Kup.	Prod.	Sred.
117,24	117,94	117,59
99,46	100,06	99,76
109,43	110,09	109,76

Društvo

14.08.2020 u 20:14

Savezničke pilote spasili, slomljenih krila ostali

Užice – Za spasavanje savezničkih avijatičara u misiji „Halijard” u Pranjanima, svuda se zna, a zaboravom su sasvim prekrivena slična dešavanja na Zlatiboru 1944. godine. Javnosti je nedovoljno poznato da su četnici i narod na ovoj planini tada spasili šest posada sa ukupno 47 savezničkih vazduhoplovaca. Ali njihovi potomci iz sveta to ni u ovo vreme ne zaboravljaju. Te pojedinosti rasvetljava knjiga „Slomljena krila Zlatibora”, u izdanju užičkog Istorijskog arhiva, koja narednog meseca (kao dvojezična, srpska i engleska) izlazi iz štampe. Njen autor Užičanin Dejan Đerić, master inženjer elektrotehnike, posvećeno se upustio u istraživanje ovih davnih događaja. Čiju je istinu, kako za „Politiku” on ukazuje, komunistička vlast decenijama namerno prikrivala od naroda: – U istoriji koju

Društvo

06.08.2020 u 20:53

Streljanje Srba najavilo je masakr u glinskoj crkvi

Pančevo – Selo Glina, na granici Banije i Korduna, koju pravi istoimena reka, maja 1941. godine imalo oko 6.000 duša. Samo dva meseca kasnije, preko dve hiljade manje. Iz žarkog kraja jula te godine pamti se priča o godišnjicama i piše o masakru u glinskoj crkvici Rođenja Presvete Bogorodice, kada su ustaše poklale 1.764 srpska seljaka, dovedena iz okolnih sela na pokrst. Došli su mirno, i mladi i stari, žene i deca, verujući da spasavaju živote. Nijedan metak nije ispaljen. Svi do jednog zaklani su srbosekom, „specijalnim” nožem, namenjenim za Srbe, a bogomolja minirana i do temelja sravnjena. – Posle je tu bila pijaca, prodavalo se voće i povrće, pa izgrađen spomen-dom, koji je sada hrvatski. Nisu odustajali Srbi da podignu novu pravoslavnu crkvu, ali režim nije dao da se ne remeti

Hronika

03.08.2020 u 20:00

Neosuđenim zločincima presuđuje istorija

Pravda je veoma retko iznad prava, a nekada konačnu presudu umesto suda donosi istorija. Iako nikada nisu osuđeni za najteže i najmasovnije zločine, Ante Pavelić i Adolf Hitler smatraju se nekima od najvećih krvnika u istoriji čovečanstva. Zato je bila neodrživa zamena teza u javnoj polemici o heroju Blagoju Jovoviću, čije ime od sada nosi bivša Zagorska ulica u Zemunu. – Kao što u Nemačkoj nikome normalnom ne pada na pamet da dovodi u pitanje slavljenje kao heroja ljudi koji su pokušali atentat na Hitlera, ne treba ni u Srbiji da se osporava vrednovanje atentata na Pavelića kao akta pravde. Čovek koji je u ovom slučaju uzeo pravdu u svoju ruke, učinio je to u simboličkom smislu u ime ogromnog broja svih nevinih žrtava zločinačke NDH i on svakako zaslužuje ulicu u Beogradu – kaže za

Beograd

03.08.2020 u 11:32

Profesorska kolonija postala zaštićena kulturno-istorijska celina

Odlukom Vlade Srbije, Profesorska kolonija u Beogradu utvrđena je za prostornu kulturno-istorijsku celinu, objavljeno je u Službenom glasniku. Zaštićena kulturno-istorijska celina oslanja se na ulice Cvijićevu i Čarlija Čaplina, a obuhvata prostor od 10 hektara i 77 ari. Profesorska kolonija predstavlja celovitu i jedinstvenu urbanu celinu koja je u najvećem delu izvedena u skladu sa teorijom i praksom izgradnje vrtnih gradova, navodi se u odluci, prenosi Tanjug. Od kraja treće decenije 20. veka kada je nastala uspela je da zadrži osnovne, autentične karakteristike i vrednosti čime se izdvaja kao zasebna urbana celina u okviru Beograd, koja poseduje kulturno-istorijske i arhitektonsko-urbanističke vrednosti. Koncepcija vrtnih gradova zasnovana je na idejama Ebznera Hauarda a u

Kultura

29.07.2020 u 14:45

Život Stefana Dečanskog i vredni rukopisi u Istorijskom muzeju Srbije

U okviru izložbe „Kraljevi i svetitelji srpski” u Istorijskom muzeju Srbije do kraja avgusta posetioci će imati priliku da vide kivot kralja Stefana Dečanskog, koji se iznosi pred javnost samo u posebnim prilikama i rukopise od izuzetnog značaja poput Sintagme Matije Vlastara, nastao u Zeti sredinom 15. veka, te Žitije Stefana Dečanskog sa službom Stefanu Dečanskom od Grigorija Camblaka iz 16. veka. Navedeni predmeti će nakon toga biti vraćeni matičnoj instituciji - Muzeju Srpske pravoslavne crkve. Izložba „Kraljevi i svetitelji srpski”, autorke Vanje Vuksan, biće otvorena do 20. novembra tekuće godine, a posetioci će i dalje moći da vide brojne dragocenosti koje svedoče o najznačajnijoj srpskoj srednjovekovnoj dinastiji Nemanjić i epohi koja joj je prethodila. Među najvrednijim

Društvo

28.07.2020 u 21:00

Dan kada se vijorila srpska zastava nad Belom kućom

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Vudro Vilson naložio je da se 28. jula 1918. godine na Beloj kući, na zgradama javnih ustanova i na crkvama svih veroispovesti u SAD istakne srpska zastava. U poruci američkoj javnosti izneo je i razloge zbog kojih se odlučio na taj gest, možda bez presedana u dotadašnjoj diplomatskoj istoriji. „U nedelju 28. jula – poručio je predsednik Vilson – navršava se četvrta godišnjica od dana kada je odvažni srpski narod, pre nego da se izloži lukavom i nedostojnom progonu pripremljenog neprijatelja, objavom rata Austrougarske bio pozvan da brani svoju zemlju i svoja ognjišta od neprijatelja rešenog da ga uništi. Plemenito je taj narod odgovorio. Tako čvrsto i hrabro oduprli su se vojnim snagama zemlje deset puta veće po broju stanovnika i vojnoj moći...

Društvo

27.07.2020 u 20:20

Početak i kraj užičkog „zlatnog doba”

Užice – Više nevolja i lomova nego lepih vremena preživele su dugovečne užičke ulice i sokaci, prošavši i kroz jedno „zlatno doba”, kada je, kako su zabeležili svremenici, „padala para kao kiša na svakom poslu”. Bilo je to po odlasku Turaka u drugoj polovini 19. veka. Pisao je o tome s početka 20. stoleća profesor užičke gimnazije Mirko A. Popović (1873–1914) u knjizi „Istorija Užica”. Ovaj vrsni pedagog i istraživač, ratnik u balkanskim i u Velikom ratu, odlikovan Karađorđevom zvezdom, otac troje dece, poginuo je u Kolubarskoj bici. Tokom 18. i 19. veka, srpsko stanovništvo u gradu se uvećava, ali tursko još preovladava. Izvozno-uvozni poslovi donose razvoj. Trguje se s Dubrovnikom preko Bosne: karavani iz Užica u primorje nose žito, rakiju, loj, vosak, med, kože, ćebad, platno, a

Društvo

20.07.2020 u 21:00

Od kuge do velikih boginja

Umesto odmora i odlaska na more, većina građana Srbije ovog leta ostala je kod kuće, zabrinuta za svoje i zdravlje svojih najbližih. Virus korona, koji nam je toliko promenio živote, svakog dana odnosi žrtve, pa se mnogi pitaju ima li svemu ovome kraja. Pandemija kovida 19 nije ni prva ni poslednja koja je pogodila našu zemlju. Tako je, pre 105 godina, tokom ratne 1915. Srbiju pogodila epidemija tifusa, koja je odnela više života nego Cerska i Kolubarska bitka zajedno. Epidemija je buknula krajem 1914, i to, po svoj prilici, prvo među zarobljenim austrougarskim vojnicima, sa kojih se brzo prenela na našu vojsku i stanovništvo. Osim ratnih okolnosti, njenom širenju doprineli su loša organizacija sanitetske službe, mali broj lekara, kao i navike stanovnika. Epidemija je trajala oko šest

Društvo

01.07.2020 u 18:22

Savet Evrope poziva članice da istoriju Roma bolje integrišu u školske programe

Savet Evrope je „prvi put” pozvao države članice te panevropske organizacije da istoriju Roma i putujućih naroda bolje integrišu u školske programe. U preporuci Saveta ministara SE „prvi put se pozivaju” države članice da „integrišu istoriju Roma i putujućih naroda u školske programe i pedagoške materijale”, saopštio je SE koji poziva na borbu protiv „upornog anticiganizma” u Evropi. Ova preporuka „ima za cilj bolje razumevanje činjenice” da su Romi i putujući narodi „sastavni deo društva, nacionalnog i evropskog”, i ističe „značaj podučavanja o holokaustu koje je počinio nacistički režim i njegovi saveznici, kao i o drugim delima počinjenim nad (tim narodima) širom Evrope”. Članice SE se takođe pozivaju da integrišu „komemorativne aktivnosti” u vezi sa Evropskim danom sećanja na

Kultura

22.06.2020 u 14:52

Manastir Vaznesenje: o srpskom kulturnom prostoru

Ovčar Banja – Istoričari Nemanja Dević iz Beograda i dr Bogdan Trifunović iz Čačka održali su u porti manastira Vaznesenje predavanje na temu „Nasledstvo i nasleđe – elementi srpskog kulturnog i nacionalnog identiteta u 21. veku”. Posle liturgije na dan Svetog Justina Ćelijskog u ovoj svetinji ispod Ovčara u klisuri, predavači su kao gosti udruženja „Irmos” svoja slova započeli o srpskom kulturnom prostoru, kao uporišnoj tački nacionalnog identiteta i sastavnim delom nasleđa. Dotakli su se povelje o srpskom kulturnom prostoru, koju je Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije usvojilo 2019. godine u Sremskim Karlovcima, zajedno sa Republikom Srpskom. Pitanje nacionalnog identiteta ne sme da bude omeđeno administrativnim granicama, već kulturni identitet mora biti

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: istorija

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Prijavite se na našu mailing listu