Четвртак, 05.08.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Успорена правда за најстаријег оптуженика у Србији

Доктор Станислав Живковић не може да пређе 120 километара од старачког дома у Ковачевцу до Основног суда у Новом Саду, а жели да докаже своју невиност док је жив
Др Станислав Живковић са адвокатом Иваном Симићем испред суда у Младеновцу (Фото А. Петровић)

Доктор историје уметности Станислав Живковић најстарији је оптуженик у Србији и жели да докаже своју невиност док је жив, а тренутне околности му то отежавају. Дом за старе особе „Луг” у Ковачевцу код Младеновца није дозволио да се у 97. години излаже ризику путовања на суђење у Новом Саду, које је требало да почне 28. октобра, али је одложено на неодређено време.

– Иако је на тужиоцу терет доказивања кривице, мој брањеник хоће да докаже своју невиност, а још није имао прилику ни да се изјасни о наводима оптужнице – каже адвокат Иван Симић.

Тужилаштво терети историчара уметности за помагање у кривичном делу преваре у вези с неколико уметничких слика о којима је дао своје стручно мишљење. Он сада жели да изнесе своју одбрану и дочека пресуду.

Новосадски суд је удаљен 120 километара од старачког дома „Луг” у Ковачевцу, па пут од укупно 240 километара у оба правца представља значајан напор за стогодишњака, уз додатни ризик услед пандемије вируса корона. Надлежни у дому нису одобрили да њихов штићеник иде на суђење и излаже ризику како своје здравље, тако и осталих станара.

За дуговечност др Живковића заслужни су здрав начин живота и ведар и спортски дух, будући да је био репрезентативац Југославије у мачевању, поред тога што је годинама обављао посао управника Галерије САНУ. Рођен је 26. децембра 1923. године у Београду.

– Аксиом сваког кривичног поступка да време ради у корист окривљеног, у овом случају можда има свој изузетак. Човеку који је пунолетство стекао под немачком окупацијом, а оставио неизбрисив траг у културном и уметничком простору СФРЈ, потом и СРЈ и СЦГ, није у интересу да свој животни пут оконча као оптуженик пред правосудним органима Србије. Бранећи себе, он брани и част институција у којима је радио, а међу њима је и Српска академија наука и уметности, где је дуги низ година обављао дужност управника Галерије – каже адвокат Иван Симић.

На почетку суђења предложио је да се поступак раздвоји у односу на др Живковића, као другооптуженог, и да му се суди у најближем суду – у Младеновцу. Предлог је, међутим, одбијен и донета је одлука о вештачењу здравственог стања окривљеног ради оцене његове психофизичке способности да учествује у кривичном поступку.

На терет му се ставља да је од јула 2014. до марта 2016. године у Новом Саду, када је већ зашао у десету деценију живота, дао стручна мишљења о аутентичности четири уметничке слике које је првоокривљени Славиша Попов продао новосадском адвокату Немањи Алексићу и Давиду Зеленкапићу.

Доктор Живковић је у децембру прошле године био саслушан пред тужилаштвом у Младеновцу у допуни истраге, по замолници из Новог Сада. Тада је у пратњи адвоката и медицинске сестре из старачког дома, у инвалидским колицима и с катетером дошао до правосудне зграде, одакле је „Политика” први пут известила читаоце о овом јединственом случају у нашој судској пракси.

Пред тужиоцем је рекао да је своја мишљења о томе да спорне слике могу бити оригинали исказао у писаној форми и да та мишљења није наплатио нити је тражио и добио било какву надокнаду.

За слику „Поред реке” навео је да може бити рад аутора Боре Баруха, а слике „Пејзаж” и „Мотив из Лединаца” да могу бити рад српског сликара Миленка Шербана. За слику „На обали реке” навео је да може бити рад сликарке Јелисавете Ч. Петровић.

– Свако може да има своје мишљење, па и ја, а моје мишљење не спречава некога другога да има своје другачије мишљење. Моје мишљење никога не обавезује – рекао је Живковић тада у тужилаштву у Младеновцу.

Окривљени Славиша Попов се терети да је, поред четири наведене, продао више слика најзначајнијих аутора југословенског уметничког простора, између осталих Надежде Петровић, Косте Милићевића, Петра Лубарде, Саве Шумановића и других, које наводно нису аутентичне. Тужилаштво наводи да је Немања Алексић за то исплатио Попову укупно 2,7 милиона динара. Зеленкапићу је, према наводима оптужнице, Попов продао и слике Милана Коњовића и Николе Граовца, за износ од 511.350 динара.

– Постојање „намере” као неопходног елемента овог кривичног дела, а који је по оптужници садржан у радњи датог „мишљења”, што није никаква званична исправа, нити икога обавезује, и за које није примљена никаква корист, јесте нешто што ће се свакако изучавати као феномен у будућој пракси нашег правосуђа и биће еклатантан пример за катедре кривичног права – каже адвокат Иван Симић.

Пред судом у Новом Саду истакао је да предлог за раздвајање поступка није преурањен зато што др Станислав Живковић хоће да докаже своју невиност док је жив, здрав и способан.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Kaia
Na optuzenicku klupu treba staviti staracki dom zbog zabrane slobode kretanja koja je ustavno pravo svakog gradjanima Srbije.
pakita
@Kozjera> Jel to znaci da treba da zabrane i dostavu hrane u taj hermeticki zatvoreni dom jer eto virus moze uci i preko hrane od dostavljaca? Ili da zabrane radnicima da idu svojim kucama jer eto njihovo pravo na zivot i kretanje ugrozava tvoje pravo da budes zdrav ?
Козјера
Имају и остали станари старачког дома право да се не заразе, зар не? Твоје право престаје тамо где угрожава неко моје право. Нико га не присиљава да живи у старачком дому.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.