Kup.	Prod.	Srеd.
117,23	117,93	117,58
98,03	98,62	98,33
105,49	106,12	105,8

Među nama

26.02.2021 u 09:41

Pre nekoliko dana pronela se vest da je neka firma dobila dozvolu da pripremi dokumentaciju da se na Velikom ratnom ostrvu izgradi fabrika za proizvodnju pijaće vode. Na tu neproverenu vest burno su reagovali ljubitelji Velikog ratnog ostrva, tvrdeći da će bilo kakva gradnja ugroziti prelepu zelenu oazu, stanište 196 vrsta ptica i mnogih drugih životinjskih vrsta, bogatu raznovrsnom florom, zelenu oazu koja je tu nadohvat ruke Beogradu, od koga ga deli samo reka. Gradska vlada je, navodno, demantovala priču o izgradnji bilo čega na ostrvu. A i šta bi drugo uradila kada je Veliko ratno ostrvo još pre 16 godina uvršćeno u listu prirodnih dobara Srbije. I dato na upravljanje Javnom komunalnom preduzeću „Gradsko zelenilo”. Osim male plaže Lido, koja se nalazi na gornjem delu

Beograd

26.02.2021 u 10:10

U Surčinu otkriveno osam deponija sa živinskim otpadom

Osam divljih mini-deponija na kojima su, za sada nepoznate osobe, izbacile tone i tone pilećih nogica i iznutrica nađeno je do sada na privatnim njivama u Vinogradskoj ulici bb u Surčinu. Otpad je otkriven u prečniku od 300, 400 metara. Istraga za počiniocima se nastavlja, kao i uklanjanje otpada. Kako nezvanično saznajemo, jedna osoba je već bila privedena na informativni razgovor, ali još nije poznato da li je ona učestvovala u izbacivanju pilećih nogica ili „samo” šuta i starih dušeka. Deo otpada na deponijama nalazi se u plastičnim džakovima i gajbicama i njega je lako ukloniti, ali je veliki deo izmešan sa građevinskim otpadom. To otežava posao jer se i jedan i drugi otpad pre odvoženja na uništavanje moraju razdvojiti. Do sada je, kako je rekao Budimir Grubić, direktor JKP

Beograd

25.02.2021 u 11:07

Otkriveno još pilećih nogica u Surčinu

Nedaleko od divlje deponije gde su otkrivene velike količine odbačenih pilećih nogica i iznutrica, nadležni su pronašli još tog živinskog otpada. Na nekih 300 do 400 metara od prve deponije odakle je do juče uklonjeno 15 tona, pronađeno je još oko tonu nogica. Akcija uklanjanja ovog potencijalnog opasnog otpada se nastavlja jer je, prema prvim procenama, potrebno ukloniti još toliko životinjskog otpada. Posao uklanjanja obavlja Služba za zoohigijenu JKP „Veterina Beograd”, a otpad se odvozi u „Energozelenu” u Inđiju na neškodljivo uništavanje. Nogice su pronađene na privatnim njivama u blizini Vinogradske ulice, na samo 50 metara od prvih kuća i oko kilometar od centra Surčina. Predstavnici opštinske vlasti su na svojoj teritoriji pregledali sva mesta na kojima bi mogao da nastane ovaj otpad

Beograd

24.02.2021 u 08:35

Tone pilećih nogica na divljoj deponiji

Neopisiv smrad ustajalih pilećih nogica i iznutrica odbačenih na divlju deponiju širio se ovih dana Surčinom. Na samo pedesetak metara od prvih kuća i kilometar od centra opštine nepoznate osobe izbacile su pileći otpad. Žitelji ovog dela Surčina prvi su osetili neprijatan miris i otkrili ovaj životinjski otpad, a zatim odmah alarmirali nadležne u opštini Surčin. Odmah su izašle opštinska komunalna inspekcija i policija, a obaveštena je i „Veterina Beograd”, odnosno njena služba za zoohigijenu. Prema prvim informacijama, uklanjanje više tona otpada počelo je odmah. Kako je rekao Budimir Grubić, direktor JKP „Veterina Beograd”, on će biti odvezen u kafileriju „Energozelena” u Inđiji na neškodljivo uklanjanje. Juče je, kako saznajemo, uklonjeno sedam tona otpada, a akcija se nastavlja danas

Politika

19.01.2021 u 20:52

Poslanici Evropskog parlamenta upozorili na posledice kineskih projekata u Srbiji

Dvadeset šest poslanika Evropskog parlamenta upozorilo je u pismu evropskom komesaru za susedstvo i pregovore o proširenju Oliveru Varhejiju na „sve veći kineski uticaj u Srbiji i predstojeću štetu po životnu sredinu koja je nastala usled nekoliko teških industrijskih projekata kineskih kompanija u Srbiji”. Oni su pozvali Varhejija da podseti Vladu Srbije da se pridržava svog nacionalnog zakonodavstva, kao i pravila Evropske unije, preneo je Radio Slobodna Evropa (RSE). „Dešavanja iz prethodnih godina bila su alarmantna u pogledu kineskih investicija teške industrije u i oko Smedereva, Bora i Kostolca”, navedeno je u pismu u koje je RSE imao uvid, prenosi Beta. Nekadašnji Rudarsko topioničarski basen Bor, jedini proizvođač bakra i plemenitih metala u Srbiji, preuzela je krajem

Beograd

13.01.2021 u 15:31

Očišćen mulj iz Rakine bare

Radovi na očuvanju Rakine bare, jedinog kraškog jezera u prestonici i jednog od šest preostalih u Šumadiji, koje je prethodnih godina bilo zapušteno i zamalo ostalo bez vode, nastavljeni su uprkos virusu korona. Gotovo da je očišćen potočić iz kog će se jezero puniti, uklonjen je sav mulj, a na tom mestu već se od kiše i snega nakupila voda dubine skoro pola metra. To je dobra vest jer znači da voda nigde ne otiče iz jezera, odnosno da je njegovo korito celo. Na oživljavanju zapuštenog jezera još jeseni 2019. godine angažovani su članovi „Eko-patrole Sremčica” i entuzijasti iz naselja. – Uklonili smo gotovo metar i po mulja koji se godinama taložio na dnu jezera i korenje trske sa sredine jezera. Ti ostaci izgurani su na nekadašnji obod jezera da bismo ih iskoristili za pravljenje

Beograd

16.12.2020 u 15:26

Gradi se otpad za preradu šuta u Krnjači

Tone zemlje iz svih delova grada u poslednje vreme završavaju na lokaciji bara Reva u Krnjači gde bi, ako dobije sve dozvole, JKP „Gradska čistoća” trebalo da izgradi takozvano odlagalište i postrojenje za skladištenje, tretman i ponovno korišćenje neopasnog otpada. Ova odluka „Čistoće” iznenadila je mnoge jer se već duže vreme najavljuje i gradi pogon na deponiji Vinča u kome bi trebalo da se prerađuje građevinski otpad. Nasipanje zemlje nije novina za ekologe sa leve obale Dunava jer su s tim radovima upoznati, ali ih je uznemirila najava da će ovde osim nasipanja zemlje biti postavljena drobilica za šut i to vrlo blizu nasipa koji prestonicu štiti od poplava. Bara Reva je i prirodno stanište za oko 120 vrsta ptica, a ovde se gnezdi i ugroženi orao belorepan. – Svakodnevno se sa

Magazin

09.12.2020 u 19:15

Igorova Nojeva barka

Ako bude novog biblijskog potopa srpska Nojeva barka, izvesno je, krenuće iz „luke” podno vrha Rožanj sa Sokolske planine, nadomak Pecke, varošice u vencu Valjevskih planina, ne tako daleko od Drine. A svojevrsni srpski Noje biće Igor Rabat, veterinar iz Pecke, čovek koji je ceo svoj život, i u srcu i na delu, vezao za prirodu i životinje. Pod svodovima staje simboličnog naziva „Arka”, u poljoprivrednom gazdinstvu „Sokolske kolibe”, smeštenom na 880 metara nadmorske visine ispod Rožnja (973 metra), najvišeg vrha Sokolske planine, Igor već godinama gaji autohtone srpske rase domaćih životinja. To je bogat genetski resurs čijem opstanku Igor daje nemerljiv doprinos. Čuvar tradicije Tokom dve decenije na terenu po selima rađevsko-jadarskog Podrinja video je kako nestaju priroda,

Beograd

02.12.2020 u 08:36

„Spora” moda i pogubni uticaj tekstilnog otpada

Održiva moda bila je deo „repertoara” 47. „Pervol fešn vik digitala”, manifestacije čiji sadržaji su dostupni na njenim društvenim mrežama. Program je usmeren na podizanje svesti o lošim elementima nekontrolisane potrošnje. Govorilo se i o značaju edukacije koja može pomoći u očuvanju planete od uticaja raspadanja tekstila. Stručnjaci podsećaju da je modna industrija jedan od najvećih zagađivača, veća i od avio-industrije. U okviru modne smotre održana su dva onlajn panela sa fokusom na održivoj modi i cirkularnoj ekonomiji. U panelu su učestvovali prof. dr Miodrag Stojković, istraživač na Institutu za ljudsku genetiku – Univerzitet Njukasl, Ivana Jovčić, izvršna direktorka Centra za unapređenje životne sredine, i prof. Vladimir Đurđević, klimatolog sa Fizičkog fakulteta. Moderatorke

Beograd

16.11.2020 u 19:00

Plutajuća cvetna ostrva u borbi protiv zagađenja vode

Da nije kane, trske, perunike, bokvice i potočnjaka jezero Trešnja bilo bi baruština puna kanalizacionog otpada, kao što je i bilo do pre dve godine. U jezeru je do 2018. opstajala još poneka riba, ali zmije, žabe i slatkovodni račići koji obitavaju samo u čistim sredinama gotovo da su nestali. Sada se u jedno od najlepših beogradskih jezera vratio živi svet i to zahvaljujući plutajućim cvetnim ostrvima – projektu koji su realizovali stručnjaci Instituta za šumarstvo u saradnji sa Sekretarijatom za zaštitu životne sredine. Ova ostrva su biološki sistemi za prečišćavanje zagađenih voda i odlično su se pokazala pre nekoliko godina na reci Topčiderki i sada na jezeru Trešnja. Posle završene vegetacije, poslednjih dana, uklonjeno je 50 ostrva sa jezera, a voda u Trešnji je na mestima blizu

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: životna-sredina

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Prijavitе sе na našu mailing listu