Среда, 28.07.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИНТЕРВЈУ: НЕНАД ЛАЛОВИЋ, председник Уједињеног светског рвања

Београдски модел за тешка времена

„Уколико се стекну услови да се одржи Светски индивидуални куп (12–18. децембар), за који је пријављено 524 такмичара из 55 земаља, главни град Србије ће бити мастер план за остале олимпијске квалификације”, истиче Ненад Лаловић
(Фото УВВ)

И поред тешке ситуације са пандемијом вируса корона, Београд није одустао од организације светског шампионата у рвању, само што ће се то такмичење другачије звати. Због тога што се нису пријавили такмичари са довољног броја континената, првенство је преименовано у Светски индивидуални куп (12–18. децембар) и требало би да буде највећи дворански спортски догађај на планети у овој години. То у интервјуу за „Политику” најављује председник Уједињеног светског рвања и члан Извршног одбора Међународног олимпијског комитета (МОК) Ненад Лаловић.

– Морали смо да променимо назив такмичења, јер неће бити довољно представника разних држава из Азије, Океаније и Америке, али смо желели да се оно одржи у Београду, иако у промењеном формату – каже Лаловић. – Ако услови у Србији и ситуација с пандемијом буду такви да такмичење може да се одржи – што још увек није сигурно, јер видимо да се ситуација мења из дана у дан –  то би могао да буде највећи спортски догађај у затвореном у овој години на свету. У четвртак је истекао рок за пријаву, а пријавило се 524 такмичара из 55 земаља, што је импресиван број, имајући у виду тренутне околности.

Од првог дана пандемије били сте један од оних који су истицали да спорт и живот морају да нађу начин да наставе својим током, у мери у којој је то могуће. Шта је сврха овог шампионата?

У рвању од марта нисмо имали ниједно велико такмичење, што је велики хендикеп за спортисте уочи Олимпијских игара. Свесни смо да су борилачки спортови, који се заснивају на контакту и одржавају се у сали, последњи који могу поново да се врате у пуном обиму, зато што је ту највећа бојазан од заразе. Имали смо велико такмичење у џуду у Будимпешти пре месец дана. И шампионат у Београду је планиран у „балон систему”, где би сви учесници били изоловани и на борилишту и ван њега. Свако би допутовао са негативним тестом и затим се придржавао протокола који ћемо поставити. Наравно, овакав догађај није могуће организовати без помоћи Владе Републике Србије и националних спортских и здравствених институција. Ми у светској федерацији се надамо да ће се такмичење одржати, јер нам је оно веома битно… прекјуче је завршено Првенство Европе у џуду у Прагу, у граду и земљи који су много више од Србије здравствено угрожени, кошарка се игра, често су тимови ослабљени због епидемије… Говорим само о дворанским спортовима.

Претпостављамо да на ово такмичење гледате кроз призму Олимпијских игара у Токију, које су померене за следеће лето?

Као што сви знају, председник МОК-а Томас Бах је најавио да ће свакако бити Олимпијских игара у Токију. А ја вам као члан Извршног одбора МОК-а потврђујем да ће их заиста бити, да ми то знамо већ три-четири месеца и да је то договорено са јапанским властима. Ту више нема померања. Сада је само питање да ли ће бити обавезна вакцинација за гледаоце из иностранства и још низ детаља који се разматрају. Предуслов за то је и да се заврши цео систем квалификација, а места где се оне одржавају нису тако безбедна као Јапан. И зато је Београд важан, јер је замишљен као мастер план за сва остала такмичења. У рвању се до сада квалификовало 48 одсто такмичара. Они који су се квалификовали, урадили су то на Светском првенству у Нурсултану прошле године, док је у Отави одржан квалификациони турнир за Америку. Нису завршене квалификације за Европу, Азију, Африку и Океанију. Задржаћемо све организаторе, јер су већ уложили доста труда и средстава, само ће се можда кориговати термини, у зависности од ситуације са пандемијом. Београд је замишљен као путоказ за све њих. Ми смо у сарадњи са МОК-ом, Светском здравственом организацијом и нашим кризним штабом разрадили све услове под којима би то такмичење могло да се одржи.

На којем борилишту би требало да се одржи један тако захтеван догађај?

Иницијално је било планирано да то буде Арена, са 10.000 гледалаца у нормалним условима, али је она данас ковид болница. Такмичење бисмо одржали у Хали 1 Београдског сајма, док би Хала 4 служила за загревање, где би на тако великом простору било мање физичког контакта него негде другде. Тако да је самим тим Београдски сајам много прикладнији у датим условима и без гледалаца. Имали бисмо веће одстојање између струњача које би биле подељене параванима. Борбе на струњачама одвијале би се као и обично, али би понашање осталих актера морало да се мења, као што би, рецимо, судија дизао своју руку за победу уместо руке такмичара. Цела сценографија би се мењала.

Када ће се знати сви детаљи везани за организацију шампионата у Београду и да ли ће се одржати у предвођеном термину?

Могли бисмо да имамо конкретну слику крајем месеца. Надамо се да се ситуација у Србији неће толико погоршати да угрози организацију такмичења. Наравно, одлагање је увек опција. Већ осам месеци гледамо сви заједно како нам се снови руше, али спорт и живот морају да иду даље. Сведоци смо да се утакмице не одржавају зато што је пола тима заражено. То су млади људи који углавном преболе вирус без већих проблема, само што не смеју да се мешају са својим породицама и осталима. Зато спортисти живе у доста тешким условима. Пошто су Олимпијске игре следећег лета, врхунски спортисти не могу себи да допусте паузу од шест месеци. Зато су им потребна такмичења, да би задржали ментални и физички набој, да буду наоштрени за такмичење. Београд шаље јаку поруку о солидарности са спортом и спортистима широм света. Ово је леп пример како може да се ради у тешким условима. А Срби су иначе навикли да раде у тешким условима. Већ сада бих захвалио свим волонтерима, јер њихов задатак овог пута није безопасан. Пошто је малтене све на волонтерској бази, ово је огроман допринос српске заједнице светском спорту и рвању.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.