Kup.	Prod.	Srеd.
117,23	117,93	117,58
96,54	97,12	96,83
108,59	109,24	108,91

Društvo

26.01.2019 u 12:11

Dokumentarac o Risti Marjanoviću, fotografu srpske vojske u Velikom ratu

Dokumentarni film „Rado ide Srbin u vojnike“ Vojnofilmskog centra „Zastava film“ premijerno je prikazan sinoć u Kombank dvorani. Direktor Vojnofilmskog centra „Zastava film“ potpukovnik Goran Ikonić, pozdravljajući publiku, istakao je da je premijera upriličena povodom obeležavanja 140 godina vojne štampe i 70 godina „Zastava filma“ – kuće koja bez prekida beleži vojnički život na ovim prostorima, negujući filmom tradicije i čuvajući sećanja na naše slavne pretke. - Da nije bilo Riste Marjanovića i njegovih fotografija mi danas ne bi imali jasnu sliku o junaštvu naše vojske od Cera do Kajmakčalana, a svet ne bi imao potpunu predstavu o ulozi i značaju srpske vojske u Velikom ratu i stradanjima koje je podnela, poručio je potpukovnik Ikonić. Dokumentarni dugometražni film, koji je

Srbija

20.01.2019 u 21:25

Sećanje na srpskog kamikazu

Šabac – Dve eskadrile, 111. i 112. Petog lovačkog puka JKRV, sa ukupno 15 aviona „hoker fjuri”, primile su prvi udar zastrašujuće nemačke ratne mašinerije na Jugoslaviju. Stacionirani na aerodromu Režanovačka kosa kod Kumanova, na „mrtvoj straži” vazdušnog prostora Niša i Skoplja, tog 6. aprila 1941. godine u zoru, jugoslovenski piloti na zastarelim dvokrilcima neustrašivo su se suprotstavili brojnijim i modernijim avionima „Luftvafe”, koji su nadirali iz pravca Bugarske. Nemci su oborili jedanaest „hoker fjurija”, prethodno i izviđački par lovaca koji su ih prvi primetili, a branioci četiri „meseršmita 109” i jedan „meseršmit 110”, takozvani lovac razarač, sa tri člana posade. Jedan, a po nekima izvorima čak dva nemačka aviona, direktnim sudarom, uništio je poručnik-pilot Milorad

Magazin

20.01.2019 u 21:09

Mnoge tajne odneli u grob

Čitav je vek prošao od završetka Velikog svetskog rata, čiji je početak bar kao povod označio atentat u Sarajevu na austrijskog prestolonaslednika, koji su izveli pripadnici organizacije Mlada Bosna, predvođeni Gavrilom Principom. Iako je o ovom događaju napisano hiljade knjiga, a istoričari i političari su ga tumačili na različite načine, profesora Radoslava Gaćinovića, naučnog savetnika u Institutu za političke studije u Beogradu, ova tema i dalje intrigira. Toliko da je nedavno javnosti predstavio drugo, dopunjeno, izdanje svoje monografije „Mlada Bosna”. 1. Može li se o organizaciji Mlada Bosna nakon jednog veka od njenog delovanja napisati nešto novo?

Društvo

13.01.2019 u 20:44

Uloga Radenka iz Šarene Bukve u životu Flore Sands

Neki su i plakali tog 16. novembra 1916. godine na koti u okolini Bitolja gledajući svog saborca teško ranjenog. Narednik slavom ovenčanog „Gvozdenog puka” Miloš Marković mislio je da njihov hrabri podnarednik umire tu pred njihovim očima. Ali nije bilo tako. Flora Sands preživela je eksploziju ručne bombe koja je pukla tačno ispred nje i vratila se srpskoj vojsci. Miloš Marković pričao je o ovoj epizodi sa čuvenom britanskom heroinom 48 godina kasnije novinarima „Borbe” i tada je naveo i ime onoga koji ju je spasao. Objasnio je da nije tačan navod u knjizi istoričara Alena Berdžesa da su teško ranjenu Floru Sands izvukli poručnik Dodić i Miloš Marković, već da je našu Engleskinju spasao jedan drugi vojnik čuvenog „Gvozdenog puka” – podnarednik Radenko Krivokuća iz sela Šarena Bukva u

Društvo

09.01.2019 u 21:00

Kult Marka Kraljevića u Dalmaciji

„Dalmatinski Morlaci, gacajući u blatu do kolena, pevaju pesme o Kraljeviću Marku, o drugom Herkulu, čudu od junaštva.” Ovo je zapisao general B. Velden, jedan od prvih austrijskih guvernera Dalmacije, 1829. godine, u nemačkom časopisu „Inostranstvo” („Das Ausland”). Za Mlečane, Morlaci su bili stanovnici dalmatinskog zaleđa, bez obzira na razliku u hrišćanskom obredu (pravoslavnom, odnosno „grčkom”, i katoličkom, dakle „latinskom”), jer su verski rituali bili jedina razlika koju su mogli da uoče. Ivan Lovrić, Sinjanin, student medicine u Padovi, u svojoj čuvenoj etnografskoj studiji objavljenoj 1776. u Veneciji kaže: „Naši su pravoslavni Morlaci iste narodnosti kao i Morlaci latinskog obreda.” Koja je to „narodnost”? Nemački etnolozi i putopisci 19. veka, J. G. Kol (1851), F. Peter

Društvo

07.01.2019 u 21:11

Kraljeva lična vlast

U Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca 6. januara 1929. godine desili su se krupni politički događaji koji su umnogome odredili njenu sudbinu. Toga dana kralj Aleksandar Prvi Karađorđević ukinuo je ustav, raspustio parlament, zabranio rad političkih stranaka i sindikata i zaveo ličnu vlast. Tako je, pre tačno devedeset godina počela šestojanuarska diktatura koja je formalno trajala do 3. septembra 1931. godine, odnosno do donošenja Oktroisanog ustava, a suštinski do 9. oktobra 1934, kada je kralj Aleksandar ubijen prilikom posete Marselju. Kako je do nje došlo?

Društvo

03.01.2019 u 21:00

Od etrurske ćirilice do bosanskih piramida

Možda nije daleko dan kad će đaci učiti da su Etrurci verovali u Peruna, dok su bosanski faraoni sahranjivani u piramidama. Sudeći po knjizi „Bolja prošlost”, to bi bile lekcije iz udžbenika ako bi se u njih uvrstili aktuelni pseudoistorijski „nalazi” iz Srbije i regiona. U toj nedavno objavljenoj publikaciji nalaze se tekstovi sedmoro relevantnih autora, mahom istoričara i arheologa, koji ukazuju na različite primere pseudoistorije. Bilo da pribegavaju izmišljanju tradicije zarad jeftine medijske pažnje, ili zbog konstruisanja mitova namenjenih „zbijanju nacionalnih redova”

Srbija

01.01.2019 u 18:00

Na striptiz kod novosadskog četnika

Kada je jedan sveštenik preminuo u novosadskoj javnoj kući, bilo je veliko pitanje kako izneti pokojnika, jer se ispred okupio znatiželjan narod. Smrtno ozbiljna, međutim, bila je afera Milke Hofner, vlasnice javne kuće u Novom Sadu, kojoj je jedna škola podvodila devojčice od 14 i 15 godina. Svet okupljen pred sudom čekao je da linčuje odgovorne. Novi Sad ima zapisane i ovakve priče iz prošlosti. Postojao je i Pigal i statut o prostituciji iz 1893. godine. Sve je to lice grada koje sugrađanima, bespoštedno, otkriva publicista i hroničar Novog Sada Zoran Knežev u knjizi „Novi Sad, kafanologija i prostitucija”

Sinoć u gradu

18.12.2018 u 23:15

Počivališta srpskih boraca na Kajmakčalanu

Povodom obeležavanja stote godišnjice od završetka Velikog rata, u zemunskoj galeriji „Stara kapetanija” otvorena je izložba fotografija „Prvi svetski rat – Srpska vojnička groblja – pronalaženje i posećivanje”. Desetine snimaka iz bogate zbirke o istraživanju, nalaženju, uređenju i obeležavanju počivališta srpskih boraca posetioci će moći da vide do 29. decembra. Duže od decenije, oko 300 volontera različitih generacija iz Udruženja za negovanje i čuvanje srpske baštine „Kajmakčalan” često boravi u Makedoniji na padinama planine Nidže i njenom najvišem vrhu Kajmakčalanu gde je srpska vojska lomila otpor okupatora i potom oslobađala Srbiju. Postavku su otvorili Stanoje Stojković iz Udruženja i likovni urednik galerije Branka Milutinović. M. V.

Društvo

03.12.2018 u 20:00

Milovan Đilas je mnogim ženama uništio karijeru

Ko je bila prva feministkinja u Srbiji, a ko prva žena koja se kao avijatičarka vinula nebu pod oblake? Kako se zove prva žena koja je dobila diplomu arhitekte u Nemačkoj? Znate li ime prve srpske lekarke i prve žene koja je ušla u vladu 1944. godine? A da li znate koliko je ženskih karijera opstruirao ili stopirao Milovan Đilas – pre i nakon što je postao najpoznatiji komunistički disident? Imena ovih žena nalaze se u knjizi „Kakva ženska – priče o ženama koje su bile progresivne kada to nije bilo moderno”, koju potpisuje sociološkinja Jelena Mitrović i ilustruje Sonja Bajić, a govori o sudbini 48 žena koje su ostavile dubok trag u Srbiji od 19. do 21. veka. Osim prvih feministkinja Drage Dejanović i Savke Subotić, dobrotvorke Marija Trandafil, prve lekarke Drage Ljočić, hrabre

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: istorija

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Prijavitе sе na našu mailing listu