Kup.	Prod.	Sred.
117,16	117,86	117,51
108,02	108,67	108,34
110,84	111,51	111,17

Društvo

02.04.2020 u 18:00

Život sa doniranom jetrom pun je iznenađenja

Na rutinskoj kontroli 2011. godini, u 32. godini, saznao sam da nešto nije u redu sa mojim zdravljem i da su mi potrebne podrobnije kontrole. U Klinici za gastroenterohepatologiju KCS, nakon mnogo pregleda, dobio sam objašnjenje da bolujem od teške autoimune bolesti jetre i debelog creva, da za nju ne postoji lek i da mi je jedini spas transplantacija jetre. To je bio u najmanju ruku šok za mene i moju porodicu jer ništa o tome nismo znali. Pitanja u glavi su se samo ređala: da li ću dočekati operaciju, koliko novca mi treba za to, kako ću ga sakupiti, koliko meseci se čeka na presađivanje organa, koliko godina ću još živeti... Ulazak na listu čekanja za transplantaciju doživeo sam kao kraj svog života, tačku na moju budućnost, mogućnost da dobijem dete. Kao što je i do tada bio, život

Svet

27.03.2020 u 20:22

Koliko smrtnih slučajeva možemo sebi da dozvolimo?

BON – Nakon dvonedeljnog zastoja zbog epidemije koronavirusa, pojedinci su već počeli da ispostavljaju račune, piše urednik ekonomske rubrike Dojče velea (DV) Henrik Berne ocenjujući da je pitanje „mrtvi ili ekonomski rast” nedopustivo. „To je pitanje na koje nema odgovora. Ili ga bar ja nemam. Neki međutim misle da znaju odgovor. Trenutno je u toku sablasna rasprava: šta nam je važnije, zaštita života svakog pojedinca ili zaštita od razorne ekonomske krize”, napisao je on u svojoj analizi za DV. Berne, koji piše decenijama o ekonomskim posledicama kriza, navodi da koronavirus čini opasnim to što je nepoznat zbog čega ga se toliko bojimo. „Zato podnosimo ograničavanje kontakata, zabrane izlaska i smanjivanje slobode kretanja, a uz to i gašenje ekonomskog i javnog života. To su

Društvo

26.03.2020 u 18:00

Teška bolest čoveku obeleži život

Te nedelje, januara 2004. godine, nisam očekivala tako strašnu vest. Svi mi instinktivno očekujemo da se loše stvari dešavaju drugima i negde tamo daleko. Život je takav. Desi se kada najmanje očekujete i baš onako kako niste planirali. Bila sam u ranim tridesetim, majka, supruga, zaposlena žena, stalno u pokretu, osećala sam se gotovo pa savršeno, ali... Moram da priznam kada sam dobila dijagnozu non-hočkinskog limfoma nisam se uplašila. Za limfom do tada nisam nikada čula. Brzo sam se uverila da su strahovi lekara bili opravdani. Počelo je sa blago povišenim temperaturama, bolom u levoj nozi, jednom uvećanom žlezdom kojoj, što zbog neznanja što zbog straha, nisam pridavala značaja. Stanje se pogoršalo i tada počinje moja borba da ugrabim što više vremena. Maja Kocić,

Zdravlje

18.03.2020 u 12:27

Telefoni za uznemirene

U želji da sačuva mentalno zdravlje naših sugrađana u uslovima epidemije korona virusa i pomogne našim sugrađanima da izađu na kraj sa strahovima, stresom, depresijom i anksioznošću, Ministarstvo zdravlja otvorilo je tri telefonske linije na koje će se javljati stručnjaci Klinike za psihijatrijske bolnice „Dr Laza Lazarević“ i Instituta za mentalno zdravlje u Beogradu. Kako u razgovoru za naš list ističe direktorka klinike „Dr Laza Lazarević“ nekoliko stotina ljudi okrenulo je juče telefonski broj 0800-309-309. U želji da ilustruje intenzitet i broj poziva, docent dr Ivana Stašević Karličić kaže da je od 7.30 do 8 časova juče ujutru pedeset osoba tražilo psihijatrijsku pomoć od stručnjaka ove bolnice, a ovako veliki broj poziva ona tumači normalnom reakcijom na nenormalnu situaciju. „U

Društvo

17.03.2020 u 18:00

Oprez prilikom kombinovanja lekova i vitamina

Pored propisane redovne terapije, mnogi građani često koriste dodatke u ishrani da bi poboljšali zdravlje. Tu su i analgetici, antipiretici, ali i mnogi drugi preparati koji se nabavljaju u slobodnoj prodaji. Mali broj ljudi se zapita da li je kombinacija preparata koje uzimaju i propisane terapije bezbedna. Istina je da suplementi mogu da poboljšaju zdravlje, ali kada se mešaju s lekovima koje je propisao lekar, mogu biti opasni. Tatjana Šipetić (Foto: Lična arhiva) Ukoliko neko koristi više lekova i odlazi kod različitih specijalista zbog zdravstvenih problema, onda takva osoba mora da dobije informaciju od svog apotekara kako da koristi sve te lekove da bi se sprečile neželjene interakcije medikamenata i dobio maksimalni efekat terapije. Usložnjavanju problema

Društvo

12.03.2020 u 18:00

Mutacija iks hromozoma diktira drugačiji život

Ivana Krgović, majka devojčice Dušice sa de-de-iks-tri-iks sindromom (Foto lična arhiva) Dušica danas ima osam godina. Rodila se kao zdrava beba, s dve desetke od lekara u porodilištu. U prvih nekoliko meseci postalo je sumnjivo njeno slabo držanje glave, hipotonija mišića, te je vrlo rano, već sa šest meseci, uključena na vežbe u Dečjoj bolnici u Novom Sadu. Kada treba da predstavim Dušicu, put koji smo do sada prešli s njom i njenim stanje ili de-de-iks-tri-iks sindrom (mutacija iks hromozoma), volim da se vratim na blog koji mi je tokom prvih godina borbe za dijagnozu bio neka vrsta virtuelnog dnevnika, zahvaljujući kome mnoge stvari nismo zaboravili. Kada je Dušica napunila tri godine, već je prošla oko 900 sati fizikalne terapije, ne sećam se tačnog broja časova

Društvo

10.03.2020 u 18:00

Kontrole su put do rađanja zdrave bebe

U eri društvenih mreža i raznih neproverenih informacija koje kruže internetom, mnoge trudnice se nađu u nedoumici da li je baš svaka vest u vezi sa drugim stanjem tačna. Svakako se konsultuju s lekarom u vezi sa povišenim šećerom u trudnoći, visokim krvnim pritiskom, korišćenjem nekih lekova... Dr Miroslava Gojnić Dugalić (Foto: lična arhiva) Kako ističe profesor dr Miroslava Gojnić Dugalić, načelnica Odeljenja patologije trudnoće u Ginekološko-akušerskoj klinici Kliničkog centra Srbije, savremeno vođenje trudnoće iziskuje dobro poznavanje medicine i organizma žene u celini. Kvalitet rada je veći ako se, uz poštovanje stručnih protokola vođenja trudnoće, poštuje i individualni pristup pacijentu. – Uvek je bolje ići korak unapred i ne dozvoliti da se problem ispolji. U

Društvo

24.02.2020 u 20:20

Sindrom izgaranja na poslu postaće dijagnoza

Neispavanost, nesanica, manjak energije, iscrpljenost, problemi s varenjem, visok krvni pritisak, dekoncentrisanost, glavobolja, smanjena profesionalna efikasnost, samo su neki od simptoma stresa i izgaranja na poslu, poremećaja koji je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) uvrstila u 11. izdanje priručnika Međunarodne klasifikacije bolesti kao profesionalni fenomen. Dogovoreno je da države članice SZO u zdravstvenim ustanovama počnu da primenjuju ovu odluku od 1. januara 2022. godine. Stručnjaci SZO naglašavaju da se izgaranje najčešće događa onda kada zahtevi na poslu prevazilaze primanja, priznanja i vreme potrebno za odmor, kada radnik više nema nikakve ambicije

Zdravlje

20.02.2020 u 18:00

Hemofiličarima neophodna savremena terapija

Dejan Petrović, predsednik Udruženja hemofiličara Srbije Dejan Petrović (Foto lična arhiva) Hemofilija je urođena, najčešće nasledna bolest koja se prenosi s majke na mušku decu i predstavlja poremećaj zgrušavanja krvi. Pacijenti sa hemofilijom imaju nedostatak jednog od faktora zgrušavanja krvi. Usled ovog nedostatka oni krvare neuporedivo duže od osoba koje nemaju ovaj nedostatak. Krvarenja se javljaju u zglobovima, mišićima i unutrašnjim organima. Ukoliko se na samom početku krvarenja ne primeni odgovarajući lek, dolazi do ozbiljnih oštećenja zglobova. Tako se može desiti da obolele osobe već u ranim dvadesetim godinama postanu invalidi, vezani za invalidska kolica i s potrebom za ortopedskim intervencijama. Krvarenja u mišiće i zglobove izazivaju jak bol i otežano

Društvo

12.02.2020 u 13:28

Bolje ležati nekoliko dana nego dugo vući bolest

Epidemija gripa prijavljena je u Beogradu i u Pirotskom, Mačvanskom i Zlatiborskom okrugu, ali je ukupan broj obolelih u Srbiji 20 odsto manji u odnosu na prošlu godinu. Sem uobičajenih zdravstvenih mera predostrožnosti, prijavljivanje masovnijeg obolevanja podrazumeva i zabranu poseta pacijentima u bolnicama. U Ministarstvu zdravlja kažu da je to rezultat činjenice da je ove sezone oko 300.000 ljudi dobilo vakcinu protiv gripa, što je najviše u protekloj deceniji. Kako ističe dr Milena Kostić, specijalista opšte medicine iz Doma zdravlja u Lazarevcu, ovo doba godine uvek prati povećanje broja obolelih od akutnih respiratornih infekcija. To su prolazne bolesti disajnih puteva koje mogu zahvatiti nos, sinuse, ždrelo, dušnik, bronhije i pluća. – Nije uvek lako razlikovati grip od drugih akutnih

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: zdravlje

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Prijavite se na našu mailing listu