Kup.	Prod.	Srеd.
117,23	117,93	117,58
97,02	97,6	97,31
105,99	106,63	106,31

Zdravlje

02.03.2021 u 18:00

Jedna od četiri žene i jedan od dvanaest muškaraca imaju migrenu u nekom periodu života. Sveukupno, od migrene u svetu boluje oko 11 odsto svetske populacije. Migrena nije „grupa simptoma” ili „stanje”, već predstavlja hronično neurološko oboljenje. Najčešće započinje u adolescenciji, a najviše se ispoljava kod osoba između 20. i 40. godine. Kako ističe dr sci. med. Srđan Sretenović, neurolog i jedan od najvećih stručnjaka u Srbiji za lečenje glavobolja, postoje velike individualne varijacije učestalosti, trajanja ataka, prisustva pridruženih simptoma, kao i terapijske efikasnosti. Kod nekih obolelih napadi vremenom prestanu, a kod nekih nastavljaju tokom celog života. Dr Srđan Sretenović (Foto: lična arhiva) – Migrena ima nasledni karakter. Ukoliko jedan od roditelja boluje od

Društvo

01.03.2021 u 14:10

U hodu navikavanje na novu bolest s hiljadu lica

U Srbiji se trenutno na bolničkom lečenju nalazi oko 4.000 pacijenata koji imaju koronu. Nažalost, život je izgubilo oko 4.500 građana naše zemljeKada se u Srbiji pojavio „misteriozni novi soj upale pluća”, lekari su se našli u čudu. Nikada se sa takvom bolešću do sada nisu susreli, pratili su uputstva Svetske zdravstvene organizacije, gledali su šta se radi u drugim zemljama… Menjali su se protokoli lečenja, terapije, pravila o tome ko treba da se testira na koronu i kada, ali slike scenarija iz nekih zemalja gde nije bilo kreveta u bolnicama ili gde se odlučivalo ko će biti prioritet za stavljanje na respirator ako svi budu popunjeni, nije pogodila u Srbiju. Zdravstveni sistem se brzo transformisao, otvorene su kovid ambulante u domovima zdravlja, a mnoge bolnice su postale kovid

Zdravlje

25.02.2021 u 18:00

Mutacija gena izaziva „vampirsku bolest”

Akutna intermitentna porfirija je grupa genetičkih bolesti koje se karakterišu poremećajem metabolizma porfirina i njihovog krajnjeg proizvoda hema. Porfirija je poznata i pod nazivom vampirska bolest. Dolazi od grčke reči „porphyrus”, što u prevodu znači purpurno (crveno-ljubičasta boja). Porfirija je retka bolest čiji je glavni uzrok mutacija gena. Prema statističkim podacima, na 100.000 stanovnika pojavljuju se svega dva slučaja. U severnoevropskim zemljama, kao što su Engleska, Irska i Švedska, porfirija se pojavljuje nešto češće – kod dvoje od 10.000 stanovnika. Porfirije možemo podeliti na eritropoetske i hepatičke. Hepatičke porfirije karakteriše nedostatak enzima u jetri, a akutna intermitentna je nasledna jetrena porfirija. Ovaj tip porfirije karakterišu jaki napadi boli u

Zdravlje

24.02.2021 u 10:20

Stres pogoršava tegobe sa želucem

U poslednjih nekoliko meseci sve je više osoba koje se javljaju izabranom lekaru zbog problema u vezi s varenjem i tegobama u gornjem delu trbuha. Najčešći problemi u vezi s varenjem posledica su poremećaja u sluznici želuca. Oni mogu biti u obliku gastropatija i gastritisa. Dr Dragana Đukić (Foto: lična arhiva) Kako ističe dr Dragana Đukić, iz beogradskog Doma zdravlja „Vračar”, proglašenje pandemije i sve veći broj obolelih od kovida 19, strah i neizvesnost od nepoznatog, doveli su do ograničenog kretanja i međusobnog udaljavanja ljudi. Posledica svega toga jeste da se kod velikog broja osoba javio i poremećaj psihičkog stanja, kako anksioznosti, tako i depresije zbog velikog stresa prolongirane „napetosti” organizma. – U takvim slučajevima se remeti normalno lučenje

Zdravlje

23.02.2021 u 09:04

Četvrtini pacijenata opada kosa posle preležanog kovida

Zamor, gubitak čula mirisa i bolovi u grudima su neki od najpoznatijih dugotrajnih posledica preležanog kovida, međutim, prema najnovijim istraživanjima, skoro četvrtina bivših pacijenata se suočava sa opadanjem kose. Studija, objavljena u časopisu „Lanset”, otkriva da je 359 ljudi od 1.655 hospitalizovanih u Vuhanu, odnosno 22 procenata, doživelo gubitak kose šest meseci nakon što su otpušteni iz bolnice, preneo je Tanjug. Dermatolozi kažu da je gubitak kose normalan psihološki odgovor na stresni događaj, kao što je zarazna bolest i samo je privremen, ali bi kovid mogao da izazove alopeciju, gde je gubitak kose trajan. Kineski autori su želeli da istraže dugotrajne zdravstvene posledice kovida, poznatije kao „produženi kovid”. Kako su rekli, ovi simptomi ostaju i dalje većim

Zdravlje

18.02.2021 u 18:00

Moja priča

Imam 49 godina i živim u Beogradu. Bubrežni sam bolesnik od svoje 17. godine. Tek mi je u 10. godini ustanovljen obostrani refluks, zbog čega sam imala česte urinarne infekcije prouzrokovane bakterijom ešerihijom koli. Operisana sam u 12. godini, ali tada su mi bubrezi bili već oštećeni. Predviđali su mi da ću krenuti na dijalizu u 14. godini, ali uz rigorozan režim uspela sam da prolongiram period bez dijalize do svoje 17. godine. Prvu dijalizu sam imala 1. aprila 1987. godine, a fistula mi je bila urađena šest meseci ranije. Sećam se kao da je bilo juče: pozlilo mi je na času engleskog jezika, imala sam mučninu i jako visok pritisak. Morala sam bukvalno sa časa engleskog da odem na dijalizu u Univerzitetsku dečju kliniku u Tiršovoj. Nažalost, nisam imala nikakvu psihološku pripremu za

Društvo

18.02.2021 u 09:19

Sedamdesetogodišnjak preko krova bežao iz kovid bolnice

Smederevo – Sedamdesetogodišnji Smederevac u utorak uveče pokušao je da pobegne iz kovid bolnice u tom gradu, i to preko krova, odakle je skinut uz pomoć policije. Iako kovid pozitivan, ovaj pacijent je izašao kroz prozor sobe i niz oluk se spustio na krov bolničke vešernice. Policajci su mu pomogli da bezbedno siđe, nakon čega ga je preuzelo medicinsko osoblje, saopštila je PU u Smederevu. Kako „Politika” saznaje, on je tokom dana insistirao da bude pušten iz bolnice, ali ocena lekara je bila drugačija. O njegovom bekstvu zdravstveno osoblje alarmirali su pacijenti iz iste sobe ,a potom je u pomoć pozvana policija. Begunca je, kako saznajemo, u bolničkom dvorištu čekao sin u autu. Na sreću sve se dobro završilo. Taj deo krova je nizak i nije mogao da bude teže povređen. Pacijent je

Zdravlje

12.02.2021 u 11:02

Vitamin De saveznik u borbi protiv korone

Nizak nivo vitamina De 3 povećava rizik od infekcije virusom korona, ali i dovodi do težih oblika bolesti. Koliko je zapravo ovaj vitamin važan za funkcionisanje organizma možda i ne bismo saznali da se nije desila pandemija virusa korona. Kako je istakla prof. dr Marina Nikolić Đurović, endokrinolog, na edukativnoj radionici „Ajmo u život”, veliki broj pacijenata hospitalizovanih zbog virusa korona imao je izuzetno nizak nivo vitamina De u organizmu. – Mnoge studije pokazale su koliko je važan vitamin De 3 u lečenju infekcije koju izaziva virus. Dokazano je da su mnogo bolje prolazile osobe koje su imale infekcije i normalnu koncentraciju ovog vitamina. Manje njih imalo je teže oblike bolesti i proveli su znatno manje vremena u

Zdravlje

11.02.2021 u 18:00

Srce pacijenta sa plućnom hipertenzijom je – tempirana bomba

Život je raznovrstan i divan. Ipak, činjenica je da je u njemu jedina sigurna stvar smrt. Često bolest vreba decenijama, čekajući dugo i asimptomatično da se podmuklo manifestuje. To najčešće objašnjava ona čuvena narodska rečenica: „Pa kako, pobogu, bio je zdrav i iznenada je umro?” Niko od nas ne dobija zdravlje kao neograničeni resurs koji možemo trošiti bez posledica. Dobijamo samo vreme, koje se nekada, nažalost, broji u mesecima, a najčešće u decenijama koje najsrećnije među smrtnicima dovedu i do veka trajanja. Imam urođenu srčanu manu koja je za posledicu u mom telu izazvala plućnu arterijsku hipertenziju (PAH). To je teška, progresivna, retka i smrtonosna bolest. Od nje pate mahom mladi ljudi i deca. U 90 odsto slučajeva se ne zna uzrok njenog nastanka. PAH pacijenti često

Zdravlje

09.02.2021 u 18:00

Posle preležane korone na pregled kod kardiologa

Kovid 19 ima izuzetno devastirajući efekat na srce i krvne sudove. Ovo sistemsko inflamatorno oboljenje ne samo tokom infekcije već i narednih meseci po prestanku aktivnosti virusa dovodi do teških zapaljenja srčane kese, srčanog mišića, poremećene koagulacije s embolijom pluća, infarktom srca i mozga. Borba protiv virusa je pogotovu otežana imajući u vidu da svakog dana imamo nova saznanja o mehanizmu njegovog delovanja, mutiranja, a najveći problem je sigurno nedostatak kvalitetnih informacija o tome kako i zašto ovaj virus neke osobe ubija, a neke poštedi odnosno koji su to prognostički faktori od kojih zavisi preživljavanje. Dr Nebojša Tasić (Foto: lična arhiva) Profesor dr Nebojša Tasić, pomoćnik direktora Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje” i predsednik

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: pacijent

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Prijavitе sе na našu mailing listu