Kup.	Prod.	Srеd.
117,22	117,92	117,57
98,41	99	98,71
105,61	106,25	105,93

Kultura

08.03.2021 u 20:00

Odlazak Borisa Komnenića

Dramski umetnik raskošnog stvaralačkog dara Boris Komnenić preminuo je preksinoć u 64. godini u Beogradu, ostavivši za sobom kompleksne scenske junake kojima se nesebično davao. Komnenić, prvak Drame Narodnog pozorišta u Beogradu, rođen je u Puli 29. marta 1957. godine ispoljivši još u primorskom ambijentu svoj glumački senzibilitet. Gimnaziju je završio u Beogradu, a glumu diplomirao na Fakultetu dramskih umetnosti u klasi Predraga Bajčetića. Na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu debitovao je 23. oktobra 1981. kao slobodni umetnik, ulogom Grka u predstavi „Afera Ljiljak”, po tekstu Aleksandra Popovića, u režiji Vladimira Aleksića. U tom statusu, naredne tri godine, igrao je u nacionalnom teatru i u komadima „Lenjin, Staljin, Trocki” (Aleksej Kolesov), „Memorandum” (Ivo Kalous), „Sveti đavo

Kultura

17.02.2021 u 10:58

Mag pokretne slike

„Montažeri su ljudi koji se noću bude jer misle da nisu našli rešenje. Montažeri su ljudi koji govore replikama iz filma koji trenutno rade. Montažeri su ljudi koji mnogo noći provedu u montaži jer film mora da se završi, a oni su na kraju puta na kome se film komponuje. Montažeri su ljudi koji stalno ostavljaju deo sebe, deo vremena koji pripada njiҳovim bližnjim i poklanjaju ga filmu koji rade. Uglavnom, imaju pune ruke posla, a na kraju lovorike skupljaju drugi. I što je najčudnije, oni sve to vole.” Ovo su reči Jelene Đokić, montažera i šefa Katedre za montažu Fakulteta dramskiҳ umetnosti. Napisala iҳ je 2013. kao podršku Veri Baronijan, kandidatu za Priznanje umetnicima za vrҳunski doprinos nacionalnoj kulturi, koje nažalost ova izuzetno zaslužna dama, doajen srpske filmske i

Kultura

15.01.2021 u 12:12

Pesnik koji je živeo svim čulima

Danas se pesnikovo ime koje se do juče izgovaralo od mila, izgovara sa tugom. Napustio nas je pesnik koji je to bio više od svih drugih koji su se pisanjem pesama bavili u srpskoj savremenoj poeziji. Dok su se oni pesništvu posvećivali, on je pesmama živeo, postavši odavno, od samih početaka svoga pesnikovanja, čovek-pesma. On bez pesme nije mogao, ali učinio je sve – i uspeo u tome – da ni pesma, bogme, nije mogla bez njega. Simbiotički su bili srasli. Pesma ga je pisala, nagoneći ga da u svakom trenu može da joj se, pišući je, revanšira. Ona ga je, kao i najveće junake naše usmene epike, htela. Pišući pesme na bolničkom krevetu otišao je iz života – njoj u naručje. Pesmovaće i u onostranju, jer drugačije ne može. O Miljurku Vukadinoviću se, jednostavno, ne može nipošto pisati onako

Kultura

14.01.2021 u 10:52

Odlazak velikog urbaniste

Eto, i to se desilo, mimo naših očekivanja. Uvek smo verovali da će nas sve nadživeti: uspravan, doteran, aktivan, uvek spreman da diskutuje, pa i da napiše neku novu knjigu ili uzme učešće na nekom naučnom skupu, sa narativom koji bi uvek zvučao aktuelno. Odjednom praznina, nastala odlaskom u večnost velikog urbaniste, planera i projektanta, Dobrivoja Toškovića, profesora, doktora nauka, i redovnog člana Akademije inženjerskih nauka Srbije. Rođen u Dragincu 1927. godine, završio je Arhitektonski fakultet u Beogradu, gde je i magistrirao i doktorirao. Usavršavao se u Holandiji. Imao je sreću da kod Desanke Maksimović uči srpski jezik tako da je do kraja profesionalnog života bio svima jasan i razumljiv u pisanju studija, planova i dr. A bio je jasan i po svetu gde je radio. Radeći u

Kultura

11.01.2021 u 09:39

Uvek jednostavna i prirodna

Život Biserke Cvejić (1923–2021) mogao bi da bude osnova jedne prave romantičarske romansirane biografije: kćerka pomorca, koji je „trbuhom za kruhom” došao do belgijskih rudnika, vinula se u najviše umetničke sfere i svojim mecosopranom osvojila najveće svetske operske scene. Kao devojčica sa roditeljima je iz svog rodnog Splita otišla u Belgiju i tamo provela svoju mladost. Otuda je u svom izgovoru uvek zadržala pravo francusko „r” i nikad nije bila sigurna s padežima u srpskom jeziku. Bez obzira na to, neizmerno je volela svoju domovinu i, osećajući taj poriv i unutrašnji poziv, obrela se u Beogradu 1946. godine. Njen čarobni mecosopran i snažni glumački talenat, pa, rekla bih, i nesvakidašnje lepota, omogućili su joj – uz niz pogodnih okolnosti – da uđe u KUD „Ivo Lola Ribar”, da

Kultura

04.01.2021 u 10:43

Osipamo se, moj gospodaru

„Osipamo se, moj gospodaru.” Ovim stihom iz jedne pesme Mira Glavurtića rastajem se od svoga prijatelja Milutina Petrovića. Oni koji su ga manje poznavali misle da je on bio čovek „klasičnog” pogleda na svet. Možda zbog toga što je isticao značaj umetnosti i ljudi iz naših prošlih vremena (neki će se iznenaditi da je priredio knjigu memoara Jakova Ignjatovića). Nije. On je bio čovek promene. Njegova knjiga poezije „Promena” (1974) bila je drugi važan zaokret u našoj posleratnoj poeziji, posle onog velikog koji je učinio Vasko Popa. Taj Milutinov zaokret je bio odlučan. Bila je to tutnjava rasplamsale i užarene lokomotive u noći, zaokret razoran, muški što bi se reklo. Snaga te njegove knjige pokrenula je jednu generaciju onih koji će, prepuni stvaralačkog „životinjstva”, nastaviti da pišu

Kultura

25.12.2020 u 10:00

Odlazak Pere Kvrgića

Pozorišni, filmski i televizijski glumac Perica Pero Kvrgić preminuo je prekjuče u Zagrebu u 94. godini. Rođen u Moravicama u Gorskom Kotaru, 4. marta 1927. godine, harizmatični Kvrgić poslednje godine života proveo je u Domu za starije osobe u Lašćinskoj. Još u ranom detinjstvu ovaj mag scene pokazao je svoj umetnički dar, pohađao je nekadašnju zagrebačku Zemaljsku glumačku školu i Dramski studio u Zagrebu, a 1944, kao sedamnaestogodišnjak, pridružio se partizanskim pozorišnim grupama „Ivan Goran Kovačić” i „August Cesarec”. Od 1950. do 1954. bio je član je ansambla Hrvatskog narodnog kazališta u Zagrebu, da bi se u jednom trenutku priključio novoustrojenoj grupi „pobunjenika” iz HNK-a, koja je osnovala Zagrebačko dramsko kazalište: aktuelno pozorište „Gavela”. Kvrgić se kasnije ponovo

Kultura

24.12.2020 u 13:04

Teret večitog preispitivanja

Kada ga je kao mladića, usmerenog ka prozaičnom tehničkom zanimanju, Van Gog pozvao pomoću jedne reprodukcije da mu se pridruži u stvaranju veličanstvene slikarske umetnosti boje i oblika, Velizar Krstić nije slutio da će na tom putu poneti i mnogo teži teret večitog preispitivanja, sumnje i nemira koji je na svojim plećima vukao veliki majstor iz Holandije. U životu odlučan, hrabro prihvativši svoje pozvanje, Velizar Krstić će u narednih pedeset godina izgraditi samosvojan likovni opus, satkan od crteža, slika, grafika i skulptura koji će obeležiti našu epohu globalnih katastrofa, nacionalnog stradanja, ličnog propadanja i pojedinačnog nestajanja. Tako i u slikama i objektima kolača ili voća sa naizgled pop-artističkom tematikom stoji gorka ironija i kritički odnos prema obećanom

Kultura

15.12.2020 u 10:28

Odlazak Džona le Karea

Proslavljeni britanski autor kriminalističkih i špijunskih trilera Dejvid Džon Mur Kornvel, poznat pod pseudonimom Džon le Kare, preminuo je u 89. godini od upale pluća, kako je saopštio njegov agent, a javio Bi-Bi-Si. Sam je proživljavao ono o čemu je pisao, budući da je pedesetih i šezdesetih godina 20. veka radio za službe MI-5 i MI-6. Godine 1963. roman „Špijun koji se sklonio u zavetrinu” postao je svetski bestseler i jedno od njegovih najboljih dela. Posle uspeha ove knjige, ostavio je posao obaveštajca i potpuno se posvetio pisanju. Napisao je više od 20 knjiga, među kojima su „Smajlijevi ljudi”, „Dečko, dama, kralj, špijun”, „Brižni baštovan”, „Ruska kuća”, „Noćni menadžer”, „Najtraženiji čovek”, od kojih su neki dobili sjajne ekranizacije. Najveći broj Le Kareovih romana

Kultura

11.12.2020 u 12:41

Dva Romea

Smrt je, nažalost, ipak, konačna (Markes), ali na sreću, dela ostaju. Reditelj Arsenije Arsa Jovanović, davnih 80-ih godina prošlog veka zaustavio je u kadru likove dvojice glumaca - mladog Tihomira Arsića i veterana Stojana Dečermića. Svu trojicu je vezivalo prijateljstvo, a dvojicu glumaca obeležila je i činjenica da su se upisali u istoriju našeg profesionalnog teatra, kao dvojica najmlađih Romea. Cole Dečermić, naš Žerar Filip, kako su ga zvali, imao je samo 22 godine kada mu je Mata Milošević poverio ulogu mladog ljubavnika iz Verone da uz Irenu Kolesar (Juliju), igraju u ovoj Šekspirovoj tragediji na sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta, godine 1953. A Tihomir Tika Arsić, takođe jedan od naših najlepših, ali i talentovanih dramskih umetnika, igrao je Romea sa 24 godine, na

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: sećanje

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Prijavitе sе na našu mailing listu