Kup.	Prod.	Srеd.
117,22	117,93	117,58
96,44	97,02	96,73
106,46	107,1	106,78

Hronika

27.02.2021 u 14:04

Zatvor u Pančevu dobio 500 knjiga

Biblioteka Kazneno-popravnog zavoda u Pančevu je bogatija za 500 knjiga koje je poklonila predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava Katarina Golubović. Ona je prilikom posete zatvoru u Pančevu izjavila da je ta organizacija zainteresovana za još intenzivniju saradnju i pokretanje novih projekata sa Upravom za izvršenje krivičnih sankcija. Upravnik KPZ-a Dejan Bakić naveo je da je reč o novom zavodu koji je otvoren 2018. godine, sa bibliotekarskim fondom koji se neprestano dopunjuje književnom i stručnom literaturom, a sada ima ukupno 4.000 naslova. Bakić je ukazao da osuđenici imaju na raspolaganju i pravne propise – Krivični zakonik, Zakonik o krivičnom postupku, Zakon o izvršenju krivičnih sankcija, kao i podzakonska akta i priručnike koje je Uprava za izvršenje

Kultura

19.02.2021 u 13:05

Marojeviću „Meša Selimović”

Igor Marojević dobitnik je nagrade „Meša Selimović”, za roman „Ostaci sveta” u izdanju beogradske „Derete”. Ovo priznanje „Večernje novosti” dodeljuju 33. put, a juče je na stranicama ovog dnevnog lista završeno glasanje Velikog žirija književnih kritičara za knjigu godine. Svoje izbore, kao i prošle godine, dalo je 60 istaknutih književnih tumača. Svaki kritičar izdvojio je po pet dela iz pera savremenih domaćih autora, objavljenih u prošloj godini, uz kratka obrazloženja. Pritom, isti pisac ne može da dobije nagradu dva puta. Prema rečima Dragana Bogutovića, uz Ognjena Lakićevića, osnivača nagrade „Meša Selimović”, dugogodišnjeg novinara i urednika rubrike Kulture „Novosti”, koji se obratio onlajn, članovi žirija ovog priznanja, koji pripadaju veoma različitim generacijama, a zagovornici su

Kultura

17.02.2021 u 14:12

Izložba o prvom srpskom agronomu

Dr Đorđe Radić (1839–1922) prvi je srpski agronom. Specifičan je po tome što je najviše škole završio u svetu, a onda se vratio i znanje iz oblasti poljoprivrede primenio u Srbiji. Naučna dostignuća bolje su mu ispraćena u Evropi, ali je najdublje tragove ostavio u otadžbini: pišući knjige i udžbenike, obrazujući mlade, afirmišući agrar uopšte. Doktorirao je u Beču 1867, a nakon povrataka u Srbiju nastojao je da sve znanje i praksu stečene po evropskim zemljama primeni u svojoj zemlji. Zahvaljujući njegovom delu u to vreme nismo mnogo zaostajali za najnaprednijim svetskim sredinama u toj oblasti. Radić je rođen u Zrenjaninu, odnosno tadašnjem Velikom Bečkereku, a na njegovu blistavu karijeru grad je podsetila izložba koja je upravo postavljena. Autori su Olivera Ćosović i Dragana

Kultura

05.02.2021 u 21:41

Sećanje na vreme odrastanja

O idiličnim danima, kada se za bioskopske i pozorišne projekcije čekalo u redovima, kada je Kinoteka bila kultno mesto za kreativne razgovore o filmu i kada je umetnički ukus uticao na način života, govori knjiga Žike Bogdanovića „Prijatelji dragi, ne zaboravite ni stare filmove”, u izdanju Jugoslovenske kinoteke, opremljena divnim ilustracijama iz bogatog fonda ove naše institucije kulture. Autor nas vraća velikim filmskim pričama, a upravo je priča ta, kako kaže, koja posredstvom osećanja postaje stvarna, i podseća na ostvarenja Džona Forda, Alfreda Hičkoka, Renea Klera, Čarlija Čaplina, Hauarda Hoksa, Orsona Velsa, Frenka Kapre, Bilija Vajldera, Kendžija Mizogučija, Akire Kurosave, Federika Felinija, Žana-Lika Godara, Sergeja Ajzenštajna, kao i na klasike žanra horora koje su

Kultura

05.02.2021 u 13:51

Haliloviću „Zlatni suncokret”

Nagrada „Zlatni suncokret” za 2020. godinu pripala je Enesu Haliloviću za roman „Ljudi bez grobova”, u izdanju „Lagune”. Odluku je doneo žiri u sastavu: Dragan Jovanović Danilov, Dragan Babić i Vladimir Gvozden (predsednik). „Roman oživljava duhove `običnih` ljudi o kojima se po pravilu ne pričaju priče, u senci navodno velike istorije i njenih tamnih ispoljavanja. Pripovedač je sin poznatog odmetnika koji je zbog uvrede i izneverene ljubavi počeo da ubija. Obeležen očevim zločinom unutar zajednice u kojoj se sa imenom nasleđuje i fatum porekla, pripovedač detaljno ispituje očeve motive, kao i čitavu strukturu zločina, istrage, socijalni i moralni horizont zbivanja. Sve to vodi ga ka toma da postane pisac u pokušaju da odgovori na teška ali nezaobilazna egzistencijalna i literarna

Kultura

04.02.2021 u 20:15

Sve pobune Borislava Pekića

Borislav Pekić je rođen 4. februara 1930. u Podgorici. Njegova porodica se često selila, pa je okupaciju proveo u Bavaništu kod Pančeva u kući svoje bake po majci. Pred izbore novembra 1945. učestvuje u akcijama demokratske opozicije oko Demokratske stranke kao jedan od članova ilegalnih omladinskih opozicionih grupa. Treća beogradska gimnazija u Beogradu koju je pohađao bila je pravi rasadnik ,,reakcionarnih đaka”. Tako je, sa četrdeset dvojicom svojih drugova, bio predmet torture i batinanja ostrašćenih skojevaca. Njegovo društvo je u hodnicima škole prošlo tzv. toplog zeca. ,,Video sam svoje drugove kako krvare, prolazeći kroz tunel neljudske mržnje koji će se dve-tri godine kasnije nazvati ’toplim zecom’ i u svoj topli zagrljaj primiti mnoge učesnike ovog iz 1946. Video sam

Kultura

03.02.2021 u 20:15

Moguć je izlaz iz škripca

Velika zemlja. Misli se na Rusiju. Tako se zove nedavno objavljen izbor iz savremene ruske proze koji donosi dela pet izuzetnih pisaca u prevodu na srpski: Korneja Čukovskog, Natalije Baranskaje, Viktora Kuročkina, Romana Senčina i Aleksandra Kuznjecova Tuljanina. Knjigu je preveo naš poznati i nagrađivani prevodilac Vladimir Jagličić u izdanju Izdavačke knjižarnice Zorana Stojanovića. Kod nas je poznatiji Senčin, zajedno sa svojim vršnjacima Varlamovim, Prilepinim, Volosom i drugima koje je Jagličić predstavio 2012. u „Antologiji ruske moderne priče”. Baranskaja je vesnica ženske proze koja je dala neke od istaknutih ruskih proslavljenih spisateljica. – Njena junakinja u delu „Nedelju dana svagdašnjih” je mlada žena koja traži svoj duhovni prostor, stešnjena između radnih, kućnih i

Kultura

31.01.2021 u 19:00

Glogovac, ispred i iza zavese

Kako je živeo, voleo i plakao Nebojša Glogovac? Lobanja, Šone, Šonsi, Glogi, Nebojša, Pančevac i još mnogo imena i nadimaka imao je čovek koji je glumi, ali i svemu ostalom, dao i karakter i reč. Sve ove, i mnoge druge zanimljivosti iz života glumca Nebojše Glogovca ( Trebinje, 30. avgusta1969. ‒ Beograd, 9. februara 2018), našle su se u knjizi „Glogi” autora Aleksandra Đurićiča, koju je upravo izdala kuća „Vukotić medija”. U knjizi „Glogi” prvi put objavljene su pesme koje je Nebojša Glogovac pisao za svoju dušu. Objašnjeno je zašto je odbio Andželinu Džoli, a prihvatio da bude Draža Mihailović. Šta mu je značila Crvena zvezda i koje su ga strasti, pored motora, tavli i kuvanja, još opsedale. Kako je kao momak radio u prodavnici muzičkih uređaja, šta mu se sve dešavalo dok je stopirao od

Kultura

22.01.2021 u 20:15

Današnji grafiti su sutrašnji naslovi

Bolje JU, nego EU. Tako se živi u Evropi, bez detaljisanja poručuje jedan grafit zabeležen u Zagrebu. Niz sličnih grafita širom gradova nekadašnje Jugoslavije sakupio je Mitja Velikonja u knjigu „Politički grafiti”, koju je s engleskog prevela Slobodanka Glišić, a nedavno objavila Biblioteka 20. vek. Velikonja (1965) predaje studije kulture na Univerzitetu u Ljubljani i proučava savremene centralnoevropske i balkanske političke ideologije, supkulture, kolektivno sećanje i postsocijalističku nostalgiju. ‒ Beli zid je postojao pre fejsbuk zida, ovo je moj uobičajeni odgovor na pitanje zašto sam zainteresovan za nešto tako nepovratno materijalno, tehnički nezahtevno i nepokretno, kao što su grafiti i strit art. Ja ih posmatram kroz nameru koja stoji iza njihovog stvaranja i posledicama koje imaju

Kultura

21.01.2021 u 14:15

Prelistavanje kulturnog nasleđa

Prikupljanje, čuvanje knjiga i nalaženje najlakšeg puta do čitalaca posao je kojim se dugo bave i u Zrenjaninu. Misiju Gradske kasine i Srpske čitaonice iz 19. veka nastavlja ovdašnja Narodna biblioteka. Na tom tragu je i nedavno objavljivanje „Kataloga starih knjiga” koji je štampala ova kuća. Stare i retke knjige su nezaobilazni deo istorijskog i kulturnog nasleđa jednog naroda i čine osnovu za izučavanje duhovnog i materijalnog života i stvaralaštva, pa zbog toga zrenjaninski bibliotekari skreću pažnju na ovaj važan kulturni doprinos. Pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja, Gradska narodna biblioteka „Žarko Zrenjanin“ je realizovala „Projekat zaštite stare i retke knjige“ koji je započet još 2016. godine. U saradnji sa Bibliotekom Matice srpske kompletna zbirka je

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: knjige

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Prijavitе sе na našu mailing listu