Kup.	Prod.	Sred.
117,24	117,94	117,59
103,99	104,61	104,3
110,42	111,09	110,76

Društvo

11.05.2020 u 20:20

Visoka moralna načela oca srpske onkologije

Zrenjanin – Farmaceut Stevan Vukov bavi se istraživanjem života i rada poznatih lekara iz srpske istorije. Ovaj Zrenjaninac je u gradu na Begeju osnovao i Muzej apotekarstva, koji svedoči o zavidnoj zdravstvenoj kulturi na ovim prostorima. Posebnu pažnju posvetio je dr Đorđu Joanoviću. Vukov je inače poreklom iz Novog Miloševa (opština Novi Bečej), a u tom mestu je sahranjen i dr Joanović. – Dom mojih predaka i nekadašnju kuću Joanovićevih u Novom Miloševu dele četiri kuće i jedno raskršće. Moja baka, učiteljica Jovanka Nedeljkov, imala je 20 godina kada se desila tragična smrt dr Đorđa Joanovića. Živo se sećala dr Đoke, kako su ga zvali, njegovog brata Simona i Simonove supruge Ane. Ona mi je skrenula pažnju na život i delo čuvenog lekara, kojim sam se kasnije pomno bavio – priča

Svet

01.05.2020 u 19:28

Pronađeni dokazi da je papa Pije XII znao za ubistva Jevreja

JERUSALIM - Nemački naučnici koji proučavaju novootvorene arhive Vatikana pronašli su dokaze da je papa Pije XII znao za masovna ubistva Jevreja u Drugom svetskom ratu iz svojih sopstvenih izvora ali ih je skrivao od vlade SAD, prenosi izraelska štampa. Arhive su otvorene 2. marta ali su ubrzo zatvorene zbog krize nastale usled pandemije koronavirusa. Mnogi od 200 naučnika koji su tražili pristup arhivama su odložili svoja putovanja u Vatikan ali je nemački tim predvođen istoričarem Hubertom Volfom s Univerziteta Minster započeo proučavanje i već došao do otkrića. Volf je izjavio za katolički nedeljnik „Kirće+Leben” da je njegov tim našao dokumente koji su isključeni iz radova jezuita od jedanaest tomova o holokaustu još pre četiri decenije, očigledno da se zaštiti papa Pije i njegov

Svet

11.04.2020 u 18:58

Moskva besna zbog varvarskog čina usred Praga

Proteklih dana eskalirao je diplomatski sukob kada je u Pragu, uz podršku gradske uprave, srušen veliki spomenik oslobodiocu češke prestonice 1945. godine, maršalu Crvene armije Ivanu Konjevu. Uz pomoć dizalice, 3. aprila u Pragu je srušen spomenik . Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu 9. aprila je napisao pismo čelniku češke vojske Lubomiru Metnaru tražeći od njega da preda srušeni spomenik Moskvi. Prag je odbio da udovolji ruskoj strani i rekao da će spomenik „verovatno biti premešten u takozvani Muzej XX veka, područje koje su mnoge zemlje istočne Evrope odabrale da tamo smeste sve nepoželjne spomenike, umesto da ih unište. Kasnije su u Pragu rekli da premeštanje spomenika maršalu Konevu ne krši postojeće međunarodne ugovore između Češke i Rusije, a zakone koji su

Društvo

09.04.2020 u 20:00

O produženiju života čovečeskog...

Kragujevac – U osvit nacionalnog preporoda, s početka 19. veka, znameniti Sava Tekelija školuje mnoge mlade Srbe, znajući da se država ne može temeljiti samo oružjem i krvlju. Među Tekelijinim stipendistima bio je i Jovan Stejić (Arad, Rumunija – 1802). U knjizi „Jovan Stejić – prvi Srbin doktor medicine u obnovljenoj Srbiji” (Istorijski arhiv Šumadije – 2017), kragujevačkih mladih istraživača, etnologa Nenada Karamijalkovića i istoričara Slavka Stepanovića, stoji da je Stejić studije medicine završio 1829. godine u Beču, gde je na Medicinsko-hirurškoj akademiji odbranio doktorski rad o dizenteriji – Dissertatio inauguralis medica de Dysenteria. Stejić se, navode autori, prvi put obreo u Srbiji 1828. godine, na poziv Jevrema Obrenovića, brata kneza Miloša. U Šapcu, gde je susret

Društvo

06.04.2020 u 19:02

Strani lekari pomagali Srbiji i pre 170 godina

Užice – U zahtevnoj borbi s virusom korona srpskim epidemiolozima pomažu kineski stručnjaci, a narodno pamćenje o pomoći inostranih lekara Srbiji seže i do sredine 19. veka. Dolazili su tada pojedini u naše krajeve i naporno radeći, neretko uz otpor sredine, pomagali poboljšanju zatečenih nepovoljnih sanitetskih i zdravstvenih prilika. Bilo je to, kako je pisao užički istoričar dr Stevan Ignjić, pedesetih godina pretprošlog stoleća u doba ustavobranitelja. Oni su, razvlastivši Obrenoviće, veću pažnju počeli da poklanjaju prosveti i opismenjavanju naroda. Ni zatečene zdravstvene prilike nikako se nisu mogle nazvati povoljnim. U užičkom okrugu, na primer, sve do četrdesetih godina 19. veka, niti je bilo lekara ni zdravstvenih ustanova. „U slučaju čestih epidemija – pojava srdobolje, šarlaha,

Društvo

27.03.2020 u 07:40

Godišnjica puča i demonstracija 27. marta 1941.

