Kup.	Prod.	Sred.
117,23	117,94	117,58
98,28	98,87	98,58
108,51	109,16	108,83

Društvo

27.11.2020 u 11:51

Svi koji preskoče kovid ambulantu doma zdravlja biće vraćeni iz kovid bolnica

Svi građani sa simptomima koronavirusa ubuduće će morati prvo da se jave u kovid ambulante, kako bi im se tamo uradila dijagnostika, a svi oni koji nisu vitalno ugroženi, a dođu u prijemno-trijažne ambulante bez analiza, biće vraćeni u domove zdravlja, rekao je danas direktor Infektivne klinike dr Goran Stevanović. Ta odluka je doneta da bi se smanjio pritisak, koliko je to moguće, a da ne bude loših posledica po kvalitet zbrinjavanja pacijenata koji dolaze u prijemno-trijažne centre. Radno vreme svih kovid ambulanti pri domovima zdravlja biće do 22 sata, rekao je Stevanović nakon sastanka direktora kovid bolnica sa ministrom Zlatiborom Lončarom. „Molim građane, od danas je to i zvanična odluka, da moraju svi prvo da se jave u kovid ambulante, da se tamo uradi dijagnostika, rendgenski

Zdravlje

26.11.2020 u 18:00

Onkološki bolesnici sve ređe idu na preglede i kontrole

Forum pacijenata Srbije je udruženje pokrenuto 2016. godine, sa ciljem da okupi, obuči i osnaži udruženja pacijenata koji boluju od retkih, teških i hroničnih nezaraznih bolesti. Svako udruženje pacijenata ima dva osnovna cilja, a to su dostupnost najboljih mogućih uslova lečenja i terapija, kao i podizanje svesti o bolestima i značaju prevencije. Na tom putu oni imaju pet osnovnih kanala komunikacije. To su država, struka, farmaceutske kompanije, mediji i opšta populacija. Svi oni zajedno čine zdravstveni sistem Srbije, a unutar tog sistema je sunce oko kojega se sve vrti – a to je pacijent. Forum je osnovan sa ciljem da pomogne udruženjima pacijenata da pronađu svoj glas i da se izbore za ostvarivanje svojih ciljeva. Više od četrdeset udruženja pacijenata iz Srbije i Evrope je prošlo

Zdravlje

24.11.2020 u 14:46

Promene na zglobovima ne zavise samo od krštenice

Hladno vreme, kiša i nagle temperaturne promene mogu da da utiču na kosti, a naročito na pojavu bolova u zglobovima. Nije slučajno reuma tako česta reč u srpskom jeziku. Međutim, postoje oboljenja zglobova koja nemaju mnogo veze s kalendarom i vremenskim prilikama – neka nastaju kao posledica zapaljenskih procesa u organizmu, a druga usled degenarativnih promena koje prate starenje. Dr Dragana Mrdak, specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije, podseća da reumatoidni artritis spada u zapaljensku bolest koja, osim na perifernim zglobovima, ostavlja posledice i na drugim organima. Može da dođe do zapaljenja plućne i srčane maramice, ali i krvnih sudova, koja dalje mogu da oštete kožu, periferne živce i srce, pluća, creva. Zbog toga je reumatoidni artritis takozvana sistemska bolest.

Zdravlje

24.11.2020 u 18:00

Operacija štitaste žlezde samo uz dobar plan

(Foto: lična arhiva Štitasta žlezda je žlezda sa unutrašnjim lučenjem i pripada endokrinom sistemu. Problemi nastaju kada dođe do poremećaja njenog rada, a zatim i kada se jave takozvani čvorići i karcinomi koje je neophodno operisati. Žene višestruko češće imaju noduse (čvoriće) u štitastoj žlezdi i tri do devet puta češće dobijaju karcinom. Najveća učestalost karcinoma beleži se kod žena koje imaju oko 40–45 godina, dok se kod muškaraca ovaj problem najčešće uočava kada imaju od 55 do 59 godina. Dr Ivan Marković Kako ističe docent dr Ivan Marković, direktor Klinike za onkološku hirurgiju Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, štitasta žlezda svoju primarnu funkciju ostvaruje produkcijom hormona tiroksina i trijodtironina iz folikularnih ćelija, koji su

Zdravlje

19.11.2020 u 18:00

Obolelima od hepatitisa teško bez savremene terapije

Otkako su virusi hepatitis Be (1960. godine) i hepatitis Ce (1989. godine) otkriveni, postignut je značajan napredak i poboljšani su životi mnogih ljudi širom sveta. Uspeli smo da razvijemo dijagnostičke alate, vakcinu protiv hepatitisa B (HBV), i lek za infekciju hepatitisom Ce (HCV). Međutim, ovi virusi i dalje ubijaju skoro 1,4 miliona ljudi svake godine. Od gotovo 360 miliona ljudi koji žive sa virusnim hepatitisom širom sveta, samo 12 odsto zna da živi sa njim, a samo dva odsto se leči - tako da vrlo mali procenat pogođenih zapravo ima koristi od otkrića naučnika koji su nagrađenih Nobelovom nagradom za pronalaženje ovih virusa. Aktuelna pandemija kovida 19 promenila je i percepciju virusnih bolesti širom sveta, ali je i doprinela da su zdravstvene usluge, vakcinacija, skrining i

Zdravlje

17.11.2020 u 18:00

„Sviranje u grudima” ukazuje na opstruktivnu bolest pluća

Hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP) četvrti je uzročnik smrti u svetu, posle bolesti srca, moždanog udara i zapaljenja pluća. Više od polovine obolelih od ove bolesti nemaju postavljenu dijagnozu i nisu svesni da su bolesni. Upravo je to bio razlog da se ustanovi Svetski dan posvećen HOBP-u, kako bi se što pre shvatila opasnost od ove bolesti. Stotine miliona ljudi bori se svakodnevno sa njenim simptomima, ali je HOBP i dalje među bolestima koje se nedovoljno dijagnostikuju. Dr Lidija Ristić (Foto: lična arhiva) Kako ističe profesor dr Lidija Ristić, pulmolog i predsednica Udruženja pulmologa Srbije, ovo udruženje kao najstarije strukovno udruženje pulmologa u našoj zemlji od 2015. godine deo je velike porodice Evropskog respiratornog

Zdravlje

12.11.2020 u 18:00

Psorijaza više nije neizlečiva bolest

„Psorijaza? Ma dobro, nije to neka velika stvar!” Ovo je rečenica koju sam za 17 godina čuo sigurno više od tri stotine puta. To je bila reakcija svih ljudi koji su imali neko mišljenje o tom autoimunom oboljenju i koji su barem nešto „znali” o tome. Ono što je zapravo realnost svega jeste da o tome jako mali broj ljudi zna i poznaje prave muke s kojima se susreću ljudi oboleli od psorijaze. U tu nekolicinu spadaju pacijenti oboleli od nje i lekari koji se trude da nam pomognu. Kako izgleda život i odrastanje s psorijazom? Marko Uzelac, Udruženje „Pacijenti protiv psorijaze 3P” (Foto: lična arhiva) Psorijazu sam dobio u sedmoj godini i tada nisam slutio koliko će to uticati na moj život. U početku su pomagale razne kreme, lokalne terapije, ali sve u svrhu

Društvo

12.11.2020 u 10:05

Direktor Arene tvrdi da sporna fotografija pacijentkinje nije sa sigurnosnih kamera

Fotografija pacijentkinje koja se presvlači u privremenoj kovid bolnici Arena nije sa sigurnosnih kamera, već je napravljena telefonom, kaže direktor Arene Goran Grbović i dodaje da su Vojska i MUP započeli istragu ko je fotografisao ženu i kako je fotografija dospela na društvene mreže. On je za Tanjug rekao da je Arena od marta meseca, odlukom Vlade Srbije, vojno-zdravstveni objekat i da njim upravlja Vojska Srbije. „Mi imamo sigurnosne kamere i spolja i unutra u objektu, ali je praktično nemoguće napraviti fotografiju sa sigurnosnih kamera. Ovo je urađeno telefonom, to je jedino što znam ovog trenutka”, naveo je on. Siguran je da to nije uradio niko od zdravstvenih radnika i ljudi iz vojske, jer je, kako kaže, pod skafanderom teško disati i da nikom ne bi palo na pamet da se

Društvo

11.11.2020 u 14:05

Ministarstvo odbrane preduzelo mere zbog objavljivanja fotografije pacijentkinje iz Arene

Ministarstvo odbrane saopštilo je danas da je preduzelo je sve zakonom propisane mere povodom neovlašćenog fotografisanja i objavljivanja na društvenim mrežama fotografija pacijentkinje u privremenoj bolnici „Štark arena”. Ministarstvo je odmah obavestilo nadležne državne organe, s ciljem utvrđivanja identiteta i odgovornosti pred zakonom osoba koje su ugrozile privatnost pacijenata. U saopšstenju se ističe da su mere preduzete radi zaštite privatnosti pacijenata smeštenih u ovom objektu, nakon što su objavljivanjem fotografija „narušene sve etičke i moralne norme civilizovanog ponašanja od strane lica koja su učestvovala u ovom nezakonitom i krajnje nemoralnom činu”, prenosi Tanjug. Ministarstvo odbrane najoštrije je osudilo taj čin, ističući da je posebno neshvatljivo da bilo

Zdravlje

10.11.2020 u 18:00

Trećina obolelih od hereditarnog angioedema nepotrebno ode na operaciju

Hereditarni angioedem (HAE) spada u grupu retkih bolesti i pojavljuje se kod jednog od 50.000 ljudi. Oboljenje se prenosi nasleđivanjem, a klinički se manifestuje u vidu ponavljajućih lokalizovanih otoka koji traju od dva do pet dana. Delovi tela koje otok zahvata mogu biti ekstremiteti, delovi ruke ili noge, što privremeno onesposobljava ove pacijente. Otok se može pojaviti na genitalijama, unutrašnjim organima abdomena... Otok koji se javlja dovodi do pojave bolnih grčeva u trbuhu, dijareje ili opstipacije, povraćanja... Često se pogrešno dijagnostikuje kao upala slepog creva, čir na želucu ili napad žuči. Uprkos snažnim simptomima i manifestacijama hereditarni angioedem se ne dijagnostikuje na vreme jer ga često ne prepoznaju ni zdravstveni radnici. Ohrabrujuće je da je bolest

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: pacijent

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Prijavite se na našu mailing listu