utorak, 02.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 08.06.2009. u 22:00

Obnovljena pravoslavna crkva u Dubrovniku

Црква Св. Благовештења у Дубровнику

Dubrovnik – Srpska pravoslavna crkva u Dubrovniku, posvećena Sv. Blagoveštenju, nedavno je obnovljena – od fasade, preko novih vitraža na prozorima do ofarbane ograde – ali posla, naravno, ima još. Predstoji, pre svega, sređivanje vrednih ikona.

U Sabornom hramu ikonostas je urađen u duborezu i ukrašen bogatom ornamentikom. Ikone su slikane na platnu i delo su grčkog slikara Nikole Aspiotija sa Krfa. Na oltaru i van njega nalazi se još 14 ikona od kojih su neke velike umetničke vrednosti. Na južnoj strani, na zidu, smeštena je ikona „Bogorodica sa Isusom”, rađena na drvetu početkom XV veka. Desno od ove ikone je „Bogorodica sa Isusom” iz XVI veka. Autor „Tajne večere”, velike ikone (10,3 sa 5,2 metra), koja se nalazi iznad oltarske apside, jeste akademski slikar Atanasije Popović. Slika, teška više od pet stotina kilograma, postavljena je 1929. godine. Isti slikar je naslikao i ikone „Blagovesti” i „Krštenje Hristovo”.

Dragocenosti se čuvaju u Muzeju ikona i portreta, koji se nalazi preko puta crkve Sv. Blagoveštenja. Ikone (ima ih 78) potiču iz perioda od XV do XIX veka. Posebno je zanimljiva ikona „Kalendar” na kojoj su prikazani svi verski praznici tokom godine. Muzej poseduje i 18 portreta, od kojih je devet radio čuveni Vlaho Bukovac (1855-1922). Pored portreta dubrovačkih paroha, tu su i portreti Ruđera Boškovića, književnika Meda Pucića, Valtazara Bogišića, Konstantina Vučkovića i Đorđa Grkavca. Čuvaju se i dva mala portreta Petra II Petrovića Njegoša u narodnoj nošnji i Vuka. St. Karadžića, poklon Ilije Marijanskog iz Dubrovnika. U vitrinama su smeštene gipsane biste Ivana Gundulića i Vuka St. Karadžića. Zapaženo mesto zauzima i fotokopija Miroslavljevog jevanđelja (izdanje kralja Aleksandra Obrenovića iz 1897. godine), kao i Rusko jevanđelje, u metalnim koricama sa ikonama jevanđelista na emajlu u uglovima, i reljefnom ikonom Hristovog vaskrsenja u sredini, štampano u Moskvi 1805. godine.

U Sabornom hramu nalazi se veliki broj dragocenih crkvenih knjiga. Po umetničkoj lepoti izdvajaju se: „Novi zavet”, štampan u Kijevu 1703, „Opšti minej” (Kijevo, 1757), „Triod posni” (Moskva, 1801) i „Triod” (Kijevo, 1894). Srpska pravoslavna crkvena opština poseduje i veoma bogatu biblioteku sa oko dvanaest hiljada knjiga. Pored bogoslužbenih, pisanih na crkvenoslovenskom, tu su i knjige iz takozvane lepe književnosti, na italijanskom, francuskom, ruskom i drugim jezicima. U biblioteci se čuvaju almanasi, zbornici, kalendari, kompleti listova i časopisa: „Srpskog dalmatinskog magazina”, „Letopisa Matice srpske”, „Bosanske vile”, „Brankovog kola”, „Slovinca”, „Stražilova”, „Srđa”, „Srpskog književnog glasnika”. U književni fond biblioteke uključene su i knjige iz nekadašnje velike biblioteke dubrovačke Matice srpske, koja je ugašena tokom Prvog svetskog rata.

(/slika2)U Srpsku pravoslavnu crkvu u Dubrovniku, posvećenu Sv. Blagoveštenju, danas češće ulaze radoznali turisti, nego vernici. Inače, obnova i gradnja pravoslavnih crkava u novijoj istoriji, a samim tim i odbrana pravoslavlja, bila je veoma teška i komplikovana. Zakoni Dubrovnika, ističe Stevo Ćosović u knjizi „Srpska pravoslavna crkva u Dubrovniku”, podvrgavali su pravoslavne vernike gruboj diskriminaciji: niko nije mogao biti državljanin Republike ako nije ispovedao rimokatoličku veru i ako se nije držao rimskog obreda. Pravoslavni vernici, po uredbi Dubrovačke vlade, nisu mogli da imaju svoju crkvu, niti su mogli da se sahranjuju na teritoriji Dubrovnika. Pravoslavni vernici su se pričešćivali u Hercegovini, u manastiru Duži kod Trebinja.

