subota, 30.05.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
petak, 20.02.2009. u 22:00 Stefan Vukašin

Čarls Darvin: ispred svojeg vremena

Чарлс Дарвин (Илустрација НСФ)

Da je kojim slučajem zadocnio na brod „Bigl” koji je iz engleske luke Plimut 27. decembra 1831. isplovio posle višemesečnih odlaganja na put oko sveta, dvadesetdvogodišnji Čarls Darvin ne bi možda nikad osmislio zadivljujuću teoriju evolucije koja ni posle stoleća i po nije nimalo uzdrmana. (Kreacionisti nisu, verovatno, saglasni sa potonjim iskazom u prethodnoj rečenici.) Ali to su samo nagađanja u stilu „šta bi bilo, kad bi bilo” kojima ćemo se naposletku pozabaviti.

Učenje koje je obrazložio pre 150 godina u svojoj nezaboravnoj knjizi „Postanak vrsta”, umnoženoj u 1.250 otisaka i rasprodatoj već prvog dana, i dan-danas je okosnica ili osnovica savremene biologije koja je tada iz samog korena promenila ljudsko poimanje života. Biolozi su veoma brzo prigrlili zamisao postepenog razvitka (evolucija), iako su desetlećima odbacivali prirodno odabiranje (selekcija). Sve do sredine minulog veka uveliko su zanemarivali suštinski deo prirodnog odabiranja – seksualno odabiranje – a i u naše vreme se spore kako se odražavalo na pojedine grupe.

U čemu je najveći prirodnjak u istoriji čovečanstva toliko isprednjačio?

Za razliku od današnjih naučnika koji se utrkuju u pisanju članaka i namicanju novca, on je strpljivo i predano češljao svoje misli sve dok nije iščeprkao suštastveni uvid da vrste prelaze jedna u drugu kroz neumitno prirodno odabiranje. I da ono samo po sebi nema ni cilja, ni svrhe!

Da je kojim slučajem danas živ (umro je 19. aprila 1882), dva veka posle svog rođenja, bio bi uzbuđen, uzrujan i malčice užasnut što je teorija evolucije u naučnom smislu ispravna i životna, iako bi se sneveselio istrajavanjem pojedinih osporavanja. Ukoliko bi mu se ukazala prilika da pogleda 150 godina unatrag, video bi začuđujuća otkrića – uključujući pradavne kosti pernatih dinosaurusa, riba koje hodaju i kitova koji gmižu – ubedljivih dokaza da su od jednih nastajali drugi organizmi.

Ali kada je sklopio stranice svojeg životnog dela, „Postanak vrsta”, tek nekoliko iskopanih nalaza potkrepljivalo je da je dalekovido bio u pravu. Retki tragači za fosilima nisu u to vreme mogli da koriste terenska vozila, satelitske telefone i električnu energiju. A ni prenošenje gena s pokolenja na pokolenje nije im bilo poznato. Čak ni za spoznaje umnog i učenog austrijskog sveštenika Gregora Mendela – koji je propovedao nasleđivanje odlika – nije znao, mada su živeli u isto vreme.

Od mendelovskog nasledstva do ljudskog genoma (zbirka svih gena) odjekuje veličanstvena oda u slavu teorije evolucije, jer je prirodnjak Čarls Darvin, čiji 200. rođendan proslavlja ceo svet, prirodopis preobratio u ozbiljnu nauku.

--------------------------------------------------

Nepoznate činjenice

Neoprane noge: u 12. godini priznao je u jednom pismu da je samo jednom mesečno prao noge u školi, zato što nije imao čime.

Težak otac: lekar Robert je poslao Čarlsa u Edinburg da izučava medicinu, ali se sin malo zanimao za očevo zanimanje. Zato je pre polaska na krstarenje svetom govorio da je mladić neuspešan i da sramoti sebe i porodicu.

Morska bolest: Čarls je patio od morske bolesti, stoga je najviše vremena – kada je brod bio ukotvljen – provodio na kopnu. I to mu je verovatno pripomoglo da sakupi više uzoraka nego što se očekivalo.

Nećkanje s brakom: kao mladić sastavio je listu razloga „za” brak i „protiv” njega. Drugo je podrazumevalo gubljenje vremena i odricanje od čitanja uveče, a prvo je uključivalo drugarstvo („U svakom slučaju bolje nego pas”). Na kraju je zaključio: „Oženiti se Q.E.D”(skraćenica od latinske izreke „Dokazano je što je trebalo”).

Oklevanje: odložio je više od dve decenije objavljivanje svoje teorije jer je strepeo kako će knjiga biti primljena.

Umalo preteknut: krajem pedesetih godina 19. veka shvatio je da će britanski prirodnjak Alfred Rasel Volas izaći sa sličnom evolucionom teorijom, zato je požurio da objavi „Postanak vrsta”.

Gubitak dece: sa suprugom Emom imao je desetoro dece, ali troje je rano umrlo – dvoje kao odojčad, a treće u desetoj godini.

Hrišćanin, pa agnostik: Veći deo života proveo je kao hrišćanin, a na kraju je sebe opisao kao agnostika.

Rođen 12. februara 1809. u mestu Šrusberi.

Petogodišnje putovanje započeo 27. decembra 1831.

„Postanak vrsta” objavio 24. novembra 1859.

Umro 19. aprila 1882; počiva u Vestminsterskoj opatiji.

Komentari18
a9722
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Nidal Kustura
lepo
Зоран
Шта ми је требало да еволуирам у човека...!?
Dea
BelaVista. Skoro, i u zadnje vreme se ne odnosi na decenije,nego na period od kada postoje raznorazni podatci, a u to spada i period pre naše ere i daleka antika.....(tamo nema nekih podataka koji ukazuju na evoluciju koja traje), (tacno je i da su neandretalci "trajali" 250 miliona god., da su se kromanjonci (sličniji ljudima danas) pojavili i u "njihovo" vreme" i živeli dosta dugo) Sigurno je da će budući potomci današnjih generacija (i prošlih) moći sa sigurnošću da potvrde i imaju vidljiv dokaz za usporedbu u odnosu na nas dali je došlo do evolucije) Zato je stvarno nezahvalno da raspravljamo o evoluciji, koja se ipak zasniva na podatcima dobijenim od posmatranja svih organizama i izvođenju određenih zaključaka od "davnina" do Darwina i od Darwina do današnjeg dana i mi sada nemožemo biti, bar ne još uvek svedoci neke evolucije bilo kog organizma. (Nesporno je da postoje promene, da se neke osobine prenose na potomke...., ali ipak ono što nauka HOĆE sada TAČNO da zna nije dostupno potpuno.) Tačno, ne mogu svi da znaju sve i ne treba, ali mogu i trebaju imati sopstveno mišljenje o raznim oblastima koje zasnivaju po različitim kriterijumima i podatcima koji su im pristupačni. (što i jeste prirodno, jer ipak mišljenje nije diplomski koji treba odbraniti)
BELA VISTA
@Aca , 22/02/2009, 17:59- U Americi je 1961.god. film "Intherit the wind" dobio Oskara, a tema je bio istinski dogadjaj iz 1925. kada je nastavnik jednog provincijskog gradica optuzen da je ucio djecu Darwinovoj teoriji o porijeklu vrsta i evoluciji. Bilo bi sjajno da svaki anti-Darwinista pogleda taj film: fenomenalno je kako se taj americki nastavnik odbranio na sudu. Film je vrijedan pogledati i zbog filmske ekipe glumaca: Spenser Trasi, Dzin Keli, Frederik March. Da mene neko pita sta emitovati povodom Darwinove godisnjice, ja bih predlozio upravo taj film!!! ZAMOLIO BIH REDAKCIJU DA OBJAVI OVAJ KOMENTAR. HVALA!
Slavuj starog vremena
~Nagovoreni od lisica paunovi podneše predlog, da i životinje trebahu s ugledom na ljude da uvedu demokratiju.“Demokratiju? Šta će to reći ili nereći ?“, uputaše slavuji, kojima repovi ne davahu nikakav prestiž.“To će reći, da svi pevamo jednim istim glasom“ , rekoše pauni kojima frizure davahu nadćuranski prestiž.“Paunskim ili slavujskim ?“, upitaše slavuji čije frizure ne davahu nikakav argument.“Ćutite!“ zakukaše pauni (kao pred bombardovanje 99-e) čiji repovi behu vojska od argumenata.~.Darvinisti i kreacionisti, i jedni i drugi, još uvek su u domenu vere.Budući da nismo u stanju da ih potpuno rasvetlimo biva nam religijom. Dakle treba verovati u tu evoluciju sve do akvatične faze, kao što treba verovati u taj kreacionizam sve do prvog dana stvaranja.Neka bude da i jedni i drugi imaju sveti cilj koji će ljudima, ali i svim bićima obezbediti blagostanje. Slično kao u onoj našoj seriji gde pukovnik Vranić izgovara: „Jedino je slobodan čovek živ čovek“! divna sentenca, da odmah potom nije upalio svoj Malboro i ugrozio slobodu čoveka koji je bio u istoj prostoriji a nije bio pušač.Mislim da je to Sartr predivno definisao rekavši: „povod koji izaziva mržnju naprosto je čin drugog koji me je stavio u stanje trpljenja njegove slobode“.Ako neko voli društvo psa ne vidim zašto je „kudikamo bolje da voli društvo žene“, ako je on tako rešio? Zato što ___________, a ja sam rekao ___________, i ne može drugačije. (pitanje u ovoj formi sam negde video).

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja