Kup.	Prod.	Sred.
117,23	117,93	117,58
99,04	99,64	99,34
109,27	109,93	109,6

Beograd

13.10.2020 u 11:25

Molitvena izvorišta glavnog grada

Izložbu „Molitvena izvorišta – srpska pravoslavna crkvena arhitektura na teritoriji Beograda – očuvanost” otvorio je juče u porti Vaznesenjske crkve patrijarh Irinej. Postavka koju su pripremile istoričarke Irena Sretenović i Hajna Tucić upriličena je povodom 800 godina autokefalnosti Srpske pravoslavne crkve i šest decenija od osnivanja Zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograda i predstavlja pravoslavne crkve u svih 17 gradskih opština. – Jasno se prepoznaju 93 srpske crkve, od kojih su 48 spomenici kulture, pet se nalazi u okviru prostornih celina, a 40 crkava uživa status prethodne zaštite. Zajedničko im je to što se nalaze u nadležnosti Zavoda za zaštitu spomenika kulture i SPC. Posebnu vrednost čine seoske crkve, brvnare i crkve iz 19. veka čije su ikonostase radili

Beograd

12.10.2020 u 23:33

Telo kao pejzaž na fotografijama

U Maloj galeriji ULUPUDS-a predstavljena je izložba fotografija „Framed” (uramljen) umetnice Marije Zindović. Ona kaže da je ideja za ove radove nastala tako što se pitala kako u ram stavljamo neko svoje ili tuđe umetničko delo koje, pošto je završeno, ramom uokvirujemo u jednu celinu. Zindovićeva je istraživala i šta se dešava ukoliko to delo nastaje unutar samog rama, na licu mesta u sadašnjem trenutku. – To je upravo ono za čim tragam ovom serijom fotografija. Došla sam do saznanja da smo nekada možda svesni, a nekad sasvim podsvesno pravimo određene reakcije. I različiti tipovi ličnosti, naravno, različito reaguju na sopstvenu izloženost javnoj osudi, kritici i pohvalama. Identitet aktera je na većini fotografija namerno izostavljen, radi lakše identifikacije i interakcije

Mozaik

12.10.2020 u 16:14

Tajnovit svet Mire Mit

Slikarka Mirjana Mit prošle nedelje predstavila se publici Narodnog muzeja u Smederevskoj Palanci retrospektivnom izložbom slika nakon gotovoo trideset godina, ovaj put kao slikar bogate internacionalne karijere izgrađene pre svega u Kini. Izložbu čine radovi, ulja na platnu, koji se već nalaze u muzejskoj zbirci kao i šest dela koja je umetnica ove godine poklonila palanačkom Muzeju, nastala u periodu od kasnih šezdesetih do devedesetih godina dvadesetog veka, sa fokusom na radove iz ciklusa „Tajnovit svet“, nastale poslednje decenije u Kini, gde je izlagala više puta i stekla zavidan uspeh. Na otvaranju izložbe govorili su direktor Muzeja, Stevan Martinović, autorka, Mirjana Mit, a izložbu je svečano otvorio istoričar umetnosti, muzejski savetnik, Dušan Milovanović. On je o

Beograd

10.10.2020 u 22:34

Crkvena arhitektura na izložbi

Izložba o srpskim pravoslavnim crkvama na teritoriji Beograda pod nazivom „Molitvena izvorišta – srpska pravoslavna crkvena arhitektura na teritoriji Beograda – očuvanost i trajanje” biće priređena u ponedeljak u 13 sati u porti Vaznesenjske crkve. Ovu postavku, koja će trajati mesec dana, pripremio je Zavod za zaštitu spomenika kulture grada povodom 60 godina od svog osnivanja, kao i velikog jubileja – 800 godina autokefalnosti Srpske pravoslavne crkve. Autori izložbe su stručni saradnici Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Irena Sretenović i Hajna Tucić, istoričari umetnosti, i Snežana Negovanović, snimatelj slike. Na izložbi će biti prikazano više od 70 crkava sa svih 17 beogradskih opština, koje se nalaze i u okviru eparhija Beogradsko-karlovačke, Sremske, Šumadijske i

Kultura

09.10.2020 u 10:14

Slikarski velikani u gradu svetlosti

Novi Sad – Šestorica srpskih slikara koji su tokom svog života stvarali u Parizu, gradu svetlosti i jednoj od svetskih prestonica umetnosti, predstavljeni su svojim platnima i crtežima u Muzeju grada Novog Sada, njegovoj zbirci strane umetnosti. Samo jedan od ovih umetnika stvara i danas, a to je Miloš Šobajić, dok su ostala petorica: Vlada Veličković, Petar Lubarda, Bata Mihailović, Petar Omčikus i Ljuba Popović. Njihova dela su na novosadsku izložbu „Velikani u gradu svetlosti” stigla iz privatne kolekcije Dragoslava S. Marčića, arhitekte i zaljubljenika u umetnost, koji je deo svog života proveo u Rusiji, a poslednjih godina živi u Novom Sadu. On kaže da su svi ovi radovi deo njegove kolekcije od 2.500 slika, koje ovom izložbom izlaze na svetlost, zbog čega svaki kolekcionar

Kultura

07.10.2020 u 12:00

„Retrovizija” u Muzeju primenjene umetnosti

Na izložbi „Retrovizija”, posebno osmišljenoj za Salon Muzeja primenjene umetnosti, koja se otvara danas i traje do 29. oktobra, autorka Snežana Pešić Rančić sublimira svoju porodičnu prošlost i kontemplativne uvide. Eksponati, prostorne i zidne instalacije i tapiserije, tematski su grupisani u okviru dve izdvojene postavke imenovane kao „Retro” i „Vizija”. One su idejno objedinjene izborom prizora koji oslikavajući ličnu istoriju i duhovna promišljanja istovremeno ukazuju na arhetipsko i opšte. Eksponati pozivaju posetioca na dijalog, bilo na sentimentalno prepoznavanje sopstvenog životnog iskustva i tradicije, bilo na njihovo ironisanje i osporavanje ili na uočavanje niti koje spajaju Snežanin kreativni univerzum i teorije iz oblasti fundamentalnih nauka o čemu piše Slobodan Ivkov

Beograd

06.10.2020 u 23:44

Traganje za verom

Sve što se taložilo u sećanju tokom putovanja po Svetoj gori, Provansi, ali i po drugim mestima širom sveta i što mu je pomoglo da razmišlja o veri i čovekovom bitisanju, arhitekta Stevan J. Mićić pretvarao je u svojevrsne likovne zapise. Tako je nastala izložba „Traganje za verom” koja je predstavljena u galeriji „Singidunum”. Postavku čine 43 rada – crteži, pasteli i kombinovana tehnika. Koliko je naziv izložbe duboko utkan u autorova dela potvrđuje i to što je publiku na otvaranju dočekao stihovima „O poreklu” Desanke Maksimović jer ta pesma, kako su zapazili i posetioci, kao da čini tanku nit sa traganjem za verom na koju arhitekta i upućuje svojim stvaralaštvom. Pojašnjavajući kako nastaju njegova dela, Stevan ističe da crteže radi kao vrstu ekspresije, spontanu reakciju na

Kultura

03.10.2020 u 17:24

Održan veliki školski čas o Jasenovcu

Kragujevac – Jedinstven susret učenika Prve kragujevačke gimnazije i preživelih logoraša koji su kao sedmogodišnjaci bili u logoru u NDH za vreme Drugog svetskog rata dogodio se prekjuče u Muzeju „21. oktobar”. Razgovor sagovornika koje deli sedam decenija protekao je u prenošenju iskustava i poruka budućim generacijama. Time je zatvorena izložba „Jasenovac – pravo na nezaborav” u ovom muzeju, koju je videlo 3.000 posetilaca. Srboljub Živanović, nekada profesor na Londonskom univerzitetu, forenzičar i antropolog, govorio je đacima kako je 1964. učestvovao u komisiji koja je iskopavala masovne grobnice u Jasenovcu. – Tamo je ubijeno više od 700.000 Srba, 23.000 Jevreja i 80.000 Roma. To je potvrdila Međunarodna komisija za utvrđivanje istine o Jasenovcu sa sedištem u Londonu.

Beograd

02.10.2020 u 08:10

Pohvala Direru

U Maloj galeriji RTS-a otvorena je izložba „Pohvala Direru” autora Javora Rašajskog, umetnika iz Vršca. Postavku čini više od 40 crteža ovog ilustratora stotinak knjiga za koga Dejan Đorić, autor teksta u katalogu izložbe, objašnjava da se potpuno udaljio od prosečnog poimanja crteža koje je u postmoderni doseglo nivo banalnosti i uputio prema crtežu kao filosofiji, crtanju kao ritualu i spiritualu. ‒ On je sada i ovde vrli učitelj kao nekada stari majstori, ka njemu se okreće lice Mnemosine. Zato oni koji znaju šta je umetnost crtanja pažljivo osluškuju šta im poručuju radovi ovog majstora. Rašajski je crtač koji crta crtež (može se crtati i ono što u likovnom smislu nije crtež), bitan mu je takav umetnički izraz kao dovršenost, putovanje i domaštavanje, avantura u prostoru i vremenu. Za njega je

Beograd

30.09.2020 u 11:23

Mesto za život na crtežima

U Galeriji Zadužbine Ilije M. Kolarca otvorena je izložba likovnih radova Tijane Knežević, u okviru koje je predstavljen deo serije „Abode”, na kojoj radi od 2014. godine. ‒ Termin označava mesto za život, stanište, prebivalište. Ovaj arhaični termin koji je bio često u upotrebi u 19. ponovo je postao popularan u 21. veku. U procesu rada na ovoj seriji pokušavam da pronađem oblik u koji se upisuje značenje ovog termina. Glavni motiv ovih crteža je arhitektura, defragmentisana i ponovo sastavljena u nove, često repetativne motive. U nekim radovima arhitekturu tretiram kao niz simbola, urbane prizore, dok se u pojedinim radovima pojavljuju figure i tako uvode i vreme kao novu dimenziju i menjaju prirodu nastalih šema ‒ objasnila je umetnica. Kneževićeva je rođena 1978. godine u

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: izložbe

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Prijavite se na našu mailing listu