Kup.	Prod.	Sred.
117,22	117,92	117,57
100,31	100,92	100,61
109,68	110,34	110,01

Magazin

05.10.2019 u 10:01

Zaveštanje Svetog Save

U Beogradu i Buenos Ajresu, Podgorici i Diseldorfu, u Skoplju i Sidneju, Ljubljani i Los Anđelesu, Zenici i Aradu, Vukovaru i Parizu, u svim tim gradovima, ali i mnogim drugim, eparhije Srpske pravoslavne crkve proslavljale su ove godine veliki jubilej – osam vekova autokefalnosti SPC. Brojni događaji, svečane akademije, predavanja, izložbe, naučne konferencije, osveštanje novih crkava deo su tih proslava organizovanih ne samo u Srbiji, već i u drugim zemljama Evrope, u Australiji, na američkom kontinentu – svuda gde srpska crkva ima svoje eparhije, sveštenstvo i verni narod. Centralna proslava, ona na nivou čitave crkve, tek predstoji. Kako je najavio organizacioni odbor, svečanost će početi 6. oktobra u manastiru Žiči gde su ustoličeni prvi arhiepiskopi

Region

04.10.2019 u 12:37

Bugarska traži način da blokira Severnu Makedoniju

Bugarska podržava otvaranje pregovora Severne Makedonije o članstvu u Evropskoj uniji, ali traži mehanizam koji bi sprečio njen ulazak u Uniju, ako sporna pitanja o balkanskoj istoriji ne budu rešena kako Sofija želi. Dokumenti iz Brisela sugerišu da će Evropski savet na samitu 17. i 18. oktobra poslati poziv Severnoj Makedoniji za početak pregovora, što je omogućeno pošto je Skoplje prošle godine rešilo svoj višedecenijski spor o imenu s Grčkom. Sofija i Skoplje su rešili svoj spor o jeziku 1999. i potpisali sporazum o prijateljstvu 2017. godine priznajući da imaju „zajedničku istoriju”. Ostale su, međutim, razlike o ključnim istorijskim ličnostima koje se u obe zemlje smatraju nacionalnim herojima i time značajnim osobama za nacionalne identitete i

Kultura

01.10.2019 u 22:00

Forenzika praistorije Vinče

Pančevo – Deset metara slojeva ljudske praistorije i istorije, nastali neprekidnim životom od 7000 godina – lokalitet Vinča, eponim od Severne Makedonije do Mađarske, istočne Bosne do Bugarske – ogromna teritorija na kojoj žive ljudi s istim ili sličnim tradicijama, verovanjima, koji prevaljuju ogromne distance da bi razmenjivali dobra. Vinča, oduvek centar koji je privlačio ideje i ljude, kultura – fenomen koji se razvija u ovom delu Evrope u 7. i 6. milenijumu p. n. e. Važna jer omogućava celu hronologiju perioda mlađeg kamenog doba – neolita u kom se dešavaju velike promene i danas predmet arheoloških istraživanja, čije najnoviji napredak donosi izložba „Forenzika drevnosti”, autora Nenada Tasića i Kristine Penezić, postavljena u Narodnom muzeju Pančeva. Ljudi Vinče privi put grade

Društvo

13.09.2019 u 22:50

Na Novom Brdu nikad nije bilo katoličke katedrale

Imajući nesreću da se nalazi na teritoriji koja je već duže vreme u žiži političih interesa sa raznih strana, na Kosovu i Metohiji, srednjovekovni srpski grad Novo Brdo sve manje je svedok istorije i „učitelj sadašnjosti , a sve više predmet političkih potkusurivanja, napetosti, neuvijenog prisvajanja od Albanaca. Nedavno su radovi na obnovi tvrđave prekinuti odlukom kosovskog zavoda za zaštitu spomenika, iako primedbe na sanaciju nije imao Unesko, preko kojeg se obnova i obavlja

Društvo

08.09.2019 u 23:30

Politička revizija istorije vodi u tragediju

Srbija snosi najveću odgovornost za započinjanje Prvog svetskog rata. Srpska vojska je 1918. okupirala Crnu Goru. Milan Nedić je bio narodna majka, a Ljotić istinski patriota. Jasenovac je bio radno-rekreativni logor. Stepinac je štitio Srbe i Jevreje u NDH... I tako sve do izjave predsednice Kolinde Grabar Kitarović da je „hrvatski narod razmerno broju stanovnika najviše pridoneo antifašističkoj borbi u Evropi”. Cunami revizije istorije, koji je pre tri decenije preplavio jugoslovenske prostore, i danas zapljuskuje hridi nekadašnje zajedničke države. „Prošlost nam je neizvesnija od budućnosti”, glasi aforizam iz osamdesetih, koji je izgleda postao balkanski evergrin. „Nova tumačenja istorije su nužna i poželjna ukoliko su proizvod pomeranja granica saznanja. Misija istoričara

Društvo

25.08.2019 u 20:00

Pirotske kafane po jevropejskoj mustri

Kako je izgledao kafanski život u Pirotu, šta se jelo i pilo za tamošnjim kariranim stolnjacima, zašto su kafane bile čvorišta društvenog života – samo su neka od pitanja na koja je odgovore pronašla Mila Panajotović. Tragajući po izvorima, arhivama i drugoj građi, ova istoričarka i viši kustos pirotskog Muzeja Ponišavlja pripremila je knjigu „Stare pirotske mehane i kafane”. U monografiji čiji se izlazak očekuje do kraja godine, autorka prati istoriju kafanskog života u ovom gradu od dvadesetih godina 19. veka do kraja Drugog svetskog rata. Zahvaljujući njenom trudu, čitaoci će moći da doznaju zanimljivosti o nastajanju poznatih pirotskih mehana, kafana, gostionica i hotela, uz podatke o njihovim vlasnicima, lokacijama i specijalitetima

Svet

23.08.2019 u 17:01

Spor Bocan-Harčenka i Skota oko istorije

Ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko reagovao je danas na poruku američkog kolege Kajla Skota povodom 80. godišnjice potpisivanja Ribentrop-Molotov pakta, rekavši da je tragedija mogla biti izbegnuta da su zapadne zemlje prihvatile predlog Moskve o uspostavljanju kolektivne bezbednosti. „Umesto što su insistirale na ciničnoj politici 'povlađivanja' kako bi preusmerile Hitlerovu agresiju na istok”, napisao je ruski ambasador na engleskom jeziku u odgovoru Skotu koji je takođe na Tviteru napisao da je pre tačno 80 godina na današnji dan potpisan „zloglasni Ribentrop-Molotov pakt na osnovu kojeg su dva diktatora tajno podelila Istočnu Evropu na nacističku i sovjetsku sferu uticaja”. Manje od mesec dana kasnije, dodao Skot, nemačke i ruske trupe slavile su osvajanje

Društvo

08.08.2019 u 14:02

U Mačvi, stopama Arčibalda Rajsa

Šabac – U čast devedesetogodišnjice smrti dr Rudolfa Arčibalda Rajsa (Hauzah, 8. jul 1875 — Beograd, 8. avgust 1929), švajcarskog forenzičara, doktora hemije i profesora na Univerzitetu u Lozani, zahvaljujući kome su Evropa i svet saznali o stravičnim zločinima nad srpskim civilnim stanovništvom u vreme Prvog svetskog rata, četvoro Šapčana, poštovalaca njegovog lika i dela, organizovaće u subotu posetu mestima na kojima se u ovom kraju početkom prošlog veka ispisivala istorija. Dr Arčibald Rajs se 1914. godine odazvao pozivu srpske vlade da u svojstvu neutralnog stručnjaka istraži zločine austrougarske vojske u Mačvi i Podrinju. Sa srpskom vojskom prešao je Albaniju, učestvovao u proboju Solunskog fronta i sa Moravskom divizijom umarširao u oslobođeni Beograd 1918. godine i do kraja

Svet

06.08.2019 u 12:31

U Kanadi pokrenut portal za istinu o ratovima u Jugoslaviji

U Kanadi je pokrenut portal canadianveritas.ca za istinu ;o ratovima u bivšoj Jugoslaviji. Objašnjavajući razloge za osnivanje portala nazvanog po boginji istine Veritas, tvorci te svojevrsne internet osmatračnice navode da je tokom i posle rata u bivšoj Jugoslaviji 60.000 kanadskih vojnika služilo u misijama UN i NATO. Kanađani, tvorci i saradnici „portala istine” ubeđeni su da „izgradnjom” internet osmatračnice canadianveritas.ca „nijedan čovek, nijedna istina, nijedna priča neće biti zanemareni”

Mozaik

25.07.2019 u 08:37

Na dnu Baltika pronađen brod star 500 godina

STOKHOLM - Istraživači su na dnu Baltičkog mora, nedaleko od obale Švedske, pronašli olupinu broda starog 500 godina i to u veoma dobrom stanju. Prema navodima istraživača, brod potiče iz kraja 15. ili početka 16. veka, preneli su mediji. Pretpostavlja se da su jarboli na mestu, a trupovi nedirnuti zbog hladnih, malo slanih i „negostoprimljivih” voda Baltika. Precizno poreklo broda još nije poznato. U vremenu iz kojeg, najverovatnije, potiče brod nije bilo popularno davanje imena brodovima te je označen kao „Nepoznati brod”, na švedskom „Okänt Skepp”. Brod je dugačak oko 18 metara, metar manje od Kolumbove vodeće „Santa Marije”. „Okänt Skepp” je od velikog istorijskog značaja, jer je stariji i očuvaniji od drugih potonulih brodova u Baltičkom moru. Brod je sagrađen u doba

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: istorija

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Prijavite se na našu mailing listu