Kup.	Prod.	Sred.
117,23	117,93	117,58
99,72	100,32	100,02
109,66	110,32	109,99

Među nama

16.11.2019 u 12:15

Selektivno istorijsko pamćenje

Rezoluciju pod nazivom „Borba protiv glorifikacije nacizma, neonacizma, rasizma, rasne diskriminacije i ksenofobije”, 8. novembra 2019. u Ujedinjenim nacijama podržala je 121 država, uz 55 uzdržanih. Protiv su bile SAD i Ukrajina, a iz Evrope su „za” glasale samo Rusija i Srbija. U pripremi ovog dokumenta stav predstavnika SAD je bio da „niko nikada ne bi trebalo da bude osuđen za saradnju sa nacizmom”, pravdajući to pravom govora koji je predviđen prvim amandmanom američkog ustava. U Evropi samo Rusija i Srbija slave 9. maj kao Dan pobede nad fašizmom. Za druge evropske države i narode to je Dan Evrope. Takva promena dovodi do logičnog zaključka o selektivnom istorijskom pamćenju koje je cinično u odnosu na prošlost. Mi moramo znati i uvek se sećati da je fašizam respektibilan deo

Društvo

09.11.2019 u 16:39

U gimnazijama posebna odeljenja i za istoriju i geografiju

Od sledeće školske godine gimnazijsko obrazovanje postaće bogatije za još dva smera namenjena darovitoj deci koja će moći da se upišu u specijalizovana odeljenja za istoriju i geografiju. Kao sledeći krupan korak reforme gimnazijskog obrazovanja ovu novinu je najavio ministar prosvete Mladen Šarčević. Stručni timovi već uveliko pripremaju planove i programe nastave i učenja za buduće srednjoškolce naklonjene izučavanju istorije i geografije. U taj posao uključeni su znalci i saradnici Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, kao i predstavnici Nacionalnog prosvetnog saveta. – Pre dve godine smo počeli reformu gimnazija, a pre toga ozbiljne reforme gimnazijskog obrazovanja nije bilo. Za nadarenu decu imali smo specijalizovana matematička odeljenja u više gimnazija, ne samo u

Društvo

03.11.2019 u 23:30

Od trovanja konja kneza Miloša do rešavanja misterioznih smrti

Ima već 160 godina od osnivanja „jedne male laboratorije za istraživanje prekih sanitetskih potreba”. Nju je knez Miloš Obrenović, ukazom od 21. oktobra 1859, ustanovio kao Državnu hemijsku laboratoriju, prvu toksikološku laboratoriju u Srbiji. Vremenom se i ona, kao i druge ustanove u Srbiji, menjala, a sada radi u sastavu Instituta za sudsku medicinu Medicinskog fakulteta u Beogradu. Upravnik Instituta, prof. dr Slobodan Nikolić, približava nam kako je proteklo tih 160 godina postojanja toksikologije u Srbiji

Preporučujemo

28.10.2019 u 20:20

Misteriozni spomenik s krstom i petokrakom

„Spomenik pravi, dostojan veličine žrtve, podigao je narod naš u svom srcu, za sva vremena, braći koja su došla s Volge i Urala, da s nama grudima odbrane slobodu.” Ovako je na današnji dan, pre 75 godina, u prvom posleratnom broju „Politike” opisana sahrana boraca Crvene armije, poginulih u borbama za oslobođenje Beograda, na današnjem Trgu republike (tada Pozorišnom trgu). Kako je tog 28. oktobra 1944. izvestio naš list, pogrebu je, osim generala Ždanova i Mijalka Todorovića, političkog komesara Prvog korpusa, prisustvovalo mnogo žitelja tek oslobođene prestonice, a događaj je krunisan podizanjem obeležja na mestu pokopa.

Društvo

22.10.2019 u 22:55

Datumi slobode – ko je prvi stigao u Novi Sad

Oslobođenje koje je u Novi Sad stiglo pre 75 godina obeležava se 23. oktobra, ali u Istorijskom arhivu grada ukazuju da postoje i svedočenja prema kojima je oslobođenje u Drugom svetskom ratu zapravo stiglo dan ranije. „Ovde nam se ponavlja situacija koju je Novi Sad doživeo 1918. godine”, kaže za „Politiku” direktor Istorijskog arhiva grada Novog Sada, istoričar Petar Đurđev. Grad, naime, svoje oslobođenje u Prvom svetskom ratu obeležava 9. novembra, kada je 1918. u njega s regularnom srpskom vojskom ujahao major Vojislav Bugarski. Međutim, prema njegovim rečima, poznato je i to da su već 8. novembra te godine, pod vođstvom Boška Pavlovića, rezervnog poručnika koji je u Novi Sad stigao s drugima iz zarobljeništva, zauzete sve važne strateške tačke i da je grad spasen od uništenja

Beograd

20.10.2019 u 21:21

Naselje iz praistorije u čast sjaja nebeskog

Čime je lovio pećinski čovek, na čemu je spavao onaj iz Lepenskog vira, da li je predak iz Starčeva imao ukrase na „nameštaju” i čime se brijao čovek iz vinčanskog doba... Delić praistorije zaustavljen u vremenu, sačuvan za buduće generacije, može da se vidi u ribarskom naselju iz praistorije u Centru za ribarstvo i primenjenu hidrologiju „Mali Dunav” koje je deo oglednog dobra „Radmilovac” Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Naselje je nastalo u znak posebnog poštovanja prema Dunavu (Danubijusu) i čoveku koji je živeo pored ove reke

Društvo

20.10.2019 u 23:30

U ratu vojnik, u miru naučnik i umetnik

Puno puta smo izgovorili ili čuli izreku „Samo sloga Srbina spasava” a da možda i ne znamo ko ju je skovao. Taj moto istorija pripisuje Jovanu Dragaševiću (1836–1915) – svestranoj, ali pomalo zaboravljenoj ličnosti. Ovaj oficir, geograf, učesnik ratova za oslobođenje Srbije, predavač, akademik i književnik bio je autor brojnih naučnih studija i književnih dela, a smatra se i za rodonačelnika srpske vojne štampe. Jedno od dragocenih svedočanstava o njegovom životu i radu nalazi se u naučnim člancima dr Stevana Radojčića

Društvo

13.10.2019 u 23:30

Od zlatne viljuške do doline jorgovana

Da li je Stefan Nemanja jeo zlatnom viljuškom? Da li je Jelena Anžujska zaista bila – Anžujska? Jesu li partizani na smrt pretukli vojvodu Bojovića? To su neka od pitanja na koja odrično odgovara knjiga istoričara Dejana Ristića „Mitovi srpske istorije”. Na osnovu izvora, on je analizirao dvadeset događaja iz naše nacionalne povesti od srednjeg veka do 20. stoleća, razdvajajući u njima istorijske činjenice od domaštanih legendi. Za naš list, Ristić kaže da su mitovi stari koliko i ljudska vrsta i da su kroz istoriju služili i da se od zaborava sačuvaju događaji i ličnosti koji zaokupljaju pažnju pripadnika jednog naroda.

Magazin

06.10.2019 u 10:12

Naš tata Indijana Džons

Ni arheolog ni geograf, već arheograf. Zanimanje Vladana Trijića ima naizgled neobičan naziv, ali kako i sama složenica kaže u prevodu na srpski, reč je o starom pisanju, istraživanju starih rukopisa nastalih pre više vekova. On nije jedini koji se kod nas bavi istraživanjem knjiga „starostavnih”, u Odeljenju za arheografiju Narodne biblioteke Srbije zaposleno je još nekoliko njegovih kolega istog zvanja, a u Srbiji još jedna institucija ima u svom domenu rada arheografiju i to Biblioteka Matice srpske. – Iako sa strane može da izgleda kao da cedimo suvu drenovinu, to je, u stvari, divan i uzbudljiv posao. Preko rukopisnih knjiga smo u kontaktu s ljudima prošlih vremena jer je svaka od njih jedinstvena, neponovljiva, svaka na različite načine odražava ličnost njenog tvorca i otuda uzbuđenje. Mi smo

Društvo

05.10.2019 u 15:50

Kako i gde SPC obeležava 800 godina samostalnosti

Sabornom arhijerejskom liturgijom sutra u manastiru Žiča, sedištu prvih srpskih arhiepiskopa, počeće centralna proslava obeležavanja osamsto godina samostalnosti Srpske pravoslavne crkve. Srpski arhijereji će sutradan, u ponedeljak, 7. oktobra, posetiti drevno sedište srpskih patrijarha – Pećku patrijaršiju, kao i svetinje Kosova i Metohije. Mitropolit zagrebačko-ljubljanski Porfirije, predsednik Organizacionog odbora proslave, u razgovoru za „Politiku” kaže da će na Kosovu i Metohiji jubilej biti proslavljen molitveno i liturgijski, kako ističe, onako kako dolikuje drevnom sedištu arhiepiskopa i patrijarha srpskih

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: istorija

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Prijavite se na našu mailing listu