Kup.	Prod.	Sred.
117,24	117,95	117,59
106,03	106,67	106,35
106,91	107,56	107,23

Kultura

21.08.2017 u 22:20

Kragujevac – Kada se govori ili piše o Kragujevcu, uglavnom se navodi da se ovaj grad prvi put pominje 1476. u defteru Smederevskog sandžaka – turskoj popisnoj knjizi u kojoj stoji da kragujevačka kasaba ima 39 kuća. Istorija Kragujevca je, međutim, mnogo ranije počela, još u paleolitu, kada su u dolini Lepenice i okolnim mestima nastale prve naseobine, kaže istoričar Boriša Radovanović, arhivski savetnik u penziji, autor „Istorije Kragujevca od najstarijih vremena dio 1944”, svog životnog i za grad i Srbiju kapitalnog dela koje će iz štampe izaći krajem ovog meseca.

Kultura

17.08.2017 u 22:00

Imena cara Uroša i kneza Lazara na istom spomeniku

Početkom maja ove godine, na lokalitetu Donje Crkvine u selu Kamenica kod Kragujevca, na istočnim obroncima planine Rudnik, pronađen je nadgrobni spomenik iz vremena cara Uroša i kneza Lazara. Reč je o lokalitetu na kojem su stručnjaci Zavoda za zaštitu spomenika iz Kragujevca tokom 2015. godine dovršili zaštitna iskopavanja i konzervaciju ostataka srednjovekovne crkve koju je na svom zemljištu otkrio Miomir Pljakić iz Kragujevca.

Kultura

13.08.2017 u 11:00

Vatin odaje tajne

Vršac – Projekat istraživanja arheološkog lokaliteta Vatin, po kome je nazvana čitava jedna kultura ranog bronzanog doba, a kojim rukovodi muzejski savetnik mr Dragan Jovanović iz Gradskog muzeja u Vršcu, privodi se kraju. Reč je o višegodišnjem međunarodnom projektu u kojem učestvuju prof. dr Predrag Novaković i doc. dr Tina Milavec sa Filozofskog fakulteta u Ljubljani (koji pruža i materijalnu pomoć) uz podršku našeg Ministarstva kulture i informisanja. Na projektu su angažovani mr Ivana Pantović, viši kustos iz Gradskog muzeja u Vršcu, dr Miroslav Marić iz Balkanološkog instituta SANU, i arheolog Gordana Topić.

Srbija

08.08.2017 u 16:21

Pronađeni ostaci hamama iz osmanlijskog perioda

Novi Pazar - Radnici koji izvode zemljane radove ispred ulaza u zgradu Osnovnog suda u Novom Pazaru, pronašli su danas na dubini od oko dva metra, ostatke starih kamenih zidova. Direktor Muzeja „Ras” Fuad Baćićanin rekao je novopazarskom radiju Sto plus da na osnovu arheoloških istraživanja pretpostavlja da je reč o ostacima hamama iz osmanlijskog perioda. „Naši stručnjaci su odmah pristupili atheološkim istraživanjima i prema položaju, obliku i izgledu otkrivenih ostataka zidova, može se već sada pretpostaviti da pripadaju hamamu, čiji je jedan deo ranije pronađen uz samu zgradu Muzeja”, rekao je Baćićanin. On je dodao da će detaljnije informacije biti poznate po okončanju arheološkog istraživanja prostora ispred Osnovnog suda.

Kultura

29.07.2017 u 21:12

Antičke tajne lokaliteta Kale na Rujenu

Dr Ivan Vranić, naučni saradnik Arheološkog instituta Beograd, sa svojim kolegama leto provodi u Krševici, družeći se s razlogom s ostacima jednog antičkog naselja. Jer, njegovi najstariji nalazi datiraju iz perioda s kraja petog veka pre nove ere, a najzanimljivije je to što su pojedini primerci gradnje jedinstveni kada je reč o Srbiji i mogu se naći još samo u Bugarskoj ili Makedoniji. Lokalitet se zove „Kale”. Na njemu su se sudarili mediteranski svet, lokalne „helenizovane” zajednice, odnosno antički Peonci i Tračani, ali i stanovništvo koje karakteriše korišćenje latenske materijalne kulture. Svi zajedno predmet su istraživanja naših arheologa već više od deceniju i po, što redovno finansira Ministarstvo kulture i informisanja.

Nauka

29.07.2017 u 21:00

Otkrića koja menjaju svet

Afrika, kolevka čovečanstva i zemlja velikih drevnih civilizacija, prebogata je arheološkim nalazištima koja nam omogućavaju da bolje razumemo ne samo praistorijsku prošlost čovečanstva već i sudbinu drevnih carstava. Proteklih godina pronađeno je nekoliko izuzetnih ostataka drevnog života. U Maroku je otkriven najstariji predstavnik homo sapijensa. Ostaci pronađeni tokom ove godine u blizini pećine Džebal-Irhud, pripadaju najstarijim predstavnici homo sapijensa koji su živeli pre oko tri stotine hiljada godina. Pećina Džebal-Irhud nije prvi put postala mesto na kojem su istraživači pronašli ostatke i predmete iz doba srednjeg paleolita. Ali, ranije nije uvek bilo moguće odrediti tačnu starost nalaza. Ostatke koji svedoče o najstarijem razumnom čoveku pronašao je međunarodni tim

Kultura

11.07.2017 u 21:21

Evropsko sećanje na Palmiru

Od našeg specijalnog izveštača Akvileja – Izgledalo je kao da su svi putevi tog dana vodili u Akvileju, jedno od najstarijih arheoloških lokaliteta na severu Italije u koje su dolazile hiljade turista i brojne italijanske porodice da vide izložbu – „Lica Palmire u Akvileji”. Pored patrijaršijske Bazilike sa čudesnim freskama, i potpuno očuvanim podnim mozaicima, Poponovog zvonika i ostataka rimskih zdanja poput foruma, termi, nekropola ili amfiteatra, ovog puta u savremenoj Akvileji se do 3. oktobra može videti i impozantna postavka o antičkoj Palmiri u Nacionalnom arheološkom muzeju, smeštenom u vili iz 18. veka, okruženoj čempresima i artefaktima iz davnih vremena.

Nauka

06.07.2017 u 16:37

U Kini pronađeni ljudski kosturi stari 5.000 godina

JINAN – Kineski arheolozi pronašli su na istoku zemlje ljudske kosture stare 5.000 godina, koji su, za vreme u kojem su živeli, „neobično visoki i jaki”. Merenja kostiju u grobovima u provinciji Šandong pokazalo je da je visina najmanje jednog od njih bila 1,9 metara, a ostalih 1,8 metara, izvestila je kineska agencija Sinhua. „To tvrdimo na osnovu strukture kostiju. Da su danas živi verovatno bi bili visoki 1,9 metara”, izjavio je Fang Hui, šef škole istorije i kulture na Univerzitetu Šandong. Kako je navedeno, naučnici smatraju da su te osobe za svoje vreme bile maltene džinovi. Arheolozi već godinu dana istražuju ostatke 104 kuće, 205 grobnica i 20 žrtvenih oltara na lokalitetu u blizini grada Jinan, koji je prestonica provincije Šandong, a ostaci potiču iz kasnog neolita.

Nauka

23.06.2017 u 08:30

Najveća misterija drevnog Egipta

Mnogima se čini da o mumijama znaju bezmalo – sve. To, međutim, baš i nije tako. Sve donedavno naučnici nisu imali dešifrovan DNK egipatskih mumija. Međutim, sada znamo poreklo drevnih Egipćana, kao i po čemu se oni razlikuju od savremenih stanovnika Egipta. Koliko se promenio genotip Egipćana za proteklih 1.000 godina, naučnicima je pomoglo dešifrovanje DNK lobanja 151 mumije ljudi koji su živeli u periodu od Srednjeg carstva, doba helenizma, preko osvajanja Aleksandra Makedonskog pa sve do vremena dominacije Rima, piše ruska „Pravda”. Postavilo se pitanje šta je to sprečilo paleogenetičare da dešifruju genom ranije. Uzrok je vrućina i vlažna klima Egipta, kao i lekovi i rastvori koji su primenjivani za balzamovanje starih Egipćana. Za poslednjih 500 godina genofond (zbir gena

Društvo

11.06.2017 u 22:00

Čitava Srbija je arheološko nalazište

Stručnjaci Arheološkog instituta, koji je nedavno proslavio 70 godina postojanja, danas brinu o gotovo svim vodećim lokalitetima u Srbiji iz praistorije, antike i srednjeg veka, kao što su Sirmijum, Singidunum, Šarkamen, Naisus, Feliks romulijana, Caričin grad, Viminacijum, Beogradska tvrđava, Ras, Studenica... Neki od njih uvršteni su na Uneskovu listu svetskog kulturnog blaga, a neki čekaju na upis. Malo je, međutim, poznato da koreni srpske arheologije sežu u 1883. godinu, kada je osnovano Srpsko arheološko društvo.

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: arheologija

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Prijavite se na našu mailing listu