уторак, 18.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 23.11.2020. у 21:30 Мирјана Сретеновић
ОГЛЕДИ О СРПСКОЈ МУЗИЦИ

Чија је ово песма? Наша!

Мелодију песме „Русе косе цуро имаш” у Србију су донели Врањанци који су учествовали у Кримском турско-руском рату. Када питате у седам држава чија је ово песма, сви кажу наша, наравно ‒ истиче Драган Млађеновић
Драган Млађеновић (Фото: принтскрин)

На једном незваничном састанку ПЕН клуба у Стокхолму на такмичењу ко ће да изговори лепше стихове, победио је наш песник Јован Дучић. Песничку победу није остварио сопственим стиховима, него је рецитовао познату севдалинку „А што ми се Травник замаглио”.

О дерту севдалинки, старом српском појању, Вуку Караџићу и српској музици писао је Драган Млађеновић, вокални и инструментални солиста ране музике, диригент и музички публициста, у својој књизи „Огледи о српској музици”, коју је недавно објавио РТС.

‒ Књига је подељена на два дела: у првом је пет огледа о српској црквеној, односно духовној музици („Musica divina”), a други део садржи девет огледа о српској световној, односно народној музичкој уметности („Musica mundana”). Првих пет огледа се баве следећим темама: „Псалтир код православних Срба”, „Старо српско појање”, „Осам векова хиландарског појања”, „Свети Сава, Србљак и српско црквено појање” и „Српско црквено народно појање”. Све ове теме припадају музиколошкој археологији, која је утолико занимљивија јер су истраживања у овој области такорећи тек започела, па грађе за проучавање има на претек. Оглед који се издваја носи наслов „Свети Сава, Србљак и српско црквено појање”, а писан је у спомен 800. годишњице самосталности Српске православне цркве и устоличења Светог Саве за њеног првог поглавара (1219‒2019) ‒ каже Драган Млађеновић.

У књизи овај аутор пише и о песмама са Косова које је забележио Стеван Стојановић Мокрањац (1856–1914).

‒ Најзначајнији српски композитор националног смера уживао је дванаест дана гостопримства у Приштини код Бранислава Нушића. Мокрањац је посетио Нушића у зиму 1896, од 22. јануара до 3. фебруара, када је његов побратим, познат по надимку Бен Акиба, био српски конзул у Приштини, тада седишту Косовског вилајета. За ових дванаест дана Мокрањац је у ноте ставио око 160 песама и напева косовских Срба. Неколико песама из Призрена Мокрањац је забележио по певању Нушићевог терџумана (што на турском значи „тумач”, данас бисмо рекли „симултани преводилац”), родом из Призрена, чије име Мокрањац, нажалост, није забележио ‒ истиче Млађеновић.

Пажњу је посветио и музичком животу Београда пре оснивања Народног позоришта, о чему каже следеће:

‒ Родоначелник и пионир српске музике у првој половини 19. века био је Јосиф Шлезингер (1794‒1870), диригент Књажеске банде Милоша Великог. „Са својом бандом и са помоћи неколико овдашњих дилетаната”, овај самоуки, даровити музичар извео је први јавни концерт за Београђане 4. јануара 1842. у згради Ђумрука (турска „царинарница”) у данашњој Карађорђевој улици на Сави. Важан датум у музичком животу Београда и Србије био је празник Св. Василија, 1. јануар 1853. године. Тада је самоуки диригент Милан Миловук (1825‒1883), са неколико одушевљених певача-хориста основао Прво београдско певачко друштво. Они су првих десет година певали искључиво тзв. космополитски репертоар на немачком и француском. Заокрет у програмској оријентацији друштва настаје 1863. када је за диригента дошао Корнелије Станковић, први темељно школовани српски музичар. Корнелије је припадао национал-романтичарском кругу који се састајао у Вуковом дому у Бечу. Ту је Корнелије објавио четири књиге својих композиција на народне теме под насловом „Србске народне песме” (1858‒1863), и оне су постале основа концертног репертоара Првог београдског друштва. У то време (1860‒1868) стални посетилац концерата друштва и Корнелијевих клавирских солистичких наступа био је кнез Михаило са књегињом Јулијом. Српском владару се приписује ауторство стихова песме „Што се боре мисли моје”, која је тада била, и остала, најпопуларнија песма београдских салона.

А када је реч о томе чија је песма „Русе косе цуро имаш”, наш саговорник наглашава да су мелодију ове песме, или тачније игре с певањем, у Србију донели момци Врањанци који су учествовали у Кримском турско-руском рату (1853‒1856). Песма се први пут могла чути у Цариграду непосредно после Кримског рата, где је напречац освојила све кафане турске престонице.

