Nedelja, 19.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Obeleženo 80 godina od pokolja Srba u Glini

Парастос жртвама усташког злочина у Глини (Танјуг- Т.Радовановић)

U beogradskom naselju Busije večeras je obeleženo 80 godina od pokolja Srba u SPC Rođenja presvete Bogorodice u Glini 1941. godine.

Služen je parastos žrtvama u hramu Svetog Ćirila i Metodija, a potom je održana komemoracija žrtvama u Parohijskom domu te crkve.

Predsednik Saveza Srba iz regiona i narodni poslanik Miodrag Linta rekao je novinarima da su se tokom 1941. godine desila tri masovna zločina, od toga dva u SPC.

„Nakon stravičnih zločina ustaški režim je srušio crkvu Rođenja presvete Bogorodice, a nakon završetka rata vlast, vodeći politiku lažnog pomirenja, nije dozvolila obnovu te crkve na istom mestu gde je postojala već 150-200 metara dalje…”, rekao je Linta.

Linta je rekao i da je teško govoriti o trajnom miru i stabilnosti na prostoru bivše Jugoslavije dok god hrvatski narod ne pokaže spremnost da se suoči sa, kako je rekao, svojom ustaškom, genocidnom i zločinačkom prošlošću.

''Dok god se u Hrvatskoj veličaju zlikovci, dok god se ne osuđuje genocid, ne samo u glinskoj crkvi nego širom Nezavisne države Hrvatske nije moguće govoriti o bilo kakvom pomirenju između hrvatskog i srpskog naroda”, rekao je Linta.

Linta navodi da je zbog toga važno da Vlada Srbije pokrene inicijativu prema Vladi Hrvatske da se „Hrvatski dom” preimenuje u spomen centar „Srpskih žrtava genocida Banije i Korduna” i da, kako kaže, naša država osnuje memorijalni centar srpskih žrtava genocida NDH koji bi se bavio negovanjem kulture sećanja na srpske žrtve i upoznavao domaću i inostranu javnost o počinjenom genocidu.

„To bi bila institucija koja bi doprinosila međunarodnom priznanju genocida nad Srbima u NDH”, rekao je on.

Smatra i da je došlo vreme da Skupština Srbije donese rezoluciju o „genocidu NDH nad Srbima, Romima i Jevrejima” i da na taj način pošalje jasnu poruku da nisu mogući potpuni dobrosusedski odnosi i potpuna normalizacija odnosa između dve države dok god Hrvatska ne osudi genocid nad srpskim narodom.

Vukašin Zorić, zet Ljubana Jednaka koji je bio jedini preživeli u pokolju pre 80 godina, rekao je novinarima da Jednak nije želeo da opterećuje porodicu prepričavanjem tog strašnog događaja, te da mu je revanšizam i mržnja prema drugom narodu bio stran.

„Ljuban je bio čovek koji nije pamtio samo zlo, nastojao je da njegova priča ostane u okvirima familije i užeg kruga ljudi i nije se bunio što je na primer njegov sin oženio Hrvaticu. Kada je nešto radio po kući, zvao je majstore iz hrvatskog sela…”, svedoči Zorić.

Ponašao se, kaže, „kako treba”, iako je prilikom akcijom Oluja 1995. godine morao da napusti dom.

Kada je reč o kulturi sećanja i obeležavanju ovog događaja, Zorić smatra da treba preneti mladim generacijama šta se dogodilo, prenosi Tanjug.

Obeležavanje događaja u naselju Busije organizovali su Udruženje krajiških Srba „Prelo” iz Čikaga, Zavičajni klub Kordunaša iz Beograda, Zavičajno udruženje Banijaca, potomaka i prijatelja Banije iz Beograda i Savez Srba iz regiona.

Komentari8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Прота Метеја
Са којим бре сусједима? Јел Арнаутима који побише силну српску нејач на Косову и Метохији. Или можда мислиш на Бугаре који то исти радише по источној и јужној Србији. Или мислиш на Хрвате што су побили и повешали силан народ по Мачви. Јел на њих мислиш?
Прота Метеја
Нека, нека овај пут они прво очисте у свом дворишту па ћемо ми да се угледамо на њих, јел може?
marko markovic
Prva kvislinška nacistička država koja se pohvalila "čišćenjem i rješenjem postojanja Jevreja" bila je Nedićeva Srbija o čemu je štampana čak i "slavljenička" poštanska marka. Za to nisu krivi Srbi, i sadašnja država Srbija! Ugled Srbije i Hrvatske su spasili nepoznati antifašisti što su u borbi položili živote za našu slobodu. Tužno je pratiti sudske postupke rehabilitacije Nedića i Mihaljevića, i grafite u čast četnika. Očistimo ispred pragova vlastite kuće, pa da pomognemo i komšijama.
Ненад Рајковић Форцхајм Немачка
@mm, имали смо увек јако истакнуте личности, што позитивне што негативне. У окупираној Европи, одозго на доле, с лева на десно, постојале су негативне личности које су сарађивале са Х. Немојте покушавати да изједначавате, бестидно је.
Леон Давидович
Последња прилика да се Срби изборе за свој опстанак на вековним територијама на простору данашње Хрватске био је деведесетих. Али та прилика је пропуштена и Срби су заувек уништени на тим просторима. Тако је уз бнлагослов међународног фактора остварен план геноцида и етничког чушћења над Србима.
Леон Давидович
НДХ је радила на провођењу расистичке идеологије о уништењу Срба коју је још у 19. веку, дакле далеко пре немачких нациста који су створили своју расну идеологију, створио Анте Старћевић , а онда дорађивали Франк и други и даље њихова Странка права. НДХ је својој идеологији додала још и део нацистичке идеологије о уништењу Јевреја и Рома ( с тим што је НДХ уништавала православне Роме) и кренули у остварење плана о уништењу тих народа чим је формирана НДХ, а Глина је један од примера зла.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.