Kup.	Prod.	Srеd.
117,23	117,93	117,58
97,07	97,65	97,36
108,87	109,52	109,19

Društvo

14.01.2020 u 22:55

Čovek koji je menjao Srbiju

Kragujevac – Kad je šestog marta 1939. godine sačinio testament, Jovan Đ. Mirković nije mogao ni slutiti da mu najveća želja neće biti ispunjena za života. Preminuo je 1945, zbunjen i nesrećan zbog postupka vlasti koja je ignorisala njegovu poslednju volju, a kuća koju je zaveštao državi i gradu zvanično je postala legat Narodne biblioteke „Vuk Karadžić” u Kragujevcu tek 20. septembra 2002. godine, zahvaljujući angažmanu Ninoslave Milanović, tadašnje direktorke ove ustanove. Porodičnu kuću u Šafarikovoj 30 (danas Milovana Glišića 44), Mirković je namenio kragujevačkoj biblioteci. Imao je samo jedan uslov – da nadležni zaposle školovanog bibliotekara, „lice sa univerzitetskom spremom koje voli da radi, nikako penzionera, i koje poznaje našu i stranu književnost”. Pošto u budžetu navodno

Društvo

09.01.2020 u 18:46

Rankovićev automat među muzejskim eksponatima (FOTO)

U zastakljenim, dobro osvetljenim vitrinama nalazi se veoma zanimljiva kolekcija automata, oružja velike vatrene moći koje koristi pištoljsku municiju. Tu su američki „tompson”, javnosti poznat iz filmova kao oružje američkih vojnika iz Drugog svetskog rata, ali i gangstera i agenata Ef-Bi-Aja. Ispod njega je ruski „špagin”, prepoznatljiv po okviru za municiju u obliku doboša i rešetkastoj oplati oko cevi. O „šmajseru” ne treba posebno govoriti, ovo nemačko oružje na ovim prostorima dugo je bilo sinonim za automat. Legendarni automati „šmajser” (gore) i „bereta” M-1938A Ono što je zajedničko za sve ove tipove automata, koji su samo deo postavke, jeste da ih je koristila naša vojska, što u vreme u kraljevine, što u vreme socijalističke Jugoslavije neposredno posle rata. Upravo je

Kultura

05.01.2020 u 21:00

U Beču ga je Dunav povezivao sa Beogradom

Kada je jednog dana usred Beča arhitekti i nekadašnjem gradonačelniku Beograda Bogdanu Bogdanoviću zazvonio telefon, sa druge strane žice bio je Fransoa Miteran, tada predsednik Francuske, koji je čuo da je Bogdanović opljačkan u metrou u Parizu. Rekao je koliko mu je žao, zvao ga je da dođe u Pariz, nudio mu je stan. „No Bogdanović nije želeo da ide. U Beču je bio Dunav koji ga je povezivao sa Beogradom, njegovim rodnim gradom”, ispričao je svoje sećanje arhitekta Boris Podreka za „Jutarnji list”. Tada je Bogdanović (1922–2010) već u egzilu koji traje od 1993. godine. Odlazak u Beč usledio je nakon života u izolaciji u Beogradu i pisma Slobodanu Miloševiću posle Osme sednice. Bogdanović je dao ostavku na članstvo u SANU 1981. jer se nije slagao sa njihovom ulogom u tadašnjoj situaciji i u

Kultura

03.01.2020 u 19:00

Pogađa sreću, nesreću i duševno stanje

Dom Mice Mihočinović u Knez Miletinoj bio je pre Drugog svetskog rata mesto okupljanja mnogih Beograđana. Obučena u tamnu togu, ona bi im gledala u šolju i izricala sudbinu. Nevolju je saopštavala vrlo obazrivo: „Gospođo, vaš muž vas vara.” ili: „Dva krupna crna oka ne sklapaju se zbog vas.” A ko može da opovrgne da u Beogradu ne postoji bar jedan mladić koji odgovara ovom „detaljnom” opisu. Ljudi su verovali i iznova, iznova dolazili. Ministri, lekari, advokati... Kad su je 1932. uhapsili i zabranili da naplaćuje usluge, Mica se pravdala da ne izmišlja, da sve vidi – sreću, nesreću, ljubav i duševno stanje – i da uzima koliko ko da. Predvidela je da će rumunska kraljica Natalija preminuti i da će rat početi 1939. Ovo je jedan od detalja iz knjige „Nestvarno, a stvarno” Živojina

Društvo

30.12.2019 u 20:20

Potraga za početkom epohe ljudskog roda

U nedelji kada se tradicionalno podvlači crta pod minulu godinu, urednici tribine „Nauka kroz priče” odlučili su da naprave presek dosadašnjeg učinka ljudskog roda. Povod za baš ovu temu je inicijativa jednog od komiteta Međunarodne komisije za stratigrafiju (koja daje prikaz evolucije Zemlje) da se antropocen, odnosno epoha koju oblikuje čovek, proglasi posebnim geološkim razdobljem. Kako su istakli učesnici sesije održane u SKC-u, čiji su organizatori Slobodan Bubnjević i Marija Đurić iz Instituta za fiziku, ideja o inauguraciji „epohe čoveka” na izvestan način pokazuje da precenjujemo svoju ulogu u istoriji treće planete od Sunca. Jer, kada bi se Zemljinih 4,5 milijardi leta postojanja zgusnulo u kalendarsku godinu, ljudska vrsta bi se pojavila 14 sekundi pred ponoć 31. decembra. U

Svet

30.12.2019 u 19:19

Dve decenije od odlaska Jeljcina

Na sutrašnji dan, 31. decembra 1999. Rusija je ušla u potpuno novu fazu svoje istorije. Nastupilo je doba takozvanog putinizma, u kojem je najveća država na svetu povratila mesto na globalnom planu, a period posthladnoratovske dominacije Zapada počeo da se približava kraju. I dok su se Rusi po svojim domovima pripremali za doček novog milenijuma, elektronski mediji uključili su se u novogodišnje obraćanje predsednika Borisa Jeljcina. Ali reči šefa države bile su sve sem uobičajenih za ovakvu priliku: „Dragi prijatelji, danas vam šaljem svoj poslednji novogodišnji pozdrav”, počeo je Jeljcin svoj upečatljiv govor. „Ovo je i poslednji put da vam se obraćam kao predsednik Rusije. Odlučio sam da se, na poslednji dan odlazećeg veka, povučem sa sadašnje funkcije… Razmišljao sam o svemu dugo i

Društvo

22.12.2019 u 20:20

U poslastičarnicu po čudotvorni lek za groznicu

Bilo je potrebno manje od dvadeset godina od otvaranja prve apoteke u Beogradu do objavljivanja jedne od prvih naredbi Ministarstva unutrašnjih dela kojom se zabranjuje reklamiranje lekova nepoznatog sastava. Želja za profitom s jedne i čudesnim ozdravljenjem s druge strane učinile su da, uz apotekarske specijalitete i lekove, tržište preplave „tajni lekovi” čiji je sastav bio nepoznat, ali su njihovi proizvođači i prodavci uveravali u njegove isceliteljske moći. Ubrzo pošto su prvi srpski farmaceuti počeli u laboratorijama da prave apotekarske specijalitete, naročito popularne u drugoj polovini 19. veka, na red je došlo zakonsko regulisanje njihove prodaje, ali i oglašavanja. Apotekarski specijaliteti, u vreme kada nije bilo organizovanog uvoza lekova, bili su uglavnom jedina

Društvo

15.12.2019 u 23:30

Špijuni se ne grle

General Svetko Kovač, bivši direktor Vojnobezbednosne agencije (VBA), nedavno je objavio knjigu „Oficir s pet dosijea”. To je istinita priča o oficiru Dimitriju Cvetkoviću čiji je profesionalni put, dok je obavljao posao u veoma turbulentnom vremenu, pratilo pet službi bezbednosti. General je pre nekoliko dana završio i scenario za dokumentarno-igranu seriju „Tajne službe Srbije” koja će uskoro početi da se emituje na RTS-u. U ekskluzivnom intervjuu za „Politiku”, Svetko Kovač govori o svojoj knjizi i seriji, ali i o aktuelnim špijunskim aferama, radu obaveštajnih službi, atentatima na kralja Aleksandra Obrenovića

Društvo

10.12.2019 u 20:33

Nemac Kol u špijunskoj aferi

Užice – Dolazio je Nemac u više navrata u našu zemlju kao predstavnik jedne bavarske firme, a kad je poslednji put bio u Subotici ovde su mu stavili lisice na ruke i kasnije mu sudili kao nekadašnjem obaveštajcu. Osuđen je na 11 godina zatvora, u Sremskoj Mitrovici je izdržavao kaznu, pa je amnestijom pre njenog isteka oslobođen. O takvoj poratnoj sudbini Nemca Hansa Kola, ili Ivana Kolića kakvo mu je bilo ratno obaveštajno ime, govori knjiga „Major Kol/građanin Kolić'” koja je nedavno objavljena u Užicu u času kad su obelodanjeni snimci ovovremenih špijuna

Društvo

26.11.2019 u 11:23

Svečana akademija u Novom Sadu povodom 101 godine od prisajedinjenja Vojvodine

Novi Sad – Svečanom akademijom „Prisajedinjenje – drugi vek” 25. novembra u Novom Sadu obeležena je 101. godišnjica priključenja Vojvodine Srbiji. Skup je priredila pokrajinska vlada u Srpskom narodnom pozorištu, gde su prisustvovale brojne zvanice iz javnog života, kojima se pridružio patrijarh srpski Irinej. Prvi put je uručena nagrada AP Vojvodine „Mihajlo Pupin”, ustanovljena povodom 25. novembra, datuma od pokrajinskog značaja, kao najviše priznanje APV, a pripala je akademiku Miru Vuksanoviću za ukupno stvaralaštvo. Premijerno je uručeno još nekoliko priznanja. Pijanistkinja Rita Kinka Radulović dobitnica je priznanja „Ferenc Feher” u oblasti kulture, a koordinatorka Ženske parlamentarne mreže u Skupštini APV Mia Strajin – priznanja „Milica Tomić” u oblasti ravnopravnosti.

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: istorija

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Prijavitе sе na našu mailing listu