Izdanja Čitulje
accessibility-tools
sreda, 01.04.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
 
PRETRAGA
ĆIRILICA
-2°C Oblačno
Beograd
Poslednja izmena 23:08

Tag: kultura

Kultura
13.02.2020 u 14:36
Još ni­je iz­gla­sa­na li­sta Na­ci­o­nal­nog sa­ve­ta za kul­tu­ru
Pred­lo­že­na li­sta kan­di­da­ta za Na­ci­o­nal­ni sa­vet za kul­tu­ru pri­hva­će­na je u Od­bo­ru za kul­tu­ru Na­rod­ne skup­šti­ne Sr­bi­je, pre vi­še od po­la go­di­ne, me­đu­tim skup­šti­na kao naj­vi­še pred­stav­nič­ko te­lo i no­si­lac usta­vo­tvor­ne i za­ko­no­dav­ne vla­sti, od­bi­ja da je iz­gla­sa iz raz­lo­ga što ne­za­vi­sni kan­di­da­ti, ko­je pred­la­žu umet­nič­ka udru­že­nja, ni­su po­dob­ni vla­sti, a za­pra­vo su u ma­nji­ni, pet u od­no­su na če­tr­na­est, po­no­vi­li su ju­če na kon­fe­ren­ci­ji za no­vi­na­re, u Do­mu Na­rod­ne skup­šti­ne, Alek­san­dra Ča­bra­ja, ne­za­vi­sna po­sla­ni­ca u Skup­šti­ni Sr­bi­je, Du­ško Pa­un­ko­vić, pred­sed­nik Udru­že­nja knji­žev­nih pre­vo­di­la­ca Sr­bi­je, Li­di­ja Jo­va­no­vić, pred­sed­ni­ca Ulu­pud­sa, i Bo­jan
Kultura
13.02.2020 u 07:57
Teofilović i Miljković dobitnici Vibove nagrade
Ovogodišnji dobitnici Vibove nagrade, lista „Politika” su književnik i književni kritičar Vitomir Teofilović (1943) iz Beograda, kao istaknuti satiričar za životno delo i Marko Miljković (1986) iz Kragujevca, najbolji satiričar mlađe generacije u prethodnoj godini. Teofilović je autor šest knjiga aforizama, zbirke pesama, dve knjige eseja i priređivač je tri antologije aforizama. Objavio je više od deset hiljada aforizama i oko dve stotine recenzija i prikaza knjiga. Miljković piše aforizme i kratke priče koje objavljuje u novinama i časopisima. Autor je knjige aforizama „Mozganjanja”. Laureatima će priznanje biti uručeno 9. marta u prostorijama „Politike”. Vibova nagrada dodeljuje se od 1995., svake godine mladim satiričarima, a svake pete za životno delo. O dobitnicima je
Kultura
03.02.2020 u 10:55
Nedelja norveške kulture
Nedelja norveške kulture biće održana u ustanovi kulture Stari grad, Kapetan-Mišina 6a, od danas do sedmog februara. Posetioci će moći da nauče osnove švedskog i norveškog jezika na besplatnim kursevima 3, 4. i 5. februara, u terminima od 18 i 19. 30 časova. Šestog februara je književno veče (18.30), posvećeno velikanima norveške književnosti – Tarjeju Vesosu i Jensu Bjernebueu. Govore: Aleksandar Šurbatović, urednik izdanja, Miroljub Stojanović, filmski kritičar, Radoš Kosović, prevodilac i moderatork Ružica Radulović iz Skandinavskog kutka. Vesos i Bjernebue su klasici norveške književnosti 50-ih i 60-ih godina prošlog veka. Doskora su bili malo poznati našoj publici, koja je morala da čeka više od pola veka kako bi se upoznala sa Vesosovim delima „Ptice” i „Ledeni dvorac” (prevod
Beograd
10.12.2019 u 18:00
Kuća Petronijevića dobila mesto u kulturnom nasleđu
Višespratna zgrada u Ulici kneza Miloša 19 osmišljena u akademskom stilu i sa fasadom kojom dominiraju elementi secesije proglašena je spomenikom kulture, juče na sednici vlade. Objekat je projektovan 1922. godine kao stambeno-poslovna zgrada za dr Miloša Petronijevića, šefa Narodne banke za stranu korespondenciju. Zgradu je projektovao arhitekta Nikola Nestorović, prvenstveno za porodicu Petronijević, uz stanove i dućane za rentiranje. Prateći oblik parcele Nestorović je na gotovo celoj površini projektovao zgradu simetrične osnove sa jednim centralnim svetlarnikom i po dva bočna sa svake strane. – Kao kod većine objekata u Beogradu tog vremena, u prizemlju su smešteni dućani, na mezaninu (međusprat) dva biroa i dva mala stana, a na preostale tri etaže po dva velika stana. Na
Društvo
30.11.2019 u 17:10
Protest ispred REM-a, više od 42 hiljade potpisa građana protiv rijalitija i govora mržnje
Aktivisti Udruženja za zaštitu ustavnosti i zakonitosti okupili su se danas ispred zgrade Regulatornog tela za elektronske medije (REM) u Beogradu gde su zahtevali da Skupština Srbije razmatra izmenu Zakona o elektronskim medijima kojim bi se regulisao rijaliti program i govor mržnje na televizijama sa nacionalnom frekvencijom. Iz tog udruženja na skupu „Korak do kulture” ispred REM-a su kazali da su za izmenu zakona prikupili više od 42 hiljade potpisa građana, prenosi Beta. Usvajanjem izmene zakona koji predlažu, rijaliti programa između 18 i 23 časa ne bi bilo i uvelo bi se obaveznih pola sata kulturnog programa za decu i mlade na televizijama sa nacionalnom frekvencijom. Kako navode, ukidanje rijaliti programa je neustavno, „sama forma nije problematična, već je problematičan
Kultura
25.10.2019 u 08:20
Dani ruskog filma u Beogradu
U Jugoslovenskoj kinoteci počeli su Dani ruskog filma u Beogradu, a tokom manifestacije će u naredna četiri dana, do 27. oktobra, biti prikazano sedam filmova visoke produkcije iz Ruske Federacije. Manifestaciju je sinoć otvorio pomoćnik gradonačelnika Andreja Mladenović. Projekciji filma „T34”, kojom je sinoć otvoren ovaj festival, prisustvovali su predstavnici Ministarstva kulture i informisanja, Ambasade Ruske Federacije, pozorišta „Dadov”, glumci iz Rusije i naše zemlje i ugledne ličnosti iz javnog i kulturnog života glavnog grada, saopštio je gradski sekretarijat za informisanje. Mladenović je istakao da je saradnja sa Ambasadom Ruske Federacije, Ruskim domom i Međunarodnim fondom pravoslavnih naroda sve bolja. „Iz godine u godinu imamo sve više zajedničkih manifestacija
Društvo
19.10.2019 u 11:49
Ministarstvo kulture: Korektan odgovor Vatikana povodom mise u Novom Brdu
„Sveta stolica će učini sve da se izbegnu bilo kakve napetosti koje mogu da načine štetu bogatoj hrišćanskoj tradiciji koja je prisutna na Balkanu, kao i verskim slobodama koje su neophodne za miran i temeljan saživot”, navodi se u odgovoru kardinala Đanfranka Ravasija upućenom srpskom Ministarstvu kulture povodom služenja katoličke mise na ostacima pravoslavnog hrama u Novom Brdu. Ministarstvo kulture juče je saopštenjem obavestilo javnost da je ministar Vladan Vukosavljević primio odgovor kardinala Ravasija, predsedavajućeg Papskog saveta za kulturu, na pismo koje je iz Beograda upućeno sredinom avgusta i u kojem, posle služenja mise na Novom Brdu, ministar Vukosavljević poziva čelnika Papskog saveta za kulturu da preduzme korake kako bi albanski katolički kler prestao da izaziva
Beograd
20.09.2019 u 10:15
Đakonije i kultura Malezije
Probajte sate, popularno malezijsko jelo – nudili su kulinari goste u „Beogradskom marketu”, spremni da pojasne da se ovo jelo pravi od piletine, kikiriki sosa, svežih krastavaca i luka. Mirisali su i hrskavi uštipci od povrća, a mnoge posetioce okrepila je supa sa rezancima uz dodatak egzotičnih začina. Ovi i još mnogo drugih specijaliteta mogli su da se probaju na manifestaciji koju je ambasada Malezije u Beogradu organizovala pod nazivom „Fascinating Malaysia 2019: Discovering Cultures”. To je bila prilika da se predstavi jedinstvena malezijska kultura, hrana i umetnost. U muzičkom delu umetnici obučeni u živopisne nošnje pokazali su lepotu vatrenog i zavodljivog plesa kojim se dočarava deo tradicije i običaja malezijskog naroda. Priređena je i izložba slika naivne umetnosti.
Kultura
19.07.2019 u 17:00
Makron podržao ideju o francusko-srpskoj kulturnoj sezoni
​Ivan Medenica (Foto A. Vasiljević) Na susret s predsednikom Republike Francuske Emanuelom Makronom otišao sam s podeljenim osećanjima. S jedne strane, bila mi je velika čast što sam, kao umetnički direktor Bitefa i jedini predstavnik pozorišne scene, bio pozvan na ovaj susret i vrlo drago što je sam Makron inicirao susret s akterima srpske kulturne scene, institucionalne i neinstitucionalne, a koji nije bio deo zvaničnog protokola (organizovala ga je ambasada Francuske i Francuski institut u Beogradu) i koji je, imajući u vidu da se jedini odvijao bez prisustva medija, bio kontekst u kome su se mogli čuti direktni, polifoni, kreativni i polemički tonovi. S druge strane, ne podržavam rezerve koje Makron ima prema procesu pridruživanja Srbije EU, a ni način na koji njegova
Kultura
02.07.2019 u 08:29
Distopija je poslednji bedem zdravlja
Društvo koje je u toj meri okorelo u totalitarizmu, nečovečnosti, ekološkoj katastrofi i svakoj vrsti jednoumlja da je zastrašujuće i nepoželjno za život, to je literarna distopija – beznadni pogled u budućnost, kao potpuna suprotnost utopiji – idealnom društvenom ustrojstvu o kojem je u 16. veku pisao Tomas Mor. Danas, kao i godinama unazad, pisci prevashodno engleskog govornog područja daju izraz antiutopijama. Po rečima književnice Erike Vagner, pritisak života 21. veka ovaj tip narativa preveo je u mejnstrim, sa žanrovskih top-lista fantastike i naučne fantastike. Posle kultnih knjiga ove umetničke forme, sadržaja nadziranja i potkazivanja iz Orvelove „1984”, izopačenog klasnog ustrojstva modifikovanih ljudi u Hakslijevom „Vrlom novom svetu” ili spaljenih knjiga u „Farenhajtu 451”
Početna / Tagovi
31.03.2020 u 23:55
Sedam godina zatvora za kršenje karantina u Rusiji
31.03.2020 u 23:31
Nekretnine jeftinije za trećinu a ruski bogataši preseli se u letnjikovce
31.03.2020 u 22:59
Lažna vest o 24-satnom policijskom času
31.03.2020 u 22:57
Rusija šalje hitno pomoć u SAD
31.03.2020 u 22:38
Muhović bi Srbima iz BiH da „organizuje traktorijadu” za Srbiju
31.03.2020 u 22:10
Đurić: Kurti nije ukinuo takse
Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja