Kup.	Prod.	Srеd.
117,22	117,93	117,58
96,44	97,02	96,73
106,46	107,1	106,78

Beograd

15.02.2021 u 22:00

Narodna kuhinja zatvorenog tipa

Postoji predrasuda koja je možda i namerno poturena, da su kafane, a naročito one što su radile celu noć, mesta svakojakih poroka, i da se iz njih ne može otići bez okrvavljenih pesnica ili nosa. Pogrešno, kao i zabluda da su stecišta učenog društva. Zapravo, ima na repertoaru i prostakluka, od njih se u veselom druženju ne može uteći, ali svaki iole povišeni glas zaglušila bi muzika kafanskih kapela – a znalo se da su one najpouzdaniji mirotvorci. Pa i ako bi se dogodilo nešto ružno, najčešće je poticalo od osoblja nakon mučnog otkrića da klijent nije „solventan” i da je premašio limit (ili u novcu, ili u promilima). Skandali su bili rezervisani za restorane sa „normalnim” radnim vremenom i istim takvim gostima jer se u njima sve što se događalo izvan protokola pamtilo, čak i beležilo po

Beograd

07.02.2021 u 11:21

„Orašac” viđen za rušenje – kada, ne zna se

Škembići se puše iz tanjira dok ga redovni gost „Orašca” merka čekajući da se malo ohladi. On ne može da zamisli da mu neko uskrati uživanje u omiljenoj kafani. Pogotovo ne bageri koji su nekoliko metara dalje, na uglu Bulevara kralja Aleksandra i Golsvordijeve sravnili sve sa zemljom pripremajući teren za gradnju višespratnice. Zbog nje gosti „Orašca” ne moraju da strahuju − ona neće srušiti kafanu. Ali, kafana je već 20 godina viđena za odstrel kako bi na zemljištu na kojem odoleva vremenu bila prosečena trasa Trnske ulice. To je predviđeno Planom detaljne regulacije (PDR) za deo Bulevara kralja Aleksandra između Takovske i Sinđelićeve. Plan je izradio Centar za planiranje urbanog razvoja CEP, usvojen je 2001. godine i još važi. – Trnska ulica spojila bi Bulevar i Hadži Đerinu. Dvosmerna je i

Beograd

01.02.2021 u 22:15

Dvoklek, peterac i garnitura

Kada je krajem pretprošlog veka na Čukarici počela da radi Prva srpska fabrika šećera, većina iskusnih radnika bila je „iz uvoza”, mahom iz Nemačke, i odreda katoličke vere, pa je za njih, po zamisli slovenačkih lazarista, na Banovom brdu 1929. godine izgrađena Crkva Svetih Ćirila i Metodija. Tu privilegiju su njihovi pravoslavni sapatnici stekli tek tri godine docnije, kada je na vrhu Visoke ulice 1932. osveštana Crkva Svetog Georgija. Nepravda se krila u tome što se niko od nadležnih nije zapitao gde se u međuvremenu molio i ispovedao taj čestit i pobožan svet. Ali, znalo se gde je zalazio na pričest uz sveće. Jer, duž tadašnje Trgovačke, danas Radničke ulice, od stare „Gospodarske mehane” na ušću Topčiderskog potoka pa do opštinske kafane „Velika Čukarica”, uz obalu Savskog rukavca

Hronika

31.01.2021 u 13:06

Dvojica uhapšenih zbog tuče i pucnjave u kafani u Velikom Gradištu

POŽAREVAC – Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Velikom Gradištu uhapsili su dve osobe i tragaju za trećom zbog incidenta i narušavanja javnog reda sinoć u jednom ugostiteljskom objektu, saopštila je PU Požarevac. Uhapšeni su I. S. (55) iz Velikog Gradišta, zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo ugrožavanje sigurnosti, i I. S. (42), zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivična dela izazivanje opšte opasnosti i nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija. Zbog izvršenog krivičnog dela nasilničko ponašanje za 30-godišnjim muškarcem, takođe iz Velikog Gradišta raspisana je potraga. Oni se sumnjiče da su sinoć narušavali javni red u jednom ugostiteljskom objektu u Velikom Gradištu, nakon čega je, kako se

Beograd

18.01.2021 u 23:00

Neraskidiva veza kafane, kulture i politike

Pre petnaestak godina zbio se nemio događaj na bečkom aerodromu, gde je neki Beograđanin satima čekao presedanje za Peking. Sve je počelo kada je od personala tamošnjeg kafea naručio pivo, a oni mu prineli bezalkoholno. Dečje! Pomislio je da namerno sa njim zbijaju šale i razljutio se. Na sreću, psovao je samo na srpskom te nije došlo do nekog ozbiljnijeg incidenta... a moglo je. Zbunjenim saputnicima je, pravdajući se, do Mongolije pričao bajke o Bajlonijevoj pivari kao najstarijoj i najpoznatijoj u prestonici, s najboljim pivom pod kapom nebeskom. Možda je neko i znao da greši, ali ko je smeo da mu protivreči! Jer, prva beogradska pivara otvorena je početkom 18. veka, u toku austrijske okupacije. Bila je to kafana „Crni orao”, sa „sopstvenom proizvodnjom pića”. Nalazila se na

Beograd

11.01.2021 u 22:40

Otkud mornar usred grada

Tošin bunar 1 Tošin bunar 2: Virus rasterao goste: u ovoj sali nekad su se čekale zore (Foto: M. Veličković Ulični svirač Noćni život Noćni život do ranih večernjih sati (Foto: Tanjug/N. Anđić Lido Ovaj lokal treba sačuvati (Foto: M. Janković) Spisak takozvanih kultnih kafana je promenljiva veličina. Lokali ispred kojih se donedavno klanjalo, i u njih ulazilo uz izraze zahvalnosti onima koji su ustali i oslobodili mesto, više i ne postoje ili su se pretvorili u nešto što se ne može nazvati kafanom. Drugima je, opravdano ili sticajem nepredviđenih okolnosti, opala popularnost i kao da samo čekaju da im se promeni namena. A ima i onih koji decenijama odolevaju, na ugostiteljskim temeljima koji su postavljeni mnogo ranije, u nekim

Beograd

04.01.2021 u 22:10

Pijačna skloništa noćnika

Pijaca bez kafane je kao selo bez crkve, a ova večna mudrost dobila je pun sjaj kada je dopunjena otkrićem da bi takva utočišta za odrasle morala raditi celu noć! Jer, znalo se nekada da seljak koji po mrklom mraku izruči iz prikolice espap mora do zore negde da smesti kosti, kao i mušterija koja bi zeleniš da kupi sabajle, pre no što svene na tezgama! Tako se prestonica raščula i po svojim pijačnim skloništima noćnika. Ko duže pamti, setiće se „Drinčićeva” kraj Bajlonijeve pijace, „Doboja” naspram bivše Jovanove, „Tabora” na Kalenića-gumnu, „Cvetkove mehane”, po kojoj je ceo kvart skupa s Mokroluškim vašarištem dobio ime, ili „Palilulske kasine”, „Starog đerma” i sijaset drugih, manje poznatih, ali podjednako važnih i revnosno posećivanih. Draž tih mehana krio se u šarenilu klijentele

Beograd

28.12.2020 u 22:49

Kad konobari ostanu bez gostiju

Odavno već Novi Beograd nije velegradska „spavaonica”, naprotiv, njegovi delovi postali su centri srpskog biznisa. A kako sa poslovnim svetom po pravilu dolaze i ugostitelji, tako su u najmnogoljudnijoj opštini poslednjih decenija otvorene desetine restorana, kafana, bifea... Trebalo je uslužiti sve te ljude koji ovamo moraju na posao. I tako se noćni kafanski život glavnog grada proširio, prešao mostove i probudio se preko Save. Ne misli se ovde na splavove kojih je vazda bilo, već na „suvozemne” lokale poput onih u starom delu grada. Zbog pogoršane epidemiološke situacije ovih dana nije uputno pominjati noćni život kafana. Pre bi se mogao nazvati popodnevnim ili možda ranovečernjim. Alʼ proći će i to, i vratiće se „slavni dani” i novobeogradskih kafana. A kad već pomenusmo poređenje

Beograd

21.12.2020 u 22:10

Azil za odocnele putnike i tramvajdžije

Vilajet od tridesetak kafana duž Makenzijeve, koji je veliki Mika Alas spominjao kao najveselije prestoničko utočište, omekšala je omanja poslastičarnica na uglu Ulice kneginje Zorke, koju je bog zna kada otvorio Leontije Ristić. Nasledio ju je njegov sin Rista pa poslovanje s torti, baklava, tulumbi, krempita i šampita prebacio na izradu slavskih kolača, a pravio ih je bar šest hiljada komada godišnje! Rista je bio čestit i vredan domaćin i još bolji drugar, ali imao je običaj da radno vreme provodi u škripavom bifeu „Zoran” koji se naslanjao na njegovu radnju. Kad bi došlo vreme slava, staroslavne poslastičarnice bi radile i noću, pa i ova, Ristina, zbog čega su se dobronamerne mušterije sa zebnjom pitale kako će gazda izdržati te i tolike radne napore bez svoje „kancelarije”? Tek

Beograd

14.12.2020 u 22:15

Kad fajront „zvoni” u pet po podne

Veoma je težak zadatak pred autorom teksta ispod glavnog nadnaslova koji glasi „Noćni život beogradskih kafana”. Koji „crni” noćni život koji se završava u pet po podne? Jedino što je zimsko vreme, sunce rano zalazi, pa može da se kaže ono čuveno: „Ostao sam u kafani do mraka.” O čemu pisati, s kim razgovarati, kad je svima u glavi samo ovo zlo koje hara planetom? Nada postoji i svi su nekako bojažljivo uvereni da će se život vratiti i u firme što proizvode stvari neophodne za život, ali i u kafane, koje su odavno deo života pod ovim našim nebom. I zaista jesu, na nečiju sreću ili žalost, ali toliko su postale sastavni deo našeg načina življenja da ih je jednostavno nemoguće odvojiti od svakodnevice. O fenomenu kafana u Beogradu mnogi su pisali. Ali pre ovog zla. Nismo primetili da se

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: kafane

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Prijavitе sе na našu mailing listu