Kup.	Prod.	Srеd.
117,22	117,93	117,58
96,33	96,91	96,62
108,81	109,47	109,14

Magazin

22.01.2021 u 20:30

Žene su mangupi i traže svoje mesto u društvu

Milicu Vučković možemo predstaviti na nekoliko načina: kao Beograđanku, koja voli svoj grad, ne namerava da ga napusti, već u njemu pokušava da preživi i „ostane normalna”; kao akademsku slikarku koja iza sebe ima desetak izložbi; kao nagrađivanu spisateljicu; kao majstoricu tetovaže. U svakoj od tih uloga ona se po nečemu izdvaja od drugih, a ipak kao da govori „zajedničkim glasom” umetnika svoje generacije, otvoreno, bez ulepšavanja. Sve je počelo od lampe – Počela sam da crtam od malih nogu. Imali smo jednu žutu lampu u roditeljskom stanu, sada je ona kod mene u kući, uvek sam crtala tu lampu. Umela sam da je prikažem u prostoru, trodimenzionalno, i kada odemo negde u goste, pa kad svi roditelji hvale svoje male „genijalce”, znate već kako to ide, za mene bi moji rekli: „Naša

Kultura

21.01.2021 u 10:00

Pronađena kopija slike „Salvator Mundi”

Policija u Napulju pronašla je kopiju slike „Salvator Mundi” Leonarda da Vinčija iz 16. veka, koja je ukradena prošle godine iz muzeja u tom gradu, javlja Tanjug. Nije precizirano kada je tačno slika ukradena, ali se u izveštajima navodi da je slika u januaru 2020. godine vraćena u muzej nakon izložbe u Rimu, prenosi Si-En-En. Kopija Da Vinčijeve slike najverovatnije je delo jednog od njegovih studenata (Đirolamo Alibrandi) i čuvala se u Muzeju Doma u bazilici San Domeniko Mađore, a pronađena je u sobi u stanu 36-godišnjeg muškarca koji je uhapšen. Portret je rađen po uzoru na Leonardov čuveni prikaz Hrista sa jednom rukom uzdignutom u blagoslov, dok u drugoj drži kristalnu kuglu, a brojne kopije dela su za života umetnika napravili njegovi studenti i asistenti. Originalna slika

Kultura

12.01.2021 u 21:15

Rembrantovo delo uskoro na aukciji u Sadebiju

Dimenzije su joj samo 16 sa 21 centimetar, a reč je o slici „Avram i anđeli” izuzetne vrednosti i lepote, koju je 1646. naslikao veliki majstor Rembrant van Rajn, prikazavši na njoj jednu od starozavetnih biblijskih scena. To je, ujedno, i jedno od samo dva njegova dela na kojima je prikazana starozavetna tematika, a koje se još nalaze u privatnim rukama, pa se očekuje da na ovomesečnoj aukciji u njujorškom Sadebiju slika dostigne cenu od 30 miliona dolara. Kako piše „Art njuzpejper”, poslednji put javno je prodata daleke 1868, za 64 funte, a nalazila se od 2005, u rukama Marka Fiša, poverenika Metropoliten umetničkog muzeja u Njujorku – on je sliku kupio za javno neobjavljenu sumu upravo od jednog od zvaničnika Sadebija, pri čemu se spekuliše da je ta transakcija mogla tada da iznosi

Kultura

12.01.2021 u 11:01

Onlajn izložba o Šumanoviću

Jedan od artefakata u Biblioteci Matice srpske (Foto: Matica srpska) Povodom obeležavanja 125 godina od rođenja Save Šumanovića (1896−1942), jednog od najznačajnijih slikara srpske umetnosti 20. veka, Biblioteka Matice srpske priredila je elektronsku izložbu građe iz svojih zbirki. Postavka, koju čini izbor iz artefakata koji se čuvaju u ovoj kući, kao i reprodukcije brojnih Šumanovićevih dela i primerci literature o njemu, može se pogledati do 28. januara u javnom katalogu Biblioteke i na njenom sajtu. Autorka izložbe je Silvija Čamber, a urednik Selimir Radulović.

Kultura

24.12.2020 u 13:04

Teret večitog preispitivanja

Kada ga je kao mladića, usmerenog ka prozaičnom tehničkom zanimanju, Van Gog pozvao pomoću jedne reprodukcije da mu se pridruži u stvaranju veličanstvene slikarske umetnosti boje i oblika, Velizar Krstić nije slutio da će na tom putu poneti i mnogo teži teret večitog preispitivanja, sumnje i nemira koji je na svojim plećima vukao veliki majstor iz Holandije. U životu odlučan, hrabro prihvativši svoje pozvanje, Velizar Krstić će u narednih pedeset godina izgraditi samosvojan likovni opus, satkan od crteža, slika, grafika i skulptura koji će obeležiti našu epohu globalnih katastrofa, nacionalnog stradanja, ličnog propadanja i pojedinačnog nestajanja. Tako i u slikama i objektima kolača ili voća sa naizgled pop-artističkom tematikom stoji gorka ironija i kritički odnos prema obećanom

Kultura

23.12.2020 u 20:00

Rat i mir Mare Lukić Jelesić

Narodnom muzeju u Šapcu nedavno su poklonjena dela iz zaostavštine Mare Lukić Jelesić (1885–1979), slikarke čiji je stvaralački put prošao na relaciji Beograd–Šabac–Minhen–Pariz. Muzej, koji je imao 40 slika i 363 crteža ove autorke, sada je dobio više od 500 predmeta: 22 ulja na platnu, 11 akvarela, 44 crteža, 246 fotografija, 11 pisama, ratni dnevnik... Učenje Mare Lukić počelo je u Beogradu, u Višoj ženskoj školi, gde joj je crtanje predavala Nadežda Petrović. Posle Srpske slikarske škole Riste Vukanovića, 1905. postala je učiteljica crtanja u Višoj ženskoj školi u Šapcu. Tamo se družila sa Isidorom Sekulić, koja slikarku podučava crkvenim pesmama i francuskom jeziku, a ova nju slikarstvu. U Minhen odlazi 1908–1909. i posle boravka u Ažbeovoj školi pohađa Šildknehtovu školu. Tada piše:

Beograd

01.12.2020 u 08:51

O Rafaelu Santiju i Svetoj Sofiji

Jutjub kanal „Slušate Kolarac” obogaćen je zanimljivim video-sadržajima, uglavnom predavanjima koja su bez prisustva publike održana u Zadužbini Ilije M. Kolarca. Među njima se izdvajaju ona o renesansnom umetniku Rafaelu Santiju dr Saše Brajović i o Svetoj Sofiji dr Vlade Stankovića. Saša Brajović (Printskrin Jutjub) Redovna profesorka Odeljenja za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta govorila je povodom 500 godina od smrti italijanskog slikara, a u okviru ciklusa „Velike godišnjice”. ‒ Želim da vas podsetim da je u ime velikog jubileja, 500 godina od Rafaelove smrti, u Rimu u muzeju Scuderie del Quirinale, sada vrlo značajnom i zanimljivom muzejskom prostoru koji je nekada bio samo skladište za kraljevske kočije, bila upriličena velika izložba. Vidite da se ona zove

Kultura

27.11.2020 u 14:00

Ivačkovićeve slike za Pariski bijenale 1965.

Izložba posvećena jednoj od najznačajnijih epizoda u biografiji našeg eminentnog slikara Đorđa Ivačkovića – nastupu na četvrtom Međunarodnom bijenalu mladih umetnika, koji je 1965. godine priređen u Parizu – biće otvorena danas u beogradskoj Galeriji Rima. Usled pogoršane epidemiološke situacije izostaće svečano otvaranje, ali će zainteresovana publika, uz poštovanje preporučenih preventivnih mera, izložbu moći premijerno da poseti u periodu između 16 i 18 časova. Tada još nepoznat kao slikar u Jugoslaviji i Beogradu, iz koga se doselio u Pariz 1962, Ivačković (1930‒2012) svoj prvi veliki uspeh je ostvario na pomenutoj smotri, kao deo selekcije Francuske, zemlje organizatora i domaćina ove značajne svetske bijenalne smotre. Zajedno sa još sedmoricom pariskih umetnika, bio je izabran od

Kultura

25.11.2020 u 14:00

Premijera prvog pariskog perioda Bate Mihailovića

Radovi na papiru iz prvog pariskog perioda našeg velikog slikara Milorada – Bate Mihailovića, koji do sada nisu mogli javno da se vide, biće pred publikom od danas u kragujevačkoj Galeriji Rima. Uz vođenje računa o svim epidemiološkim merama, galerijski prostor će biti otvoren od 18 do 20 časova, bez uobičajene svečanosti koja prati otvaranje izložbe. Postavka radova obuhvata hronološki okvir od 1953. godine, kada umetnik ima svoja prva izložbena predstavljanja u Parizu, do početka šezdesetih godina kada nastaju njegova čuvena likovna ostvarenja velikog formata. Po svojoj koncepciji i sličnosti sa slikama velikog formata, u radovima na papiru formulišu se i očitavaju osnovne karakteristike Mihailovićevog slikarstva. Energičan i impulsivni potez, uskovitlane kompozicije različitih

Kultura

16.11.2020 u 08:46

Slikarstvo koje odbija da pripada

VALjEVO - Ljuba Popović je oduvek „vladao” Modernom galerijom Valjevo, ovih dana počeo je to da čini na još jedan, novi način. Povodom dva važne godišnjice, 35 godina od osnivanja Moderne galerije Valjevo i 150 godina Valjevske gimnazije, u jednom od najpoznatijih srpskih hramova savremene umetnosti otvorena je izložba „Ljuba: Platno bez štafelaja”. Selekcijom dela nastalih u jugoslovenskom periodu (1953-1963) i tokom prve dve decenije pariskog perioda, predstavljene su dve faze stvaralaštva velikog umetnika. Iz Moderne galerije poručuju da izložbom žele da ukažu „na važne promene koje su se desile u likovnom jeziku i okvirima referencije Ljubinog slikarstva tokom sedamdesetih godina 20. veka”. I dodaju da radovi svedoče o postupnosti formiranja jedinstvenog simboličkog sistema koji je

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: slikarstvo

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Prijavitе sе na našu mailing listu