Danas se navršava godišnjica vojnog puča izvršnog 27. marta 1941. godine, kojim je poništeno potpisivanje protokola o pristupanju Kraljevine Jugoslavije Trojnom paktu i određena dalja sudbina zemlje koja se svrstala u protivnike nacističke Nemačke. U Beogradu i drugim srpskim gradovima a ponegde i širom Jugoslavije (Dalmacija), izbile su masovne ulične demonstracije u znak podrške građana puču. Tadašnje parole „Bolje rat nego pakt” i „Bolje grob nego rob” ušle su u istoriju. Mnogo se spekulisalo o ulozi Londona u organizaciju puča, ali je činjenica da je britanski premijer Vinston Čerčil, lider zemlje koja je tada gotovo sama pružala otpor nacističkoj Nemačkoj, tada izjavio da je „Jugoslavija pronašla svoju dušu”. Pučem je praktično poništeno potpisivanje protokola o

Region

25.03.2020 u 14:25

Prvi karantin otvoren u Dubrovniku 1377. godine

Širom planete više od petine čovečanstva nalazi se, zbog koronavirusa, u nekom vidu izolacije. Prvi karantin za borbu protiv širenja zaraze, piše „Njujork tajms”, bio je u Dubrovniku još 1377. godine i to zbog pandemije „crne smrti”, kako su nazivali kugu. Karantin je prvobitno trajao mesec dana, međutim, ali se ispostavilo da je to prekratko pa je produžen na 40 dana. Otuda i naziv karantin - od italijanske reči Quarante (četrdeset). Nakon uvođenja karantina, počela je i dezinfekcija pošte. Zašto? Tadašnja Mletačka Republika bila je velika, pa je bilo neophodno da merama karantina budu obuhvaćene i poštanske pošiljke koje su pristizale iz raznih krajeva. Dezinfikovane su sve pošiljke koje su se smatrane posebno osetljivim, uključujući tekstil i pisma. Natopani su ili prskani sirćetom, a

Zdravlje

10.03.2020 u 19:18

Epidemije menjaju tok istorije, utiču na političke promene

U svojoj novoj knjizi „Epidemije i društvo: Od 'Crne smrti' do danas”, Frenk M. Snouden, profesor istorije istorije i istorije medicine na američkom Univerzitetu Jejl, analizira kako je izbijanje bolesti oblikovalo politiku, uništavalo revolucije, ali i ukorenjenu rasnu i ekonomsku diskriminaciju, piše časopis „Njujorker”. Snoudenova knjiga - izveštaj po vekovima i kontinentima, objašnjava kako su društvene strukture omogućavale širenje bolesti. „Epidemije nisu slučajni događaji koji ćudljivo i najednom pogađaju društva”, piše on. „Naprotiv, svako društvo stvara svoje specifične slabosti.., a epidemije su ogledalo koje pokazuje ko smo i kakvi smo u stvari”. Epidemije pokreću pitanja koja su duboka. Na primer, rekao je Snouden, epidemija kuge u 14. veku pokrenula je pitanje odnosa prema Bogu,

Društvo

09.03.2020 u 22:55

Poslednji snimci ubijenog crnogorskog mitropolita Joanikija

Priče kažu da je posle zarobljavanja u Sloveniji maja 1945, mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije (Lipovac) odveden u Srbiju, zatočen u vili „Maler” ili „Savić” u Aranđelovcu, mučen i ponižavan, na kraju streljan negde podno Bukulje i sahranjen u ovlaš zatrpanom grobu na nepoznatoj lokaciji. Dokumenti i arhivska građa do sada dostupni ne otkrivaju gotovo ništa o mitropolitovim poslednjim danima. Njegovo ime nađeno je u izveštaju partizanske 8. crnogorske brigade od 12. maja 1945, gde se on navodi među zarobljenima. Sledeći poznati dokument datiran je na 21. jun iste godine.

Društvo

09.03.2020 u 22:55

Jugoslavija u 130 fascikli

Posle dugo očekivanog otvaranja vatikanskih arhiva iz perioda pontifikata pape Pija Dvanaestog (1939–1958), prošlog ponedeljka priliku da među prvima pogleda dokumenta koja su zaintrigirala veliki deo naučne javnosti imao je i jedan mladi stručnjak iz Srbije, dr Milosav Đoković. – Fascinantan je broj dokumenata koja se nalaze u prvom delu fonda Kongregacije za izvanredne crkvene poslove (1939–1948) u seriji „Jugoslavija” koja broji 130 fascikli. Posebno je interesantna korespondencija zagrebačkog nadbiskupa Stepinca sa Svetom stolicom, kao i dopisi apostolskog vizitatora u Zagrebu opata Markonea. Ništa manje nije zanimljiva i korespondencija jugoslovenske ambasade pri Svetoj stolici s Državnim sekretarijatom

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: istorija

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Prijavite se na našu mailing listu