Уторак, 03.08.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Босна и Херцеговина: Родољубље на три дела

Национална подељеност: муслимански и српски дечак у БиХ (Фото АФП)

Од нашег сталног дописника

Бањалука – Када се говори о патриотизму у Босни и Херцеговини треба почети од речи шефа мисије Оебса Дагласа Дејвидсона да се у овој земљи „све дели на три” и да у њој „постоји мало заједничког”. Анализирајући школство у БиХ, он је недавно оценио: „У протеклих 12 година, проучавањем различитих историја, географија и матерњих језика, школе су се претвориле у средства за раздвајање три конститутивна народа.”

Као основни разлог за овакво стање, Дејвидсон је навео „недостатак визије о заједничким вредностима”. И, заиста, Србима је првенствено стало до Републике Српске, Хрвати и данас жале за Херцег-Босном, док Бошњаци теже доминацији у БиХ и „босанском патриотизму”.

Коментаришући Дагласова запажања професор историје у бањалучкој гимназији Зоран Пејашиновић за наш лист каже: „БиХ је задата држава од стране великих сила, а патриотизам је емотивна категорија и нико никога силом не може натерати да воли нешто или неког према коме не осећа љубав. Један од проблема је и то што Бошњаци покушавају да наметну 'босанство' и 'босански патриотизам', чиме, у ствари, захтевају од Срба и Хрвата да се одрекну своје националности и идентификују са географским појмом.”

Виши стручни сарадник у Министарству просвете и културе Републике Српске Душка Голић нам је рекла: „Патриотизам се развија код младих у Републици Српској кроз образовни систем, формирањем свести о припадности властитом културном идентитету, али тако да се не вређају други народи. То се постиже изучавањем, пре свега, националне групе предмета – језика, историје, географије, музичке и ликовне културе, као и веронауке. Толеранција међу припадницима различитих народа у Републици Српској видљива је управо код веронауке јер сваки ученик изучава своју веронауку. Има случајева да вероучитељ држи час за једно или двоје деце.”

Вилдана Бостанџић из Министарства образовања и науке Федерације БиХ рекла нам је да је овде „значајан број деце повратника и деце из конститутивног народа у срединама где су мањини ускраћена права на уџбенике на свом језику и учење националне групе предмета”. О подвојености у Федерацији БиХ говори и податак да у њој још постоје 34 школе, „две школе под једним кровом”.

„У овим школама настава се одвија одвојено, на хрватском и босанском језику. Парламентарна скупштина БиХ усвојила је 2003. године закон који предвиђа административно и правно уједињење подељених школа чији је циљ да се елиминише физичка, друштвена и психолошка подела ученика. Административно уједињавање се не односи на наставни план и програм, већ на заједничке замене наставника и мешање ученика, како би се смањила физичка подела међу ученицима различитих националности”, навела је Бостанџићева.

Као начин приближавања младих она је навела одржавање ученичких Еко-кампова. У њима, рекла је Вилдана Бостанџић, „млади људи из Федерације БиХ учествују у едукативним и забавним програмима, еко-акцијама и радионицама, упознавајући природне лепоте своје земље и развијајући осећај патриотизма и привржености својој земљи”.

Професор београдског факултета политичких наука и до рата становник Сарајева др Ненад Кецмановић не дели њен оптимизам. Генерације рођене десетак година уочи рата, које су данас људи у пуној снази, социјализоване су најпре на традиционалним политичким сукобима, затим троипогодишњем крвопролићу у којем су остајали без очева, мајки, браће, сестара, ујака, стричева, кућа... Ако њихови родитељи, са свим својим дирљивим предратним успоменама на пријатељства па и родбинске везе са другим народима, до данас нису успели да обнове другу и другачију БиХ, њихова одрасла деца ће за тако нешто тешко наћи мотив јер немају сличних сећања и осећања. Напротив, оптерећени ратним траумама и поратним омразама тражиће безбедност у одвајању од другог или што је још много горе у укидању другог. Уосталом, психологија каже да је рано искуство касније тешко изменити. Због тога, канцеларија високог представника мора да рачуна да васпостављању комшилука претходи изградња властите сигурне куће”, упозорио је др Ненад Кецмановић.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.