‒ Она има љубавни садржај, и изворно на турском пева о „мом писару”, који је на киши укаљао рукаве и фрак. Ову турску песму је крајем прошлог века у једној цариградској кафани слушало мало друштво међународног састава: домаћин-Турчин, Србин, Грк, Македонац и Бугарка. И, „ђе ме нађе”, сваки је у њој препознао „нашу песму”. И сви су одмах кренули да се хвале како је то, ето, изворно песма из „мог краја”. Бугарка Адела Пеева (рођена 1947), по занимању је аутор документарног филма, па јој се питање „чија је ово песма” учинило захвалном и занимљивом темом за документарни филм. Госпођа Пеева је 2003. са својом филмском екипом предузела кружно путовање од Турске, преко Бугарске, Србије, Босне, Албаније, Грчке, Македоније и натраг, и свима је поставила исто питање: „Чија је ово песма?” Свуда је добила исти одговор: „Наша, наравно!” И сви су били у праву.

Коментари9
11244
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Lazar
Povodom "nasih" pesama o Marku Kraljevicu, podsecam da je jos u 16om veku hvarski plemic Petar Hektorovic stampao dve pesme o Marku Kraljevicu i njegovom bratu Andrijasu. Legendu o Marku dele svi balkanski narodi.
р. баско
Старе песме имају танке границе, усмено се преливаају из краја у крај јер дубоко задиру у истоветну тј сличну душу балканску. Пресудно је где је први пут записана. Мокрањац је 9 записао од певача из косовске Мораве, мада има више. За Борину Коштану песме су дошле из Гњилана, каже В. Недић, а Врање је присвојило гњиланску песму Када Коца као Кара Коца. Косово и Гњилане је извор најбољих српских лирских песама, види мапу у књизи Народно стваралаштво и одатле зраче мноштво песама, свуда су наше.
Draskone
Lep i zanimljiv prikaz naše etnomuzikologije i ostalih događaja koji su prethodili modernom prikazu razvoja i tradicije muzike u Srba. Odavno znam puno legendi o nastanku pesama, te tako pesma "Tri put ti ćukna " ispevana lepoj beogradskoj učiteljici - izvedeno sa grčkog -daskalica, koja je službovala u Vranju. Ali lepa daskalica nije orvorila vrata ni hadži Stojanu niti hadži Tomi. Ovakvih divnih priča imamo na stotine. Rznicu poznaju samo muzikolozi i to delimično. A to je prava je šteta .
Боро
Песма је јеврејског порекла, тј сефардског. Ето то је права истина, као и 90% ткз "староградске" музике. Јевреји-Сефарди, су извршили огроман утицај на Јужнословенске земље, после изгона из Шпаније, 1492-е година, и прихвата од стране Турака, и насељавања по Босни, Херцеговини, Србији, Косову и Македонији. Наћи ћете много мелодија, које потиче са југа Србије, или из Босне, ткз севдалинке, које су заправо 100% сефардског, тј јеврејског порекла.
Lune
Pre nekoliko godina sam slušao mali orkestar koji je u parku Guelj u Barseloni svirao sefardsku muziku, i između ostalog i ovu melodiju. Tako da mi sefardsko poreklo ove melodije izgleda sasvim izvesno. Uzgred, umetnici nisu znali za film koji je napravljen o ovoj pesmi, kao ni za njene balkanske varijante.
"Pola pije -pola Šarcu daje"?!
Tek ćemo mi imati "evropski problem"sa Bugarima. Kada se snimi najavljeni film" Marko Kraljević "(iz grada Prilepa -SM?) pojaviće se Bugari možda i sa Akademijom nauka i umetnosti kao u XX veku ?!Ona se "meša (za razliku od naše koja se ne meša) u svoj posao". SANU ćuti po čitavom nizu pitanja -npr , poljskih slova ,mekih"Ž"i "Š" iz XIII veka uvedenih u novo pismo u CG i za "tako ( dodatno) opismenjene i Srbe"?!,Za Bugare je "Krali Marko"nedvosmisleno Bugarin.Čiji je on?Valjda je naš?!
Dragomir Olujić Oluja
… i Rumuni pretenduju na Kraljevića Marka! Početkom 70-ih na nekoj naučnoj konferenciji u Sofiji posvađaju se Bugarin i Rumun i traže od prof. Mićunovića da presudi: "Čiji je Marko Kraljević?" "Pa, naš!" - bio je odgovor prof. Mićunovića!
Алекса
Већ постоји документарац националне телевизије о српским средњовековним јунацима, где су Краљевићу Марку посвећене 2 епизоде.
Прикажи још одговора

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља