utorak, 02.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
nedelja, 24.05.2009. u 22:00

Bur­na pro­šlost srp­ske cr­kve u Du­brov­ni­ku

Od na­šeg do­pi­sni­ka
Du­brov­nik – Na pod­ruč­ju gra­da Du­brov­ni­ka tri su pra­vo­slav­ne cr­kve. Ve­li­ki, sa­bor­ni hram po­sve­ćen Sve­tom Bla­go­ve­šte­nju sme­šten je u Sta­rom gra­du, ma­nja cr­kva Sve­tog ar­han­đe­la Mi­ha­i­la na­la­zi se uz pra­vo­slav­no gro­blje na Bo­ni­no­vu, a naj­sta­ri­ja, ujed­no i naj­ma­nja cr­kva Sve­tog Đur­đa, uklje­šte­na je me­đu ku­ća­ma i ra­sti­njem na Po­sa­tu, od­mah iz­nad grad­skih be­de­ma. Isto­ri­ja srp­ske cr­kve u Du­brov­ni­ku, bur­na je i bre­me­ni­ta bor­bom za vla­sti­ta pra­va i do­sto­jan­stvo pra­vo­slav­nog ži­vlja.

U du­bro­vač­koj oko­li­ni bi­lo je ne­ko­li­ko pra­vo­slav­nih hra­mo­va, iz­me­đu osta­lih Bo­go­ro­di­čin ma­na­stir na Mlje­tu i ma­na­stir Sv. Ni­ko­le u Sto­nu, gde je bi­lo i se­di­šte hum­ske epar­hi­je ko­ju je osno­vao Sve­ti Sa­va 1219. go­di­ne. Do če­tr­de­se­tih go­di­na 14. ve­ka sve sta­nov­ni­štvo Sto­na i Pe­lje­šca bi­lo je pra­vo­slav­ne ve­re. Ka­da na tom pod­ruč­ju pre­sta­je vlast srp­skih vla­da­ra, ka­lu­đe­ri su pod pri­ti­skom Du­bro­vač­ke Re­pu­bli­ke na­pu­sti­li ma­na­sti­re, a ve­li­ki deo pra­vo­slav­nog sta­nov­ni­štva mo­rao je pre­ći na ri­mo­ka­to­lič­ku ve­ru. U 14. ve­ku po­ka­to­li­čen je pra­vo­slav­ni ži­valj Sto­na, a u 15. ve­ku ista sud­bi­na za­ti­če i Sr­be u Ko­na­vli­ma.

Ka­ko u stu­di­ji po­koj­nog du­bro­vač­kog pro­te Ra­de Vu­ko­ma­no­vi­ća pi­še, kra­jem 18. ve­ka sa igu­ma­nom ma­na­sti­ra do­go­vo­re­no je da im je­dan ka­lu­đer po­vre­me­no do­la­zi i kri­šom u ku­ći Pe­tro­vi­ća na Po­sa­tu slu­ži li­tur­gi­ju i dru­ge ob­re­de. Ka­ko je po­sto­ja­la po­tre­ba za pra­vim hra­mom, ku­plje­na je ku­ća sa le­po ure­đe­nim vr­tom ko­ja je bi­la u vla­sni­štvu na­sled­ni­ka ču­ve­nog Sa­ve Vla­di­sla­vi­ća, di­plo­ma­te na dvo­ru Pe­tra Ve­li­kog. Unu­tra­šnjost ku­će ure­di­še du­bro­vač­ki Sr­bi kao cr­kvu, a ta­da se i or­ga­ni­zo­va­še kao Srp­ska pra­vo­slav­na cr­kve­na op­šti­na. Uslov ko­ji su po­sta­vi­le grad­ske vla­sti bio je da cr­kva ne sme ima­ti ni­ka­kvo obe­lež­je spo­lja, krst ni­ti zvo­nik. Bi­la je to pr­va pra­vo­slav­na cr­kva u Du­brov­ni­ku, isti­na van zi­di­na, jer ta­da još ni­je bi­lo do­zvo­lje­no da se unu­tar Gra­da po­dig­ne pra­vo­slav­na bo­go­mo­lja .

Tek na­kon pa­da Du­bro­vač­ke Re­pu­bli­ke , za vre­me fran­cu­ske upra­ve, pra­vo­slav­ni uži­va­ju vi­še slo­bo­de, a pra­vo gra­đan­stva pri­zna­to im je tek 1813. go­di­ne.

Ka­ko cr­kvi­ca i gro­blje na Po­sa­tu , iona­ko ve­o­ma skrom­nih di­men­zi­ja, vi­še ni­su bi­li do­volj­ni, po­čet­kom 19. ve­ka Pra­vo­slav­noj cr­kve­noj op­šti­ni do­de­lje­no je ze­mlji­šte na Bo­ni­no­vu, naj­pre za gro­blje, a po­tom i hram. Cr­kva po­sve­će­na sv. ar­han­đe­lu Mi­ha­i­lu za­vr­še­na je i osve­šta­na 1837. go­di­ne.

