем први велики фестивал камерне музике у Србији ‒ открива нам наш саговорник.

Некадашњи вундеркинд Стефан Миленковић је рано почео да наступа, освајао је награде на најзначајнијим светским такмичењима, био је најмлађи дипломац на Универзитету уметности у Београду. Усавршавао се на Џулијарду, код Дороти Дилеј, где је касније и предавао. Одржао је бројне концерте са најзначајнијим оркестрима, свирао је за америчког председника Роналда Регана и за совјетског Михаила Горбачова, као и за папу Јована Павла Другог. Има велико искуство у свету музике.

(Фото: Небојша Бабић)

Када званично почиње ваш први радни дан на новосадској академији и на месту директора концертне дворане?

 Моје активности у академији и у Концертној сали почеће од октобра ове године. Али припрема и програмски концепт за нову дворану почиње средином јануара, јер све мора што пре да се прецизира. Целокупни план, нарочито мој део у њему, који обухвата класичну музику, али на еклектичан начин, мора да се постави унапред и уклопи у пројекат „Нови Сад ‒ европска престоница културе 2022”. Кад је реч о академији, још не знам колико ћу ученика имати у класи. Намера је да сарађујем са што више домаћих педагога да бисмо заједнички ишли према циљу, а то је оснажити и промовисати нашу школу виолине у свету.

Да ли ће остати времена за концерте?

Време за концерте мора да постоји, јер то је оно где се ја налазим као „код куће”, на сцени. Све ово што сам до сада поменуо је оно што већ одавно радим. Тренутно имам професуру на Универзитету Илиноја у САД и то су обавезе које морам да завршим до маја, а на тој позицији сам већ 13 година. Истовремено сам био седам година уметнички директор фестивала „Доћа” у Шампејну, а од 2020. сам преузео посао уметничког директора италијанског фестивала „Звуци места”, регије Фриули Венеција Ђулија. Између свега тога имам планирану сезону од 75 до 80 концерата годишње.

Које особине добар педагог мора да има?

Почео сам да предајем на Џулијарду са 22 године. Садашња жеља да се посветим нашој виолинској школи резултат је више од две деценије мог рада са студентима. Добар педагог је као добар родитељ. Требало би да зна када и како да усмерава, да што пре „прочита” студента. Не само да види како он свира, јер то је релативно лако већ да прозре каква је он врста особе, шта га мотивише и шта га спречава да досегне свој потенцијал. Школски час је само фрагмент и тешко је ту поправљати ствари које имају корен у нечијем животу, а не само у свирању. Није довољно радити искључиво методику виолине већ студент мора да се изграђује и расте са својим музичким капацитетом и као личност. Свако ко одлучи да буде виолиниста има моје потпуно поштовање. То је избор једне необичне особе која можда жели да овај свет учини мало бољим него што јесте.

Имамо добре виолинисте од Петра Тошкова, Сретена Крстића, Јована Колунџије, Гордана Николића, Немање Радуловића, Романа Симовића, вас... Које су карактеристике наше школе виолине?

Феноменални виолинисти су ови поменути. Већина њих су моји пријатељи, осим Петра Тошкова, који је старија генерација. У овој листи виолиниста види се разноврсност, као и то да ту нема шаблона, да сви они свирају веома различито и да су имали другачије тренинге, иако су са истог поднебља. Та еклектичност је битна и данас је траженија него пре 15 година. А део стратегије је да се стави велики нагласак на камерну музику, која је кључ музике. То значи да сте ви у стању да свирате и истовремено слушате друге. То код нас постоји, али би требало да буде стандард, а то су урадиле и највеће школе у свету. Друго, важно је усмеравање и планирање репертоара. И истовремено маркетинг је важан, који није површна већ суштинска ствар. Данас је путем „Јутјуба” и друштвених мрежа то лакше него икад.

Две године сте креативни амбасадор националне платформе „Србија ствара”. У чему се састоји ваша активност?

Увек сам на себе гледао као на људског амбасадора који случајно свира виолину. Када сам се упознао са тимом „Србија ствара” и они су слично мислили. Свако ко је њихов креативни амбасадор представља Србију на што бољи начин, кроз уметност и науку у свету. У мом случају то ће се догодити посредством музике, виолине, популаризацијом класичне музике код нас и оснаживањем наше виолинистичке школе. У платформи „Србија ствара” они су спремни за то и ту сам наишао на придорни спој и синхроницитет интереса.

Куда сада после 40. године живота иде и ка чему стреми садашњи, зрелији Стефан Миленковић?

Постоје циклуси у животу. У мом менталитету је да стално учим, на нечему радим и развијам се. Само се мењају приоритети и циљеви, али тај процес не јењава. Ушли смо моја породица и ја у фазу где бисмо желели да имамо стабилнију и географску и емотовну базу, а то је да смо ближи фамилији у Србији. Природа моје професије је таква да могу путовати било где одавде. Прошле 2020. било је 40 година од када сам узео виолину у руке, а добрих 35 професионалног наступања. Радим од своје осме године и то сам ја. Другачије не бих могао да постојим и не могу да раздвојим себе као виолонисту, од себе као особе. То је исто. Радио сам деценијама на томе да то што људи виде да јесам на сцени, јесам и приватно, иста особа и ту нема јаза, несугласица. И мислим да сам дошао у фазу када сам близу те тежње. Следеће две до три године посветићу се маскимално овим, новим циљевима.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Sasa trajkovic
Велика ствар за једну земљу, нацију, културу... Миленковић је био промотор наше културе у свету, данас се враћа у улози педагога што је посебна вредност у образовању младих. У временима када млади људи свој пут траже на западу бежећи из Србије коначно се неко ко се афирмисао и остварио у свету враћа кући. Надам се да ће и ....остати.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.