subota, 15.12.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 14:17

Otvoren novi muzej Akropolja

U našoj delegaciji premijer Mirko Cvetković, ministri Vuk Jeremić i Nebojša Bradić
Autor: Jasmina Pavlović- Stamenićsubota, 20.06.2009. u 17:48

Atina, 20. juna – Trideset tri godine sanjani san grčke nacije postao je stvarnost. Pompezno, sa puno emocija i lepih reči, uz prisustvo nekoliko stotina gostiju, među njima predsednika Kipra i Bugarske, deset premijera i brojnihšefova diplomatije,među kojima su i Mirko Cvetković, Vuk Jeremić i Nebojša Bradić, 20. juna otvoren je novi Muzej Akropolja. Prelepo stakleno zdanje, Akropolj u Akropolju jer su u njemu mesto našla sva ona antička blaga iz petog veka pre nove ere, sva baština zlatnog veka atinske demokratije, sve ono čemu su se civilizacije posle divile i iz njega učile.


Bradić i Cvetković na Akropolju (Foto AFP)

Predsednik Grčke, Karolos Papuljas, premijer Kostas Karamanlis i ceo državni i politički vrh, svi gosti, cela Atina i svi Grci koji su ispred televizora pratili prenos –bili su u subotu uveče na Akropolju. Jer, kad sve drugo krene loše, kad postoje problemi, uvek ima nešto što okuplja narod, predstavlja stožer jedinstva i – ponos nacije.

Za Grke, to je njihova prošlost, to je istorija, osnovi demokratije i kulture koje su postavili njihovi preci, to je – Akropolj.

Praveći idejno rešenje za muzej koji se prostire na 25 hiljada kvadrata, arhitekta francusko-švajcarskog porekla Bernard Šumi je sve to imao u vidu.

Da se sačuva prošlost, da se spomenicima Akropolja vrati sjaj ali i obezbedi sigurno mesto na kome neće biti izloženi zubu vremena.Da se, u isto vreme, hiljadama posetilaca, a njih deset hiljada može dnevno da prođe kroz novi muzej, omogući da izbliza vide ono o čemu su samo slušali i da sve to bude tu, u podnožju Akropolja.

Posle niza pokušaja koji traju preko trideset godina, upravo njegovo idejno rešenje u staklu, transparentno u tri dimenzije jer se sa trećeg sprata vide i temelji i ostaci antičke kulture, ali u isto vreme, karijatide zajedno sa posetiocima gledaju prema Partenonu, projekat arhitekte Šumija je pobedio. Doduše, muzej koji se gradi od 2002. trebalo je da bude gotov za Olimpijadu 2004. ali su problemi svečano otvaranje odložili do ove subote, 20. Juna 2009.

(/slika2)Projekat vredan 130 miliona evra otežavala je činjenica ali i arhitektina ideja da Novi muzej Akropolja bude smešten upravo u podnožju Akropolja, u starom delu Atine gde je, normalno, iznikao čitav niz imovinsko-pravnih, istorijskih, kulturoloških problema. Stakleno zdanje na tri nivoa trebalo je uklopiti u okruženje ali mu isto vreme omogućiti da zablista svim sjajem.

Sudeći po reakcijama ali i onome što je video vaš izveštač, Novi muzej Akropolja je nešto što se mora videti. O tome svedoči i činjenica da je za samo nekoliko dana, putem interneta prodato devet hiljada ulaznica. Do kraja godine, cena je simbolična, jedan evro,a 2010. godine, karta će koštati pet evra.

Na prvom nivou, a kroz stakleni pod vide se temelji i iskopine, smeštene su manje skulpture, antička keramika, vaze.Na drugom novou dominiraju karijatide, originali koji su specijalnom tehnikom spuštenisa Akropolja.

Tu je niz figura koje su sastavljene od originalnih fragmenata koji su posebnom tehnikom uklopljeni u celinu, s tim što se, jedni od drugih, original od kopije, razlikuju po boji.

U ukupnoj ekspoziciji od preko četiri hiljade eksponata, svakako je najinteresantniji treći nivo koji u potpunosti sadrži rekonstrukciju reljefa Partenona, sve one originalne lukove koji su sačuvani u Grčkoj i kopijekoje su napravljene prema skicama originala pokradenih pre dve stotine godina, ali i dan danas uredno izloženih u Britanskom muzeju u Londonu.


(Foto AFP)

„Prvi put posetioci mogu da vide sve frizije zajedno, originale i kopije ukradenog, da uporede i shvate koliko je veliki problem oko povratka originala Partenona, koliko je iscrpljujuća borba sa Londonom koju grčka država vodi već godinama”,rekao je predsednik Muzeja Dimitris Pantermalis.

Naime, već dva veka, od dana kada je engleski lordElgin u vreme otomanske okupacije Grčke nasilnim putem iz zemlje odneo delove Partenona, traje borba Atine i Londona da se delovi antičkog hrama koji su izloženi u Britanskom muzeju u Londonu, vrate u svoju postojbinu.

„To je bio san presednika Konstantina Karamanlisa, to je bila najveća želja nekadašnjeg ministra kulture, grčke glumice Meline Merkuri, to je, konačno, san svih Grka” –rekao je na otvaranju muzeja ministar kulture Antonis Samaras.

Niko od govornika na otvaranju Novog muzeja Akropolja nije propustio da podvuče da je ova svečanost u senci istine da i pored svih diplomatskih i konačno, ljudskih molbi, London ne namerava da vrati delove Partenona.


Detalj sa otvaranja (Foto AFP)

Do sada, u svim susretima na najvišem državnom nivou, ova tema je pokretana ali bez uspeha jer je London tvrdio da Atina nema adekvatne uslove za čuvanje ovakvog istorijskog blaga. Međutim,izgradnjom savremenog muzejskog zdanja u kome su prvi put izloženi i eskponati koji su do sada čuvani u posebnim skladištima, tvrdnja Londona gubi smisao.

„U ovom trenutku kad se otvaraju vrata Muzeja, ni jedan Grk ne može da uživa punim srcem jer je više od polovine skulptura sa Partenona već 207 godina hiljadama kilometara daleko od svoje postojbine. Ne možemo da budemo mirni, srećni i zadovoljni sve dok je naše blago u zatočeništvu britanskog muzeja!”,naglasio je ministar kulture Samaras.

Svu nadu Grčka polaže u činjenicu da su mnogi svetski muzeji samoinicijativno vratili antičko blago rukovodeći se činjenicom, da, kako je to rekao direktor Metropoliten muzeja u Njijorku, Filip Montebelo, „svet se menja i polako, i svi moraju da igraju po novim pravilima!”

--------------------------------------------------------------------

Bolna sličnost Partenona i srpskih vrednosti na Kosovu

„Otvaranjem muzeja otpao je i poslednji argument Britanaca koji odbijaju da vrate otete delove Partenona. Kulturni spomenici treba da ostanu na mestu gde su stvoreni u narodu koji ih je stvorio. Dakle, poruka je jasna.

Sličnost između problema partenonskih skulptura i pokušaj svojatanja srpskih vrednosti i spomenika na Kosovu, bolno je slična i odgovor je isti.

Niko ne može da svojata ono što pripada srpskom narodu na Kosovu jer se kulturno nasleđe nijednog naroda ne može oduzimati, ono mora da ostane na mestu i u sredini u kojoj je stvorno” – izjavioje Diogenis Valavanidis, predsednik Srpskog odbora za povratak partenonskih skulptura koji u Atini boravi na poziv grčke vlade.


Komentari10
28fe7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Sl.P.
Дивимо се Грчкој нацији, њиховој историји, тим нашим великим пријатељима, који имају чиме да се поносе пред светом. А због нечувеног злочина који се чини према Србима и њиховим вредним историјским споменицима, чак неки и под заштитом УНЕСКО-а на Косову и Метохији, предлажемо данашњем и свим будућим председницима Републике Србије да сваке године организују у Манастиру Високи Дечани молитвени ручак, с позивом целокупном дипломатском кору у Београду и познатим личностима из света историје и културе. На том светом месту увек би требало изнети све оне чињенице због којих Србија не може да прихвати губитак тако значајне своје територије, што би значило и историјско самоуништење нације! Саветe појединих белосветских моћника, нарочито бројчано мањим народима, кроз стална уверавања да све активности треба усмерити на егзистенцијална питања, а не и историји и култури тога народа, још више негира и отворени нови Музеј Акропоља, понос грчке нације и њених генерација кроз историју. Негирање значаја историје једнога народа, нарочито њено фалсификовање од стране појединаца, највећи је злочин према целокупном човечанству. Такав и још тежи злочин уништења и својатања културних и верских споменика Срба, дешава се и даље на Косову и Метохији од стране Албанаца. Ако то мирно посматрају политичари оних држава које су ову српску покрајину поклониле и признале као самосталну отцепљену нову Албанску државу, а зна се њен историјско-културни и државни значај за Србе, да ли то говори о неукости таквих поклонодаваца или чак о њиховој злој намери уништења једног народа на његовим вековним територијама?
baba
@Djole Atinski, 21/06/2009, 11:23 - " Simbolika je jasna: Srbija ide ispred Evrope." Šta je babi milo...
Djole Atinski
Fotografija premijera Cvetkovica koju ste objavili je fenomenalna, pa ne mogu a da je ne komentarisem. Elem, na fotorafiji se vidi, kako koraca iza naseg premijera, i Predsednik Evropske Komisije Jose Manuel Barosso. Simbolika je jasna: Srbija ide ispred Evrope.
darko
Po svemu sudeci,ako nedo bog pukne neki rat velikih razmera,nato ce da pukne po svim savovima i tu se nece znati ko pije ko placa.Povratak Djedaja.
stanimir jovanovic
Veliko bravo za veliki grcki narod. Imaju se cime hvaliti. Ovaj spor sa zadrtim Englizima (oko povratka tzv. Elginovih mermera)ici ce malo teze, jer Britanski muzej je pun pokradenih i nelegalno prikupljenih stvari.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Vesti dana

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja