Четвртак, 05.08.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Црна Гора: Замке и злоупотребе

Подгорица Патриотизам је прошао кроз транзицију, био на тендеру и нико не може са сигурношћу тачно да лоцира где је одсео откад је, пре годину и по дана, и он постао суверен.

Неки веле да однекле из прикрајка посматра како му цури пешчани сат од када су Његоша прозвали геноцидним песником, протерали ћирилицу из скоро свих уџбеника и државних аката, укинули српски језик и његовог реформатора протерали са Цетиња. Није ни мрднуо када су истерали из школа све професоре који нису хтели да се одрекну српског језика и да предају црногорски, па и онда када укинуше све књижевне часописе и донације удружењу писаца јер се није хтело рећи да његови писци нису Срби.

И гусле су проглашене ретроградним инструментом, оптужене да су сачувале у Његошевој Црној Гори мит о Косову, хајдуцима и ускоцима за које се тврди да нису били Црногорци, „већ геноцидни Срби”. Зато ни на масовним спортским утакмицама већина грађана и не помишља да удостоји устајањем интонирање химне и подизање државне заставе.

Можда неко и помисли да је прејака оцена да је у Црној Гори на сцени већ деценију, не тихи, већ отворени и агресивни црногорски национализам зашта ће вам његови протагонисти рећи да су то нове европске вредности и доказ привржености „мајци Монтенегро”.

За присталице црногорског национализма не регрутују се само они грађани који имају право гласа и којима је та врста партијске и националне припадности виза за све – од школских усавршавања до запослења, већ и деца чији су уџбеници препуни (не)патриотских причица, односно оних које изнад свих истичу и увеличавају црногорство.

Из патриотских убеђења ђаци више не уче српски језик већ матерњи, односно црногорски. Историја је само онаква какву је види група аутора предвођена Шербом Растодером, која само у појединачним случајевима, када је притиснута необоривим чињеницама, подсети да су ту некад били и да су се за слободу Црне Горе борили и Срби. А да сада живе, о томе ретко, и то стидљиво, пишу у фуснотама.

Какви су ефекти те нове „наобразбе из патриотских побуда” сведочи и чињеница да се у основним и средњим школама већ годинама врши анкетирање ученика како би се констатовала њихова национална припадност, и да ли су нови дукљански уџбеници дали жељене ефекте. А деца ко деца, неће да су сирочад и не одричу се својих очева. Национална структура и даље је Мажино линија у Црној Гори.

Патриотизам само према Црној Гори, онаквој какву су пројектовали Секула Дрљевић, Савић Марковић Штедимлија, Саво и Јеврем Брковић и њихови „викарни” политичари, подметнут је и у првим лекцијама ученика првих и других разреда основне школе, кроз чудно насловљене књиге, попут „Чудесни свијет звукова”. За старије разреде и средњошколце историја је исплетена „историјском истином” кроз призму историчара дебелих хонорара, која у основи затире сваки траг српском постојању на овим просторима. И то је још један научни приступ патриотизму.

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.