понедељак, 21.06.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИНТЕРВЈУ: СЕБАСТИЈАН СОСА, стални представник ММФ-а у Србији

Прошли сте боље од других – ризици остају

Нови аранжман уз услов амбициозног програма структурних реформи
(Фо­то Танјуг/Сава Радовановић)

Српске власти су изразиле интересовање за нови аранжман са Међународним монетарним фондом (ММФ). Рекли су и да им није потребно финансирање ММФ-а, па би нови програм могао бити наследник актуелног инструментa за координацију политике (ПЦИ). Нови аранжман могао би да помогне Србији у спровођењу политика за јачање макроекономске стабилности и отпорности финансијског система и истовремено сигнализира посвећеност реформама. Поред споразума о макроекономским и финансијским политикама, за нови аранжман биће потребан амбициозан програм структурних реформи који би могао да одобри ММФ, каже у разговору за „Политику” Себастијан Соса, стални представник ММФ-а у Србији.

Актуелни програм Србије и ММФ-а приводи се крају. Колико га је Србија успешно спровела с обзиром на погоршање економских прилика због пандемије?

Инструмент за координацију политике био је на добром путу пре него што је што је ковид 19 погодио српску економију.

Нагло погоршање спољних и домаћих економских услова изазвано пандемијом захтевало је прилагођавање циљева за остатак програма, који истиче у јануару 2021. Дакле, фокус програма пребацио се на подршку економији у кризи уз очување макроекономске и финансијске стабилности, управљање ризицима и заштиту рањивих група. Да би ублажиле економски и социјални утицај пандемије, српске власти су примениле брз и добро осмишљен одговор политике. Фискални пакет, укључујући повећане трошкове за здравство, одлагање пореза, субвенције зарада, универзалне новчане трансфере и шему државних гаранција за банкарске зајмове малим и средњим предузећима, био је међу највећима у Европи. Народна банка Србије (НБС) допринела је одговору смањивањем кључне камате и убризгавањем ликвидности у банкарски систем, истовремено уводећи мораторијум на отплате банкарских зајмова и даље мере за очување финансијске стабилности. Овај снажни одговор одиграо је важну улогу у подршци економији током кризе. Пандемија ковида 19 такође је утицала на напредак на плану структурних реформи који подржава ПЦИ. Спровођење реформи у неким важним областима значајно касни.

Колики ће бити пад БДП-а ове године, а какве су пројекције за наредну?

Након наглог смањења у другом кварталу 2020. године услед шока изазваног ковидом 19, економска активност је повећана – делимично због великог фискалног пакета који је подржан монетарним и финансијским мерама примењеним као одговор на кризу. Наше најновије пројекције предвиђају реално смањење БДП-а од 1,5 одсто у 2020. години и поновни скок у 2021. години, уз предвиђени раст од пет процената. Мењали смо пројекције током целе године, а ризици навише и наниже остају високи због непредвидивог тока епидемије и повезани су с поремећајима у Србији и њеним трговинским партнерима.

Тема недавних онлајн разговора били су буџет за 2021. и ребаланс за ову годину. Шта је у том погледу договорено?

Укупни фискални дефицит у 2020. години достићи ће скоро девет процената БДП-а, у поређењу са 0,5 одсто БДП-а у почетном буџету, што је последица трошкова фискалних мера примењених као одговор на кризу и пада прихода услед ниже економске активности. Очекује се да ће се јавни дуг, који је непрекидно опадао пре пандемије, повећати 2020. године на скоро 60 процената БДП-а. Мисија ММФ-а се са властима договорила око кључних параметара буџета за 2021. годину. Овај буџет мора да успостави равнотежу између економског опоравка и фискалне одговорности. С обзиром на очекивани економски опоравак, смањење укупног фискалног дефицита на три процента БДП-а било би прикладно и осигурало би да јавни дуг у процентима БДП-а настави јасан пут опадања, након привременог повећања у 2020. години.

Међународни монетарни фонд је више пута у овој години поновио да раст плата и пензија у 2021. треба ограничити. Да ли сте остали при том ставу и током претходних разговора? Подсећам да наши званичници најављују повећање и једних и других.

У оквиру буџетског плана који предвиђа дефицит од највише три процента БДП-а, сложили смо се о потреби јачања јавних инвестиција, укључујући зелене инвестиције, које ће подржати опоравак и подстаћи потенцијални раст. Да бисмо створили простор за повећање инвестиција и с обзиром на повећане фискалне ризике, укључујући и проблематична државна предузећа, рекли смо да би повећање плата у јавном сектору требало да буде ограничено 2021. године. То ће осигурати да се маса зарада у јавном сектору као удео у БДП-у смањи на одрживији ниво, након пораста у последње три године. Пензије би требало да расту у складу са недавно уведеним правилом индексације, заснованом на такозваној швајцарској формули, а да се избегавају додатна ад хок повећања или исплате. На крају, препоручили смо да фискалне ризике који потичу од државних предузећа треба пажљиво пратити и да свака подршка овим компанијама треба да се пружи транспарентно кроз буџет.

Постоје ли могућности у буџету за следећу годину за нову помоћ привреди?

Као што је раније поменуто, верујемо да би буџет за 2021. годину требало да успостави равнотежу између подршке текућем опоравку и повратку одрживијем фискалном дефициту. Буџет мора дати приоритет јавним улагањима да би подржао опоравак. На монетарном фронту, са инфлацијом у доњој половини циља, препоручили смо континуирано прилагођавање, као и подршку ликвидности банкама и финансијским тржиштима по потреби. Треба напоменути да је у Србији у 2020. години предвиђен пад БДП-а од 1,5 одсто, мање него у већини европских земаља, а према основном сценарију, предвиђамо релативно снажан опоравак 2021. године. Међутим, уколико се пандемија продужи или њен утицај буде јачи од очекиваног, можда ће бити потребне додатне мере подршке. У том случају, било који даљи подстицај треба усмерити на предузећа и домаћинства којима је најпотребнија.

Како оцењујете предвиђени ниво инвестиција у буџету за 2021?

Очекујемо да ће се јавне инвестиције повећати на више од 5,5 процената БДП-а 2021. године. Ово повећање, у великој мери у инфраструктурним пројектима, помоћи ће у отварању радних места, подржаће опоравак и подстаћи потенцијални раст Србије. Наравно, обезбеђивање доброг квалитета инвестиционих пројеката и даље је неопходно. То захтева даље напоре на побољшању оквира за управљање јавним инвестицијама у Србији, осигуравајући правилно одређивање приоритета, процену, спровођење и праћење пројеката капиталне потрошње. Најновији фискални монитор ММФ-а, објављен у октобру 2020, тврди да су јавне инвестиције заиста моћно средство за ограничавање економских последица пандемије и постављање темеља за отпорнију економију улагањем у радно богате, високо продуктивне и зелене активности.

Колико сте задовољни спроведеним реформама у јавним предузећима, пореској администрацији и другим областима које надгледате?

Напредак у спровођењу структурних реформи био је мешовит. Напредак је постигнут у модернизацији пореске администрације, јачању оквира за јавне инвестиције и праћењу и управљању фискалним ризицима, али и даље су потребни напори. Поздрављамо приватизацију Комерцијалне банке, за коју се очекује да ће бити завршена до краја 2020. Истовремено, дошло је до кашњења у спровођењу реформи у одређеним областима, посебно током пандемије. На пример, реформе на јачању управљања државним предузећима и за развој тржишта капитала суочене су са значајним кашњењима, док су реформе запошљавања у јавном сектору и систему зарада такође у јавном сектору напредовале врло споро.

Због погоршане економске ситуације, многе државе, укључујући и Србију, додатно се задужују и повећавају свој јавни дуг. Колико је то ризично за нас?

С обзиром на неповољан економски утицај пандемије, ММФ је саветовао земљама широм света да примене снажне фискалне и монетарне подстицаје. Захваљујући фискалној дисциплини у последњих неколико година, Србија је имала довољно простора да на пандемијску кризу одговори великим пакетом фискалних мера. Спровођењем ових мера фискални дефицит у 2020. години подиже се на скоро девет процената БДП-а, док ће се и јавни дуг такође значајно повећати. Међутим, очекује се да ће јавни дуг остати испод 60 процената БДП-а. С обзиром на предвиђени економски опоравак 2021. године и привремену природу фискалних мера, фискални дефицит би се требало смањити на око три процента БДП-а следеће године. То подразумева да би јавни дуг у процентима БДП-а требало да настави са јасним трендом опадања 2021. године.

Коментари0
7df30
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља