Четвртак, 05.08.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Повратак несврстаних

У дипломатским напорима да смањи број признања Косова, Београд је угостио два висока афричка званичника, из Гвинеје Бисао, која је повукла признање, и Гане, која је обећала да ће преиспитати одлуку
Душан Пророковић / Владислав Јовановић (Фото А. Васиљевић)

Београд је заиграо на помало заборављену „несврстану” карту у одбрани своје јужне покрајине. Српска престоница је прошле недеље готово симултано угостила председнике парламената Гвинеје Бисао и Гане код којих још није избледело сећање на Југославију и Титов „трећи пут”. Председник Скупштине Гвинеје Бисао Сипријан Касам пружио је пуну подршку територијалном интегритету и суверенитету Србије уз поштовање Резолуције 1244, док је његов колега Арон Мајкл Окваје из Гане, која је 2012. признала Приштину, поручио да ће његова држава преиспитати одлуку о Косову.

Колики је значај Србија дала посетама председницима парламената ове две источноафричке државе показује чињеница да су их примили сви високи државни званичници – од Маје Гојковић, која им је била домаћин, преко премијерке Ане Брнабић, шефа дипломатије Ивице Дачића, до председника републике Александра Вучића.

Ако и Гана повуче признање Косова, биће то нови велики плус за нашу дипломатију. Прошле године су то већ учинили Суринам и Гвинеја Бисао, а ове Бурунди. Од тада на релацији Београда и Приштине траје нека врста лицитације бројем држава које су признале косовску независност. Приштина тврди да је Косово признало 116 држава, а Београд да на том њиховом списку има сигурно седам-осам измишљених признања. Српски министар спољних послова је себи јавно поставио задатак да број држава које су билатерално признале Приштину смањи испод 100.

„Мислим да нових међународних признања Косова више неће бити. Албанци, односно САД који су за њих лобирали, достигли су неки свој максимум. Последњих година сам чешљао те спискове и по мојој процени број држава које су признале Приштину не прелази 105. Тај број може да падне испод сто, али не само због наших дипломатских активности колико због промене равнотеже снага у међународним односима. Имате случајеве Јужне Осетије, Абхазије, Каталоније, Крима, референдум у ирачком делу Курдистана и свуда се позивају на косовски преседан”, истиче др Душан Пророковић из Института за међународну политику и привреду.

У придобијању појединих држава на своју страну поводом Косова српски званичници су приоритет ставили на Црни континент. У разговорима о билатералним односима с представницима афричких земаља увек се евоцира време када је Југославија била предводник у Покрету несврстаних. Колико је то важно потврђује и Арон Мајк Оквај, који је поручио да је срећан што је посетио Србију као први гански функционер након много година и што је у прилици да разговара с пријатељима у граду у коме је одржана Прва конференција Покрета несврстаних земаља, у чијем оснивању је учествовао и први председник независне Гане Кваме Нкрумах.

Душан Пророковић каже да се број држава које су признале Косово кретао око 60, све док Саудијска Арабија није билатерално признала Приштину. Ријад је лобирао међу многим земљама где је јак исламски фактор, па и у Африци.

„За нас би било јако значајно када би рецимо Египат повукао признање Косова, поготово сада када под влашћу Ел Сисија има боље односе с Русијом него у време Мубарака. Египат није само чланица УН, већ утицајна земља на Блиском истоку и у Африци”, сматра Пророковић.

Да би обновила везе с несврстаним државама, Србија је обновила и праксу из времена СФРЈ. Александар Вучић и Ана Брнабић су председницима парламената Гане и Гвинеје Бисао поручили да ће у оквиру пројекта „Свет у Србији” бити настављена пракса школовања њихових студената на нашим универзитетима.

Бивши шеф дипломатије СРЈ Владислав Јовановић каже да, иако је Србија сада посматрач у Покрету несврстаних, који је изгубио некадашњи значај, остаје једина држава која је задржала супстанцу те спољне политике некадашње Југославије, јер као војно неутрална држава води заправо активну, несврстану политику у напору да негује добре односе према свима.

„Иако је изгубљено доста времена и није се на одговарајући начин реаговало у односу на државе које су признале Косово, треба похвалити нашу дипломатију  што је, ипак, започела овако широк процес у земљама Африке, Азије и Латинске Америке. Било би добро да замолимо и нама пријатељске државе, Русију, Кину и Индију, да нам помогну, како би акција у спречавању нових косовских признања, али и повлачења већ донетих, имала позитиван исход”, каже Јовановић.

Да је Африка континент на коме ће Србија појачати своју дипломатску активност најавио је Ивица Дачић у интервјуу за наш лист половином априла, када је запитао да ли је нама у интересу да имамо амбасаду у свакој европској земљи, а само неколико у Африци. Тако наша амбасада у Јужноафричкој Републици на нерезиденцијалној основи покрива још осам афричких држава. Србија нема амбасаде ни у државама чији су председници скупштина били у посети Београду. Гану оперативно покрива наша амбасада у Нигерији, а Гвинеју Бисао дипломатско представништво Србије у Алжиру.

Владислав Јовановић сматра да предност отварању нових дипломатско-конзуларних представништава, упркос ограниченим средствима, треба дати државама у Африци и Азији, на чију подршку можемо да рачунамо у УН и осталим међународним организацијама. Да смо и сами криви што не негујемо билатералне односе с афричким земљама наш бивши министар спољних послова подсећа на случај Зимбабвеа, једине земље као несталне чланице у Савету безбедности УН, која је 1992. гласала против увођења санкција СР Југославији.

„Једна од првих одлука нове власти после 5. октобра била је да затворе нашу амбасаду у Харареу. Нису смели то да ураде, та амбасада је требало да остане, макар као вечити споменик захвалности Зимбабвеу који нас је подржао у најтежим часовима. У времену када је Русија гласала за увођење санкција, а Кина била уздржана”, подсећа Јовановић.

Да се Африка враћа на спољнополитички и економски радар Србије видело се и на овогодишњој прослави Дана Африке у Београду. У име свих афричких дипломатских представника у Београду, амбасадор Алжира Абделхами Шебшуб је позвао Србију да изгради чврсте партнерске односе с Африком: „Србија, која ужива велико поштовање широм Африке и према којој Африка гаји велико пријатељство, увек има своје место међу братским афричким народима.”

Коментари13
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Милан...
Хм. Историја је препредена. Али, шта да се ради? Човек живи у друштву и историји.
Miloš
A zauzvrat da njihovi studenti nagrnu ovamo, dok se mi žalimo na migrante.
Filip
Jos nam samo Tito fali. I poslije Tita, Tito.
Smilja Smiljanic
I Vlatko i Dusan se izmotavaju sa izandjalom politikom nesvrstanosti.Ponasaju se kao napaljeni jarcici na brdovitom proplanku koji jedva cekaju da se zalete rogovima u nekoga sa Zapada ! Politicari moraju da donose vazne odluke uzimajuci u obzir realno stanje,a ne da fantaziraju o medjunarodnim odnosima . Ako Vucic poslusa njihove savete kretacemo se prema EU i dalje kao kornjace !!!
Vesa D
..za ovu temu u ovo vreme je skroz neozbiljno i spominjatu najvecu tekovinu i dostignuce pre sveg Tita i komunisticke partije Jugoslavije ...danas ..interesantnije je put u nato koji je sasvim izvestan jer je to zavrsena stvar ..put u EU koji je neizvestan i trajni odlazak kosmeta bez povratka ..teme koje odgovaraju najvise eliti na vlasti koja je puna slasti i koja je nikada gorcine ni osetila nije ..

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.