Predsednik Džo Bajden rešen je da Americi vrati lidersko mesto slobodnog sveta, ali na putu mu se isprečio čovek koji je dve i po godine mrtav – Džamal Hašogi.
Prihvatajući da objavi izveštaj CIA koji zaključuje da je ubistvo saudijskog novinara koji je živeo u egzilu u SAD lično odobrio saudijski prestolonaslednik princ Muhamed bin Salman, Bajden se zaustavio na pola puta. Ako je predsednik odlučio da od sada komunicira samo s kraljem Salmanom i ako je američka administracija zabranila vize za 76 saudijskih građana dovedenih u vezu s ubistvom prinčevog kritičara, zašto je princ prošao bez sankcija?
Odsustvo kontakta preblaga je kazna za surovog princa koga je Bajden novembra 2019, godinu dana posle ubistva u Istanbulu, opominjao: Hašogi je ubijen i raskomadan... po naređenju prestolonaslednika. Učinićemo da plate cenu i napravićemo od njih parije kakve jesu.
Bajden je propustio da barem javno potvrdi da SAD ne podržavaju princa prestolonaslednika kao budućeg vladara. To bi pokrenulo reakcije u kraljevini. Možda će šef Bele kuće pokušati da kralja Salmana nagovori da odredi novog prestolonaslednika, ali to su već zakulisne igre koje dodatno potvrđuju propuštenu priliku da se princ na neki način sankcioniše.
Vašington se brani „delikatnošću” odnosa s najbližim arapskim saveznikom na Bliskom istoku, pritom najvećim izvoznikom nafte na svetu i zemljom koja kupuje američko oružje u vrednosti od stotine milijardi dolara. Podseća se da je Bajden, pre nego što je preuzeo vlast, najavio „preispitivanje” američko-saudijskih odnosa, a potom je obustavio prodaju ofanzivnog oružja i prekinuo podršku saudijskim vojnim operacijama u Jemenu. Sve to nije dovoljno, smatraju kritičari Salmanovog „pomilovanja” i podsećaju da, ukoliko će ljudska prava biti u središtu američke spoljne politike, onda neko ko je odobrio – izvesno i naručio ubistvo – ne može da prođe nekažnjen. Izjava državnog sekretara Entoni Blinkena da SAD neće preduzimati nikakvu akciju protiv princa Salmana razljutila je mnoge.
Bajden je kalkulisao da će se posle objavljivanja izveštaja sve vratiti na staro, business as usual, ali se preračunao. Kritike stižu sa svih strana. Kongresmenka Ilhan Omar najavila je da će podneti predlog zakona da se princ kazni, a njen kolega, takođe demokrata, Adam Šif smatra da je administracija morala da uradi više kako bi Salman bio odgovoran.
„Treba još mnogo učiniti da saudijska vlast sledi međunarodne zakone. Neophodne su lične konsekvence za MBS”, kaže demokratski senator Ron Vajden koristeći skraćenicu MBS za Mohameda bin Salmana.
„On bi trebalo da bude sankcionisan, uključujući finansijski, putovanjima i pravno, a saudijska vlada trebalo bi da snosi teške posledice sve dok je on u vlasti”, smatra on.
Reporteri bez granica su u Nemačkoj podneli krivičnu prijavu protiv princa Salmana i drugih visokih zvaničnika optužujući ih za zločine protiv čovečnosti i „rašireno i sistematsko” proganjanje novinara u Saudijskoj Arabiji. Verenica ubijenog novinara Hatidže Džengiz zatražila je „kažnjavanje bez odlaganja”. Grupe za ljudska prava hvale objavljivanje izveštaja, ali ističu da je bilo kakvo sankcionisanje prestolonaslednika neophodno da bi se ispunila pravda. „Činjenica da su SAD sankcionisale toliko prinčevih saradnika, a ne njega, šalje strašnu poruku da što ste viši u vlasti, to je verovatnije da možete da počinite zločin a da ne budete kažnjeni”, smatra Andrea Prasov, zamenik vašingtonskog direktora „Vorld rajts voča”.
Blizu 2.000 članova porodica žrtava terorističkog napada 11. septembra 2001. zahteva sada i da se objavi tajni izveštaj FBI o saudijskoj ulozi, pošto se zna da su od 19 terorista, 15 bili Saudijci. „Da li FBI radi za američki narod ili za Kraljevinu Saudijsku Arabiju?”, pitaju u pismu predsedniku i državnom tužiocu.
Pokazuje se kao pogrešna procena da će se uzbuđenje zbog objave izveštaja CIA ubrzo ugasiti, da strateško partnerstvo ostaje neoštećeno i da osvetoljubivi princ neće morati da traži način da se osveti Americi, što bi stvorilo neki novi haos. Oslobođen svake odgovornosti, Salman teško da će promeniti svoj apsolutistički način vladavine. Izveštaj CIA ga ne obavezuje, a on je već preko Ministarstva inostranih poslova poručio da sadrži „negativne, lažne i neprihvatljive procene”.
Prestolonaslednik četiri godine vlada strahom, pa Saudijci i nisu imali priliku da se izjasne o zločinu u kojem je prvooptuženi njihova vlast. Izbor je ograničen: da iskažu lojalnost režimu, što je većina i učinila, da potraže izlaz iz zemlje kao što su to uradili Hašogi i stotine disidenata, ili da se suprotstave kod kuće rizikujući smrtne kazne, dugogodišnja tamničenja, gubitak sredstava za život ili zabranu putovanja.
Svet se, međutim, zamislio povodom mračnih planova militantnog princa, koji svoju političku i finansijsku moć koristi da ućutka političke protivnike. Idealno rešenje bilo bi da bude izveden pred međunarodni sud, pod okriljem Ujedinjenih nacija, gde bi bio organizovan proces koji ne bi bio žrtva američkih ili bilo čijih drugih nacionalnih interesa. Zvuči nerealno.
Došli smo do istine, ali ne i pravde, koja je selektivno zadovoljena da ne bi potkopala pragmatsku budućnost američkog saveznika. Bajden se nije odvažio da uradi ono što se od njega očekivalo. Urušio je kredibilitet SAD, koji tek počinje da stvara. Naručeno ubistvo je suprotno „američkim vrednostima”, kažu u Vašingtonu, ali umesto promocije demokratije arapskog sveta, kako je to radio Barak Obama, Bajden je američke poslovne i vojne interese ipak ostavio u rukama mladog despota koga je jednom opisao kao „siledžiju”.
