Субота, 31.07.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Атина без јединственог става о Македонији

Ципрасови коалициони партнери поручују да су против тога да се са Скопљем постигне иједан договор око имена који у себи буде садржавао назив северних грчких територија
Алексис Ципрас осуђује национализам и фанатизам (Фото Бета/АП)

Од нашег дописника
Атина – Уочи сутрашњег сусрета са преговарачем УН у Атини око решавања „македонског питања”, грчки премијер нема подршку опозиције, али ни јасан став коалиционог партнера у влади, Анел партије.

Алексис Ципрас састаје се са Метјуом Нимицом, посредником Светске организације у преговорима између Грчке и Македоније у спору око имена. Нимиц ће дан касније отпутовати и у Скопље.

Ципрасов сусрет са лидером Анела, министром одбране Паносом Каменосом и коначни став који ће ова партија заузети у вези са спором око имена Македонија има велики значај за даљи ток убрзаних преговора са Скопљем, али и за стабилност саме владе. Каменос је досад био јасан, поручујући да „неће подржати ниједан предлог имена који у себи буде садржавао назив Македонија.”

Исто тако, када је питање стабилности владе због неслоге коалиционих партнера отишло предалеко и када се поставило питање Каменосове оставке на положај министра одбране, он је проблем пребацио на министра спољних послова. Изјавио је да „верује у способност и одговорност Никоса Коцијаса у решавању спорног  питања између две земље.” Став Анела, конзервативне десничарске партије, несумњиво ће имати велики значај па има  претпоставки да ће се Ципрас и Каменос договорити и наћи решење које ће смирити страсти. Грчки премијер је после сусрета са опозиционим лидерима изразио мишљење да „није време за распламсавање национализма и фанатизма.” Ципрас је спреман да настави напоре за проналажење обострано прихватљивог решења за спор ко имена Македонија јер, нагласио је, неуспех не би донео ништа добро Грчкој и лоше би се одразио на стабилност на Балкану.

Ципрас оптужује конзервативну опозицију за лицемеран став јер користи осетљивост Грка према овом проблему и укупну „ситничарску партијску политику”. Тако он гледа на одсуство подршке и поруку Киријакоса Мицотакиса који му је на састанку рекао да Нова демократија „неће да дели Грке да би ујединила народ Бивше Југословенске Републике Македоније (БЈРМ)”. За Мицотакиса решавање спора између Атине и Скопља око назива није само питање спољне политике већ озбиљно питање везано за историју Грчке и „сам идентитет народа”. Мицотакис сматра да је Ципрас одлучио да путем преговора крене сам и да „Грци не верују да ће било шта успети да се договори.” Дора Бакојани, некадашњи министар спољних послова, сматра да је „Ципрас искористио проблем са Скопљем да подели опозицију и преговара, не као премијер, већ као лидер Сиризе.” Лидери других опозиционих партија су мање оштри и највише их погађа чињеница да о току преговора да сада нису били обавештени те да премијер води своју политику. Лидер Пасока Фофи Генимата је огорчена што је Ципрас ушао у преговоре без утврђивања националне линије, док Комунистичка партија упозорава да питање имена није доминантно и да треба бити обазрив јер то може да буде и питање граница. Лидери опозиционих партија указују да Грчка мора да буде обазрива, да треба инсистирати на уставним променама у БЈРМ и ићи на комбиновани назив уз гаранције о искључењу сваког иредентизма и прекрајања историје.

У грчком народу је уврежено мишљење да име Македонија подразумева територијалне претензије на њене северне територије које носе исти назив. Масовни митинг у Солуну био је делимична слика расположења нације према коришћењу назива Македонија јер је црква позвала вернике да, у име националног интереса, мира и стабилности не излазе на протесте што је делимично имало утицаја. Сада, црква се представља као чувар националног идентитета и проповедник „грчкости Македоније” и ставља до знања да, иако то није изричито речено, овог пута није против изласка народа на протестни митинг следеће недеље на атинском тргу Синтагма. Има процена да ће атински протест бити још бројнији, говори се о броју од милион људи, јер се претпоставља да ће на њега доћи сви они којима је Солун био далеко и који још једном желе да, како су говорници тврдили на скупу у Солуну, „пруже помоћ” грчкој мањини у БЈРМ где живи око 700.000 Грка.

Међутим, протести и њихова бројност, како је то после митинга у Солуну изјавио министар спољних послова Коцијас, неће утицати на позицију владе и њену решеност да „одлука о будућем називу буде заснована на перспективама важним за  регион и улози грчке дипломатије и у складу са потребама земље у оквиру њене водеће улоге у региону.” Премијер Ципрас и поред одсуства консензуса са опозиционим партијама сматра да су до сада учињени велики напори за приближавање са суседима иако питање иредентизма мора бити решено.

„Знак добре воље је чињеница да ће називи аеродрома и аутопута који повезује две земље бити измењени јер је то кључно питање на које смо сви осетљиви”, рекао је Ципрас и подвукао да „нико не може да присвоји историју другог народа”.

Међутим, додао је, спорно питање ће се решавати „у атмосфери смисленог дијалога, одговорно и разборито јер спољна политика земље има континуитет који треба поштовати и продужити.”

Аврамопулос: Не треба се враћати у тамну прошлост

Димитрис Аврамопулос, европски комесар за миграције, сматра да „популизам, национализам и иредентизам” изазивају беспокојство на Балкану и да је врло важно „не враћати се у тамну прошлост”.

У изјави агенцији АМН подвлачи да је важно да руководства балканских земаља мисле и дејствују у европском духу и да државе као што је Грчка „могу да играју кључну улогу у изградњи мостова који спајају нације што ће Западни Балкан приближити европској породици.”

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Ljupca65
Treba pridobiti nase pokrajne pirinsku i egejsku i tamo su nasi makedonci
Nenad
Isto treba da uradi i drzava Srbija ! Treba tuziti Bosnu i Hercegovinu zbog koriscenja tog imena. Pa nisu im Turci doneli to ime i ostavili u amanet. I Bosna i Hercegovina, su nazivi vezani iskljucivo za srpsku istoriju i narod. Tako da bih ja tu angazovao sud i neku vrstu arbitraze. Ako ne moze Makedonija....ne moze ni Bosna i Hercegovina. Neka nadju drugo ime, Nova Turska, Malo Otomansko Carstvo, Sevrna Arabija...kako hoce, ali Bosna i Hercegovina ? Ne ! To je tek bez spora i mnogo je cistija situacije nego sa Makedonijom i Grckom

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.