S velikom mukom je izgrađena prva pravoslavna crkva na Posatu, posvećena Sv. Đorđu, i kasnije crkva Sv. arhanđela Mihaila na Boninovu. Obe crkve su bile van gradskih zidina. Temelji današnje pravoslavne crkve u Starom gradu osveštani su 21. maja 1871. godine. Gradnja, po projektu inženjera Emila Vekijetija (1813-1901), završena je 1877. godine. Hram je osveštao episkop bokokotorsko-dubrovački Gerasim Petranović, na dan Sv. Stefana, despota srpskog. Statistički podaci kazuju da su 1931. godine u dubrovačkom srezu živela 2.324 pravoslavna vernika, što je bila jedna petina ukupnog stanovništva, a po popisu iz 1970. godine bilo ih je 1485. Danas je taj broj zanemarljiv.

Zoran Radisavljević

Komеntari22
948ae
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dusan Skoric
Eh, rane nase nezaceljene, procitajte pripovetku "Pilipenda" od Sime Matavulja, i sve ce vam biti jasno, to je nas narod, tudje zastave se viju, tudja vjera, tudjim jezikom se govori, ali je nasa krv, nasa sudbina, i nase raspece...
protjerani dubrovcanin Ragusinum
Moj prethodnik pise jednostavno receno, neistinu. Koji je i kada Dubrovcanin ikada pisao ili rekao da pise hrvatskim jezikom? Koji je bio sluzbeni jezik do 1914., kada je Dubrovnik i kad prvi put usao u sastav Hrvatske?. Najznacajniju "Istoriju Dubrovacke Republike" napisao je, on sam to pise, Srbin, dum Ivo Stojanovic. Srpski su pisali, a to je lako proveriti, svi Vojnovici, Srbima su se osecali i govorili i pisali da su Srbi i nista drugo, braca Pucic, Valtazar Bogisic, Bozo Boskovic, Mato Gracic, Slobodan Popovic, Mato Vodopic iz Srpske stranke .Istine radi, vecina njih su bili katolici, ali su bili i pisali za sebe da su Srbi katolici. nazalost, posle Tudjmanovog etnickog ciscenja, Dubrovnik je po prvi put u istoriji hrvatski...ali nicija nije gorela do zore, Dubrovnik je danas na koljenima, pun dosljaka iz zap.Hercegovine,e bez identiteta. Ipak jos se u Konavlima slavi krsna slava a u Stonu Sv.Ilija 2 augusta, ima nas Dubrovcana sto pamtimo i cekamo, nikada Gradu nije bilo gore
rafaelo rafi
Da bi čovek dao svoj komentar na ovu temu,mora razmišljati racionalno i objektivno.U Dubrovniku se i kriju odgovori na mnoga pitanja svih nas,ma kako se deklarisali.Mislim da je veliki deo naše prošlosti ispunjen praznoverjem i poluistinama.Njima mi robujemo..Čovek mora biti obrazovan da bi sve to shvatio i razumeo na pravi način.Teške su to stvari i njih narod,mislim 95% ne razume uopšte.Kako siromašni Balkan to sve da prihvati..Svi su preokupirani preživljavanjem bili i ranije a tek sad.Vreme sve nadživi,a istina je samo jedna i nju spozna samo mali broj ljudi.Ona nije svima dostupna,jer šta bi ona bila ako bi je svi spoznali.Tačno je da smo nekada davno bili narod u ekspanziji,Srbi,a sada eto nismo.Da li smo izvukli pouke iz najskorijih dešavanja na ovim prostorima,ja ne verujem uopšte.Toliko doktora nauka,magistara,uspešnih ljudi a na kolektivnom planu rasulo...Nemam recept...
predrag trifkovic
Dubrovnik kao i cela juzna dalmacija,od reke cetine i zap. hercegovina,naseljavaju etnicki srbi/serbi/srblji/sorobi to je cinjenica ako nekog zanima cinjenice i suvi istorijski podaci.ISTINA KAO MOTO.
Mir Harven
Mitomani-jel' se ikad zapitate o vjerodostojnosti svojih iluzija ? U Dubrovniku od 1500. do 1800. nijedan pisac svoj jezik ne zove srpskim, praktički svi ga zovu slovinskim, a oko trećina (Vetranović, Mikalja, Zlatarić, Sasin, Stulli, Bruerović, Palmotić, Vidali, Nalješković,..) hrvatskim, izjednačujući pojmove hrvatski i slovinski. Sam je Vatroslav Jagić rekao 1864. da je Dubrovčanima pojam "srpski" za jezik bio stran kao "maćedonski". Otkud to da nijedan, ali baš nijedan od kojih 50-70 pisaca koji pisahu u ta tri stoljeća ne zove svoj jezik srpskim ? Točno je da postoje dokumenti u kojima se taj jezik zove "lingua seruiana"- ima ih oko 10-20- no te dokumente pišu stranci, Talijani i ostali, i taj se izraz pojavljuje samo na latinskom i katkad na talijanskom. I nijedanput na "slovinskom". I da su i danas glavni kreativci Dubrovčani Luko Paljetak, Ivo Banac, Stijepo Obad, Prosperov Novak,... Prazne su vam fantazije, prazne.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja