Kup.	Prod.	Sred.
117,24	117,95	117,6
100,48	101,09	100,79
108,36	109,01	108,68

Svet

23.09.2020 u 21:00

Izveštaj Međunarodnog konzorcijuma istraživačkih novinara o hiljadama sumnjivih i nezakonitih transakcija globalnih finansijskih institucija već uzima danak. Dok banke odbijaju odgovornost, a raste spisak „VIP klijenata” koji su na ovaj način godinama prali prljavi novac, cene akcija su počele da padaju. Na vest da su oprali 2.000 milijardi dolara, akcije Dojče bank su otišle nadole više od sedam, a Džej Pi Morgana više od četiri odsto. Kako piše „Fajnenšel tajms”, deonice HSBC-a na berzi u Hongkongu pale su u ponedeljak za 4,3 odsto, na najniži nivo za više od 25 godina, dok su akcije Standard čarterda pale za 6,3 procenta. Procurela poverljiva dokumenta Odeljenja za finansijski kriminal (FinCEN) američkog Ministarstva finansija pokazuju da najpoznatije svetske banke, uprkos upozorenju,

Svet

22.09.2020 u 21:21

Pet banaka opralo 2.000 milijardi dolara

Pet najvećih svetskih banaka omogućilo je kriminalcima, političarima i tajkunima da za 18 godina operu 2.000 milijardi dolara prljavog novca, pokazuju procureli poverljivi izveštaji odeljenja koje se bavi sprečavanjem finansijskog kriminala (FinCEN) američkog Ministarstva finansija. Više od 2.500 dokumenata otkrivaju kako su astronomski iznosi nezakonitog novca od preprodaje droge, proneverene imovine zemalja u razvoju, ukradene teško stečene ušteđevine u okviru „Poncijeve (piramidalne) šeme”, kao i drugih špekulativnih poslova od 1999. do 2017. godine, prolazili kroz najveće svetske bankarske institucije. Na ovom poslu Međunarodnog konzorcijuma istraživačkih novinara (ICIJ) i američkog portala „Bazfid njuz” radilo je 400 novinara iz 108 redakcija u 88 država. Curenje tajnih dokumenata

Ekonomija

16.09.2020 u 18:50

Moratorijum ističe – šta sa dugovima

Drugi dvomesečni moratorijum na kredite banaka ističe za manje od dve sedmice, pa se nameće pitanje šta dužnicima valja činiti. Neko kome je plata stizala redovno i bez umanjenja, a opredelio se za pauzu u plaćanju obaveza, ima na raspolaganju ta sredstva koja je, uslovno rečeno, uštedeo. Drugima pak, koji nisu imali tu sreću s primanjima, bio je istinski predah. Ali se nameće pitanje kako dalje, bankarskim rečnikom rečeno, restruktuirati dugove. Tačnije, prolongirati ih. Narodna banka Srbije donela je u prethodnom periodu mnoštvo mera kako bi građanima omogućila otplatu duga, ali i novo zaduženje. Mnoge od njih nisu kod banaka naišle na plodno tle. Na primer, bankama je omogućeno da odobre stambeni kredit sa samo deset odsto učešća, umesto 20, što je opšte pravilo. Međutim, takvog

Svet

16.09.2020 u 10:59

U Švedskoj nestaje plaćanje gotovinom

STOKHOLM - Kovanice i novčanice već dugo nisu omiljeno sredstvo za plaćanje u Švedskoj, a korona virus kriza je trend ka bezgotovinskom plaćanju samo pojačala, zbog čega Narodna banka te zemlje upozorava građane, jer strahuje da bi gotovina mogla fizički u potpunosti nestati. Roditelji u Švedskoj čak i džeparac svojoj deci ne isplaćuju gotovinom, piše nemački nedeljnik „Fokus”. List navodi da samo 16 odsto dece dobija džeparac u gotovini, dok 84 odsto poseduje digitalne štedne knjižice. Istraživanje je pokazalo da u Švedskoj generacija između 18 i 34 odsto u 75 odsto slučajeva ne plaća gotovinom. Sve kovanice i novčanice koje su u Švedskoj u opticaju čine još samo jedan odsto BDP-a, a poređenja radi, u SAD, gde se takođe puno plaća karticama, to je osam odsto, a u evrozoni deset

Ekonomija

12.09.2020 u 22:00

Dug u Kreditnom birou stopira kredit na časnu reč

Kada je u drugoj polovini avgusta Narodna banka Srbije (NBS) usvojila meru kojom će građani moći da podignu kredit u banci u kojoj ne primaju platu ili penziju, najčešće postavljano pitanje kol-centru i na društvenim mrežama banke bilo je da li se gledaju podaci u Kreditnom birou. Iz ovoga je jasno da su za kredit od 90.000 dinara zainteresovani upravo oni koji su u Kreditnom birou u „crvenom”, to jest imaju neki registrovan dug koji im uskraćuje mogućnost novog zaduženja. Banke još nisu ponudile klijentima pomenuti kredit, a mnoge i neće. U banci s početka priče rekli su da, bankarskim jezikom rečeno, „takav proizvod neće ni imati u ponudi zato što ne mogu da prihvate izjavu dužnika bez drugih sredstava obezbeđenja”. Podsećaju da se keš kredit odobrava samo onima koji imaju redovna

Ekonomija

10.09.2020 u 15:09

NLB još nije dostavila sve papire za preuzimanje Komercijalne banke

Nova ljubljanska banka još nije dostavila Narodnoj banci Srbije svu traženu dokumentaciju za preuzimanje Komcercijalne banke, potvrđeno je danas Tanjugu u centralnoj banci Srbije. Postupak po zahtevu NLB-a za sticanje vlasništva u Komercijalnoj banci i dalje je u toku pošto, kažu u NBS, slovenačka banka još nije dostavila dodatnu dokumentaciju potrebnu za dobijanje saglasnosti za tu transakciju. Tek kada NLB dostavi svu dokumentaciju koju je centralna banka Srbije zatražila radi ocene svih propisanih uslova za davanje saglasnosti počeće da teče rok od 60 dana za rešavanje zahteva. Inače, prodaja Komercijalne NLB banke dogovovrena je krajem februara ove godine, kada se NLB obavezao da za kontrolni paket od 83,2 odsto akcija u vlasništvu države plati 387 miliona evra, to jest 27,65

Ekonomija

26.08.2020 u 11:26

Zbog pada euribora niže i rate za otplatu kredita

Kamata na tromesečne međubankarske pozajmice u evrozoni, euribor, potonula je ovih dana na istorijski minimum od minus 0,49 procenata, a u Udruženju banaka Srbije kažu da je većina kredita u našoj zemlji, koja je indeksirana u evrima, vezana za euribor i da će kod svih tih kredita biti primenjena nova stopa, pa će i ukupna kamata biti niža. „Dakle i mesečne rate za otplatu kredita (biće niže)”, rečeno je Tanjugu u UBS - u. Na pitanje da li su banke u obavezi da primene tu kamatu na buduće kredite koje odobravaju ili će se odnositi i na već odobrene kredite, u UBS objašnjavaju da se euribor primenjuje za svaki kredit u kome je kod ugovaranja dogovoreno da se kamatna stopa izražava kao zbir vrednosti euribora i kamatne marže koju naplaćuje banka. Tako da se to odnosi na sve namene kredita

Ekonomija

25.08.2020 u 22:00

Kredit od 90.000 dinara na lepe oči

Bez potpisivanja menice, što bi naš narod rekao – na lepe oči, građani će uskoro moći da podignu gotovinski kredit od 90.000 dinara, i to u banci u kojoj ne primaju platu. To će moći da učine samo na osnovu izjave koja će imati snagu toga da oni imaju neka primanja – platu ili penziju, i da će moći da vrate kredit. Rok otplate dve godine, kamata onakva kakvu banka trenutno zaračunava. Ovo je omogućila Narodna banka Srbije (NBS) svojim propisima, a to za banke znači da ovakve zajmove centralna banka neće klasifikovati kao rizične, kao što je to činila do sada. To je u praksi značilo da poslovna banka, u slučaju odobravanja takvog zajma, mora da izdvoji ista takva sredstva za rezervacije. Drugim rečima, da blokira svoj kapital. Sve do pojave virusa korona može se reći da je NBS vodila

Ekonomija

23.08.2020 u 21:30

Šetnja po bankama zbog moratorijuma

Moratorijum, odnosno pauza u otplati kredita, klijentima koji ga nisu želeli, ali i bankarima, napravio je mnoge problematične situacije. Najčešće su one u kojima neko otplaćuje kredit u drugoj banci, a ne u svojoj matičnoj, tako da je zapravo prva banka protočni bojler za izmirivanje obaveza drugoj banci. U jednoj takvoj situaciji našao se naš čitalac D. A., koji otplaćuje zajam za kupovinu kola. Kada je startovao moratorijum krajem marta on je prvu banku obavestio da ga ne želi i da oni nastave da plaćaju njegove obaveze drugoj banci misleći da je to sasvim dovoljno. U to su ga uveravali i mesečni izvodi u kojima je jasno video da su rate uredno skidane. Međutim, realnost je bila drugačija, a to je saznao tek kada mu je druga banka dostavila novi plan otplate. I to tek prvih dana

Ekonomija

20.08.2020 u 11:44

Mirovanje dugova prihvatilo 2,3 miliona dužnika

Drugi moratorijum na otplatu kredita prihvatilo je manje dužnika nego prilikom prvog moratorijuma, rečeno je Tanjugu u Narodnoj banci Srbije. Prema podacima NBS, novi moratorijum je prihvatilo 82 odsto dužnika, odnosno 69 odsto dužnika pravnih lica i 82 odsto dužnika fizičkih lica. To je nešto manje nego prilikom prvog moratorijuma kada je 91 odsto dužnika prihvatilo moratorijum, odnosno 84 odsto dužnika pravnih lica i 91 odsto dužnika fizičkih lica. Da je ta mera usvojena sa razlogom i u pravom trenutku, govori činjenica da je novi moratorijum na obaveze prema bankama prihvatilo gotovo 2,3 miliona dužnika, navode u NBS. Dodaju da je nakon prestanka moratorijuma, banka dužna da sačini novi plan otplate produžen za period trajanja moratorijuma. Plan otplate mora biti

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: banke

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Prijavite se na našu mailing listu