U gro­blju na Bo­ni­no­vu, od ta­da do da­nas, več­ni smi­raj na­šli su mno­gi zna­me­ni­ti Sr­bi: bra­ća Bo­žo i Ni­ko Bo­ško­vić, Jo­van Mi­la­ko­vić, Ste­fan Šku­lje­vić, pa i ču­ve­ni srp­ski pi­sac Mi­lo­van Gli­šić, ko­ji je u Du­brov­nik do­šao da bi se iz­le­čio, ali je na vla­žnom mor­skom va­zdu­hu po­sti­gao upra­vo su­prot­no. Pra­vo­slav­no gro­blje na Bo­ni­no­vu 2005. go­di­ne uvr­šte­no je na li­stu spo­me­ni­ka kul­tu­re u Hr­vat­skoj.

Cr­kva na Bo­ni­no­vu svo­jim skrom­nim iz­gle­dom ni­je za­do­vo­lja­va­la du­bro­vač­ke Sr­be, ko­ji su že­le­li da sa­gra­de sa­bor­ni hram ko­ji bi se le­po­tom mo­gao upo­re­di­ti sa ri­mo­ka­to­lič­kim cr­kva­ma, pa je cr­kve­no tu­tor­stvo 1865. go­di­ne po­če­lo ve­li­ku ak­ci­ju za grad­nju hra­ma Sve­tog Bla­go­ve­šte­nja u sa­mom gra­du. Ku­plje­ne su ne­po­kret­no­sti na po­volj­nim lo­ka­ci­ja­ma, a ne­ki od imuć­ni­jih Sr­ba od­re­ko­še se de­la svo­ga imet­ka, ustu­pi­še i ze­mlji­šte ka­ko bi se cr­kva sa­gra­di­la.

Cr­kva je ozi­da­na kor­ču­lan­skim mer­me­rom, u ob­li­ku la­đe u srp­sko-vi­zan­tij­skom sti­lu. Nad pro­če­ljem po­dig­nu­ta su dva zvo­ni­ka sa pet zvo­na. U ne­de­lju, 9. ok­to­bra 1877. zvo­na su se ogla­si­la pr­vi put

Da­nas se slu­ži u sva tri hra­ma. Sr­ba, po po­sled­njem po­pi­su iz 2001. go­di­ne u du­bro­vač­koj op­šti­ni ima dve i po hi­lja­de, če­ti­ri hi­lja­de ma­nje ne­go 1991. go­di­ne .

Cr­kve­ni od­bor i sve­šte­ni­ci ra­de na re­no­vi­ra­nju hra­mo­va i sre­đi­va­nju ogrom­nog kul­tur­nog i umet­nič­kog na­sle­đa ko­je je to­kom ve­ko­va cr­kva sti­ca­la ili su ga ver­ni­ci iz ugled­nih po­ro­di­ca da­ri­va­li cr­kvi. Cr­kva sve­tog Bla­go­ve­šte­nja to­kom po­sled­njeg ra­ta pre­tr­pe­la je znat­na ošte­će­nja i nje­na ob­no­va još tra­je. Naj­ve­ći deo po­sla, ko­ji fi­nan­sij­ski po­ma­že i Vla­da Re­pu­bli­ke Hr­vat­ske, već je za­vr­šen, pa bi do kra­ja ove go­di­ne du­bro­vač­ka le­po­ti­ca po­no­vo mo­gla za­si­ja­ti pu­nim sja­jem.

Sa­nja Pe­šut

Komеntari26
fc56a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

lana korac
Crkva svetog Mihajla u Stonu potice iz vladavine Dukljanskog kralja Mihajla Voisinovica koji je u stvari predak Stefana Nemanje . I u njoj je naslikana freska Svetog Mihajla. Mozemo mi sada da izmisljamo sta hocemo ali nepobitne cinjenice su tu ! U danasnje vreme je nazalos slucaj da se iskrivljuje istorija,da bi se zatrli koreni jednog naroda. Ali samo ime ktitora govori sve !
Petar
Knjiga se zove "Ston, stonski Rat i pravoslavno stanovnistvo u Dubrovniku do u 14. stoljece" mozete je kupiti i u samom Dubrovniku. Toliko o tome ko je gde ziveo i sta je radio. Uostalom, Dubrovnik NIKADA nije bio ni srpski ni hrvatski. On i danas treba da bude nezavisna republika. Ako ni zbog cega drugog ono bar zbog samofinansiranja a ne od milostinje Zagreba. Ovako lose se prema njemu ni Turci nisu odnosili.
Marin
@Lela,... Hajdemo se pravit da ste sve ostalo razumjeli!
Lela
@Marin: Još uvijek ne shvaćam ovo o katarzi, ma koliko da se puta ta orgijastično-katarzična teorija ponavljala. Na kraju ću se ipak morati raspitati kod gradonačelnika Hodaka, možda uspije uz pomoć upotrebe bunike i šamanskih bubnjeva.
Marin
@Lela ....Legitimna vojska nijedne države ne spaljuje i ne granatira sela (u dubrovačkom kraju potpuno uništenih 65 sela), ne ubija civile, ne odvodi ih u konclogore (Bileća, Morinj). Legitimna vojska jedne države nikada ne staje na stranu jedne od svojih sastavnica protiv druge, provodeći plan "Spaljena zemlja". Znam da vam je teško priznati, ali Antonio je nažalost potpuno u pravu što se tiče razaranja Dubrovnika. Razmjeri uništenja Dubrovnika s okolicom su zaista užasni. I dobro je da se kod vas javio taj osjećaj stida. Nakon toga mogla bi doći i potpuna katarza i tek tada bi moglo doći i vrijeme za pomirenje

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja