Четвртак, 05.08.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Словенија: Југославија као негација

Поштовање националних симбола је израз националне културе (Фото Танјуг)

Од нашег сталног дописника

Љубљана – Словенија је од краја Другог светског рата па до 1991. била једна од шест република које су чиниле СФРЈ, државу која није била демократска и није одговарала интересима словеначког народа јер је кочила привредни и културни развој народа и слободу појединца. Овако, избегавши да помене живот Словенаца у претходној државној творевини (Краљевини СХС), уџбеник „Држављанско васпитање и етика” за седми разред деветлетке објашњава словеначким дванаестогодишњацима како „народ постане политичка заједница или нација”.

„Словеначка држава захтева од Светске трговачке организације и ЕУ да признају словеначки извор пасме коња липицанера”, пише у наставку, уз објашњење зашто је то „важно” – пошто „велика заједница, каква је народ, опстаје тако што проналази догађаје и достигнућа који су нешто посебно и према којима се разликује од других великих заједница”. Отуда је кључна „коњушница Липица као светски познато име и желимо да Словенију према њој препознају свуда у свету”, а не да уз „реч липицанер помисле на Беч и тамошњу школу јахања”. Препознатљивост, идентитет, усађивање свести о припадности новонасталој држави, то су били узроци да су се власт и опозиција после осамостаљења Словеније сложиле да пораде на патриотизму нације који је био на мукама због непрепознатљивости Словеније изван својих међа, јер су је бркали са Словачком а током ратних метежа почетком деведесетих и са Славонијом. Јавност би стално изнова згранула вест да је (тадашњи) председник Кучан чак и у државама у окружењу трпео интонирање словачке химне или слао сараднике по словеначку заставу, јер се на јарболу домаћина вијорила погрешна.

Чаша је превршена кад су светски медији саветовали намерницима да избегавају Словенију, побркавши да су „Вуковар и одметнути Срби” у другој држави. Десница, на челу са Јанезом Јаншом, и либерали које је тада предводио премијер Јанез Дрновшек, закључују да популација, посебно млађа, кубури са домољубљем упркос великој количини празника и меморијалних дана уведених после „ослобођења Словеније од СФРЈ 1991”. Зато је пре седам година у више разреде уведено обавезно „држављанско васпитање”. Ђацима патриотизам усађују учитељи историје, а чип љубави према домовини пуни се и поукама на тему „Ми и странци”, где уз карикатуру лика у словеначкој ношњи који показује прстом на голишавог домороца из Африке, стоји питање: „Шта можемо да му кажемо о Словенији?” Одговор: „Странцима волимо да покажемо своје горе, шуме и море, винограде, лепо обрађене њиве и чисте градове. На то смо навезани и поносни, иако не мислимо да смо бољи од других.”

Учне јединице које се баве појмовима „национализам, шовинизам”, износе тврдњу да је „много мржње настало између етничких група на оним деловима Балкана где су последњих година били ратови (у Босни, на Косову)”. Илустрације не поткрепљују изнети став да „не мислимо да смо бољи од других”, јер уместо примера са кућног прага (лош положај Рома, словеначки „Избрисани”, бројне непризнате мањине у Словенији…), аутори као лошу праксу нуде слике из бивше заједничке државе. На првој страни уџбеника штампаног 2001, уз лекцију „Живот у заједници: народ, држава”, ученика дочекује фотографија туцета албанске деце која се истегнутим рукама боре за две векне хлеба, уз текст: „Снимљено 2. априла 1999. током дељења хлеба у избегличком логору у Македонији, где је велика људска група – више стотина хиљада избеглица са Косова – доживљавала страшну муку; слику можемо да разумемо двојако – избеглицама је због муке покрадено људско достојанство али им је најшира људска заједница и помогла”. Приде је читавих седам година уочи дана када је Приштина прогласила независност Косова и годину дана после успостављања дипломатских односа између Љубљане и Београда, словеначкој млађарији сугерисано да „подржи акције солидарности, а од политичара захтева да укину разлоге за муке људи”.

Уз лекцију „Може ли се оправдати супротстављање ауторитетима?”, лежи фотографија на којој због „рата на Косову” на седници СБ УН 10. јуна 1999. „гласа словеначки представник Данило Тирк”. Рђава власт у актуелном свету објашњена је кроз пример Кине, где је „недемократска власт стрпала у затворе много младих људи који траже слободне изборе и изражавање мишљења”. Ту су и „човекољубни идеали” односно хуманост и „права других људи”, угрожена због „народног и верског фанатизма”, а илустровани фотосом „радника Црвеног крста који 5. маја 1999. носи албанску старицу, избеглицу са Косова (где дивљају ’насиље и борбе’) у Албанију, где ће бити безбедна”.

Корице истоименог уџбеника за осми разред опремљене су сликом генерала Веслија Кларка, команданта НАТО-а за Европу током бомбардовања Југославије, који прстом упире у ђака у стилу „ујка Сем те хоће”, ухваћен у објектив фотоапарата у друштву генерала Изтока Подбрегара (тада начелника генералштаба Словеначке војске). Прва лекција поново обрађује „осамостаљење Словеније”, односно шта је „генерација”, описано кроз пример оне која је „учествовала у осамостаљењу Словеније” због лошег „друштвеног искуства” и (још горе) „историјске успомене”; даље су нанизане информације о различитим верама (са акцентом на вредностима католичанства које је приказано као главна религија међу хришћанским) односно основе демократије, при чему је „толеранција” илустрована акцијом „радника који перу црвену боју са споменика Едварду Кардељу, што је био нечији протест против некадашњег политичара”.

Либерали (ЛДС), израсли из некадашње омладинске организације, владали су у разним коалицијама све до 2004. и захваљујући својој „космополитској” предисторији исказивали резервисаност за војне параде, барјаке и претерано истицање националних симбола. Зато је у Словенији пропао први покушај да се почетак школске године по васпитним установама обележи интонирањем државне химне, али није и други, јер је влади премијера Јанше успело да угура словеначку заставу као део обавезног школског инвентара.

„Словенија је једна од држава у којој су национални симболи – застава и химна – премало вредновани; поштовање националних симбола је израз националне културе и ту заостајемо за неким другим државама, посебно англосаксонским и скандинавским, да о САД не говорим. За народ и државу, која је релативно млада и која би да обликује свој национални идентитет – правилно је да развијамо националну свест и домовинску културу. Стога смо законом одредили да на школама морају да висе заставе, а да се национални симболи користе за јачање националног идентитета”, представио је новости министар просвете Милан Звер. Додатна порција патриотизма биће унета и у актуелне („претерано либералне”) уџбенике, а биће промењен и назив предмета у „Грађанско и домовинско васпитање и етика” како би се нагласила „отаџбинска димензија” у настави, преко потребна у „време стандардизације и унификације у свету” које, према Зверу, представљају странпутицу за „учвршћивање националног идентитета” у време свеопште глобализације.

У уџбеницима ће опстати дефиниција „националног интереса”, јер „сви словеначки грађани имају много заједничких интереса, сви желе виши животни стандард, да живебезбедно, да се школују, да брину о свом здрављу, да очувају словеначку покрајину, језик, обичаје, територију…” Набројани „словеначки национални интереси”, поткрепљени недавним приказивањима документарца о „јунском (1991) рату за Словенију” на часовима историје у деветом разреду, учвршћују словеначке тинејџере у вери да од Словеније боље земље нема.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.