Kup.	Prod.	Srеd.
117,23	117,94	117,58
96,51	97,09	96,8
108,68	109,33	109,01

Ekonomija

22.09.2018 u 21:20

Nova ekonomska kriza?

Krize su obično nepredvidive i dolaze neočekivano. Odakle će doći, u kom obliku će biti, kako će se odraziti na međunarodnom nivou, to se ne može skroz predvideti, ali se pokazalo da kriza nikada ne dođe iz pravca odakle je očekujemo. Postoje ciklusi koje smo videli u prošlosti, i ja ne bih isključila novu krizu – rekla je nedavno Kristin Lagard, direktorka MMF-a. – Naša dužnost je da osiguramo da finansijski sektor bude pod dobrom kontrolom, da je regulisan, da su institucije jake i da mogu da odole potencijalnim krizama – poručila je. Deceniju posle globalne finansijske krize, svet se suočava sa još jednom nezgodom, upozoravaju ekonomisti. Prethodna globalna finansijska kriza izbila je 2007/2008, i smatra se najvećom ekonomskom krizom od čuvene Velike depresije. Da će taj

Svet

30.05.2018 u 12:55

EU mediji: Evropi preti kriza, jer u Italiji nema Makrona

BRISEL/RIM - Dok iz Italije stižu glasine da bi dve evroskeptične stranke ipak mogle formirati vladu, u institucijama i mnogim vladama Evropske unije (EU) se ne krije zabrinutost da kriza italijanske vlade može uzdrmati zonu evra, jer već sada posledice pada berzi i loše reagovanje finansijskih tržišta ugrožavaju i Španiju i Portugal. Italija je treća, a Španija četvrta po snazi ekonomija među članicama zone evra. Italijanski list Republika je upozorio da je „za barijeru onima koji su protiv EU nužno da postoje proevropski lideri, koje je teško naći u Italiji”. „U Italiji na vidiku nema (Emanuela) Makrona koji je u Francuskoj”, kako dodaje Republika, „zaustavio Marin Lepen, francusku verziju Salvinija”, vođe krajnje desničarske Lige sever čiji je dolazak na vlast, zajedno s

Svet

03.01.2017 u 09:33

Priča o jedinoj svetskoj supersili tužno je pala u vodu

VAŠINGTON - Pitanje koje će oblikovati 2017. je da li ćemo ove godine biti svedoci postepenog propadanja poretka u kome je od završetka hladnog rata ekonomski i vojno dominirala samo jedna država - SAD, piše kolumnista "Vašington posta" Robert Semjuelson. On navodi da je nakon kolapsa Sovjetskog saveza postalo moderno da se o SAD govori kao o jedinoj svetskog supersili. Kada je reč o njenoj vojnoj snazi, nijedna država joj nije bila ni blizu, a činilo se da je Zalivski rat dokazao to. Jeste, nekoliko zemalja imalo je nuklearno oružje, ali njegova upotreba nije dolazila u obzir jer su svi bili svesni da u takvom ratu ne bi bilo pobednika. Veliki broj zemalja, u nadi da će imati ekonomski rast, krenuo je putem američke globalizacije, a svi su verovali da će "paks amerikana" dovesti

Svet

17.10.2016 u 11:05

Velika kriza istanbulskog Grand bazara

Trgovci u čuvenoj Kapali čaršiji u Istanbulu, ili Grand bazaru, kako neki zovu taj stari tržni centar, ove godine hvataju se za glavu pošto nema turista, a samim tim ni kupaca. Posledice političke krize koja već duže vreme pogađa zemlju, pogotovo posle pokušaja vojnog udara sredinom jula, oterala je mnoge kupce, biznismene, strane turiste. „Ovog leta i jeseni nema evropskih turista koji su ovde ostavljali velike pare, nema zapadnih biznismena kao ni Japanaca. Jedino stižu Arapi, ali to je nedovoljno”, prenose lokalni mediji žalopojke sa Grand bazara, ogromnog tržnog i turističkog centra u starom evropskom delu grada na Bosforu, najveće pokrivene pijace na svetu. Ona je nekad bila Volstrit Bliskog istoka i Balkana, ali je i danas pouzdan indikator ekonomskih kretanja u Turskoj. Bez obzira

Svet

10.08.2016 u 17:09

Pučisti hteli Akina Ozturka za predsednika

ANKARA - Organizatori pokušaja vojnog puča u Turskoj su nameravali da za predsednika zemlje postave bivšeg glavnog komandanta Ratnog vazduhoplovstva Akina Ozturka, javili su turski mediji, pozivajući se na izvore u tužilaštvu. Mediji navode da su učesnici vojnog puča otkrili spisak sa imenima lica koja je trebalo da zauzmu čelna mesta u državi, a Ozturk je trebalo da postane predsednik, preneo je Sputnjik. Ozturk nije priznao krivicu za učešće u pokušaju vojnog udara. Vojni puč, koji je pokušan u noći između 15. i 16. jula, a za koji Ankara krivi muslimanskog sveštenika Fetulaha Gulena, koji živi u SAD, poremetio je odnose Turske sa SAD. Ankara upozorava Vašington da će njihovi odnosi biti još više pogoršani ukoliko SAD ne izruče Gulena, podsećaju lokalni mediji, a prenosi

Svet

21.06.2016 u 11:17

Spasilački fond evrozone isplatio Atini 7,5 milijarde evra

ATINA – Evropski stabilizacioni mehanizam (ESM) isplatio je danas tranšu pomoći Grčkoj od 7,5 milijardi evra, nakon uspešnog završetka revizije grčkog programa pomoći, izjavio je šef spasilačkog fonda evrozone, Klaus Regling. „ESM je isplatio 7,5 milijardi evra Grčkoj”, objavio je Regling posle sastanka sa grčkim ministrom finansija Euklidom Cakalotosom u Atini, prenosi agencija Rojters. ESM će, prema rečima Reglinga, nastaviti da odobrava kredite Atini pod povoljnim uslovima, a kamatne stope na zajmove Grčkoj su, kako je dodao, niže od jedan odsto uz prosečan rok otplate kredita od 32 godine. „Želimo da sve vreme pomažemo grčkoj ekonomiji, ali s obzirom na to da su prognoze vrlo neizvesne, ne znamo tačno kakve će njene potrebe biti kroz nekoliko godina”, kazao je

Ekonomija

28.04.2016 u 08:07

Javni dug u martu 24,44 milijarde evra

Javni dug Srbije na kraju marta iznosio je 72 odsto BDP-a, što je za četiri odsto manje u odnosu na 31. decembar 2015, objavilo je Ministarstvo finansija. U apsolutnim iznosima, prema podacima resornog ministarstva, poslednjeg dana decembra javni dug je iznosio 24,8 milijardi evra, a na kraju marta 24,44 milijarde. U februaru je javni dug bio 24,86 milijarde evra, što je 73,6 odsto BDP-a. Javni dug Srbije je na kraju 2014. godine iznosio 22,76 milijardi evra, odnosno 70,4 odsto BDP-a, dok je na kraju 2013. godine bio 20,14 milijardi evra, sa učešćem u BDP-u od 59,6 odsto. Zakon predviđa da udeo javnog duga u BDP-u ne sme preći 45 odsto, dok je zakonski limit u EU 60 odsto BDP-a. (Tanjug)

Svet

16.04.2016 u 14:10

Španska vlada traži bolju kontrolu troškova

MADRID – Španski vršilac dužnosti ministra finansija susreo se sa čelnicima regija u petak kasno uveče, i zatražio da bolje kontrolišu budžetske troškove kako bi pokušali da zauzdaju jedan od najvećih deficita u Evropskoj uniji, prenosi Rojters. Pred Španijom je veoma težak zadatak u vreme kada će, verovatno u junu, biti raspisani novi izbori, drugi od decembra.Španija se sastoji od 17 regiona koji sami upravljaju svojim budžetima, a najviše novca troše u oblasti zdravstvene zaštite i obrazovanja. Preterana potrošnja regionalnih vlada samo je pripomogla da zemlja uđe u veću krizu u vreme kada je evro zona u velikim finansijskim problemima. Studenti nose kartonske olovke sa natpisom „Ovo je naše oružje“, tokom protesta protiv smanjenja budžeta za fakultete (Foto

Ekonomija

14.02.2016 u 22:05

Kriza opustošila investicije u Srbiji

Prošlogodišnje strane direktne investicije nagoveštavaju da se ekonomija najzad kreće uzlaznom linijom. U 2015. godini strani investitori uložili su novih 1,5 milijardi evra što je za oko 300 miliona evra više nego godinu dana ranije. Ipak ta ulaganja znatno zaostaju za vremenom pre krize. Na ukupan pad investicija, što će reći i domaćih i stranih, i državnih i privatnih, prethodnih dana ukazala je i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) u svom izveštaju o tranziciji regiona. Po njima Srbija je godišnje „kratka” za investicije na nivou od tri odsto bruto domaćeg proizvoda što iznosi oko milijardu evra. Dodatno, nedostatak investicija je problematičan i ukoliko se pogleda drugi podatak EBRD-a, a to je da je Srbija rekorder po padu investicija za vreme krize. Za to vreme, tačnije

Teme nedelje.

08.02.2016 u 09:05

Šta je alternativa štednji

U Americi se zna – nobelovci Pol Krugman i Džozef Štiglic žestoki su protivnici politike stezanja kaiša. Pritom se njihov recept najmanje odnosi na Sjedinjene Američke Države, a više je kritika politike koju zastupa trojka koju čine Međunarodni monetarni fond, Evropska komisija i Evropska centralna banka. SAD je kao odgovor na svetsku finansijsku krizu, koja je počela 2008. godine, patentirao program kvantitativnog popuštanja. Prevedeno s ekonomskog jezika, to praktično znači – štampanje para. Nakon toga, taj recept primenio je Japan, a Evropska centralna banka je tek početkom prošle godine počela s takozvanim monetarnim olakšicama. Program podrazumeva upumpavanje 60 milijardi evra mesečno u evropsku privredu ne bi li se štampanjem para stimulisala inflacija i pokrenuo privredni

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: kriza

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Prijavitе sе na našu mailing listu