ponedeljak, 12.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
petak, 26.02.2021. u 21:23 Dragoljub Stevanović
SPOMENIK GRADITELjSTVA I KULTURE

Svetleće fasade Karađorđeve

Zgrada Beogradske zadruge i hotel „Bristol” najvažnije su znamenitosti jedne od najstarijih beogradskih ulica koja nije uvek bila samo saobraćajnica za transportna vozila
(Фотографије Милан Јанковић)

Šta povezuje Rokfelera, Tita i Garija Kasparova?

Sva trojica su, svak u svoje vreme, boravili u hotelu „Bristol” u beogradskoj Karađorđevoj ulici, koja počinje od Savskog trga, prolazi pored pilona Mosta kralja Aleksandra i završava se podno Kalemegdana. Ovo je jedna od najvažnijih gradskih saobraćajnica, a ime je dobila po voždu Prvog srpskog ustanka, koji je ovuda prošao s ustancima oslobađajući Beograd. To je i jedna od najstarijih ulica u Beogradu. Nastala je istovremeno kada je stvoreno i naselje na Kalemegdanu. Još u vreme vladavine princa Eugena Savojskog vidi se drum koji prati reku Savu i povezuje današnji Kalemegdan Gornji grad sa Savskim pristaništem.

Danas je to moderna ulica s tradicijom. Lepotu joj daju stare velelepne zgrade koje su dobile umetničko osvetljenje, tako da su zasijale novim sjajem. Mnogi je smatraju jednom od najlepših u Beogradu, ali je prethodnih decenija njena raskoš bila skrivena. Najviše zbog teretnih teških kamiona i transportnog saobraćaja koji se ovuda odvijao. Obilaznicom oko Beograda ona može ponovo postati lepotica Savamale, dela Beograda koji predstavlja autentičnu celinu.

U srcu Savamale

Postoji i Društvo „Savamala” koje čuva uspomenu na prethodne decenije i vekove. Očuvanju sećanja na nekadašnji život u ovom delu grada doprineo je i naš poznati slikar Aleksandar Deroko koji je ovekovečio njegovu svakodnevicu papirom i tušem.

Na njegovim crtežima možemo videti prodavce šećerlema, pereca i đevreka, kestenja i kuvanih purenjaka. Voće koje se prodavalo na tezgama i prasiće koji su na povocu lako menjali vlasnike. Deroko nije propustio da prikaže ni Velike stepenice koje izbijaju pravo na Đumrukanu, prvobitno zgradu carine, a potom i zgradu prvog pozorišta u kojem je odigrana i prva pozorišna predstava 1841. godine, pored kafane „Kragujevac” podignute još sredinom 19. veka.

Karađorđevom je prvo prolazio tramvaj na konjsku vuču još pre 120 godina, sredinom dvadesetih godina biciklisti su se peli Pariskom ka Knez Mihailovoj, a slikarevom oku nije promakla ni jedna roda koja je svila gnezdo na antologijskom primerku beogradske arhitekture Beogradskoj zadruzi.

Ova zgrada ujedno je i jedna od dve najvažnije, pored hotela „Bristol” .

Karađorđeva ne čuva samo uspomene na ustanike, već i na učitelja Miladina Zarića koji je spasio Savski most od rušenja 1944. godine. U ovoj ulici nicale su kuće kao svedoci da Beograd nema kratku istoriju graditeljstva: kuća porodice Žujović iz 1828. godine, kuća Jakova Jakšića podignuta 1832, braće Marković iz 1852. godine, kuća Ljubomira Krsmanovića iz 1894. Vučina kuća na Savi u Karađorđevoj 61 podignuta je 1908. i danas je spomenik kulture.

Karađorđevu su gradili krajem devetnaestog i početkom dvadesetog veka uspešni i imućni trgovci, među kojima se najviše isticao Luka Ćelović. Zbog blizine luke i carinarnice ovaj deo grada bio je svojevremeno u centru društvenih i ekonomskih dešavanja. Pre nešto više od stotinak godina ovde su se otvarale banke i osiguravajuća društva, a kažu da je cena kvadrata bila znatno skuplja nego u centralnim gradskim ulicama, uključujući i Knez Mihailovu.

– Zgrada Beogradske zadruge prava je arhitektonska lepotica građena u duhu akademizma. Enterijer je velelepan, iako nije autentičan, ali to ne umanjuje njenu vrednost – kaže Gordana Gordić, istoričarka umetnosti, odličan poznavalac beogradske arhitekture.

Preko puta je hotel „Bristol”, jedan od boljih hotela u Beogradu posle „Moskve”. U međuvremenu je od ekskluzivnog mesta pretvoren u prihvatilište izbeglica, ali sada, kad je i njima nađen drugi smeštaj, u prilici je da ponovo vrati onaj stari sjaj, dodaje naša sagovornica.

Zgrada Beogradske zadruge sazidana je između 1905. i 1907. godine za vreme velikog ekonomskog napretka grada. Podignuta je novcem Akcionarskog društva za bankarske i osiguravajuće poslove, a projektovali su je Andra Stevanović i Nikola Nestorović. Interesantno je da je u temelju zgrade prvi put u Srbiji upotrebljen armirani beton, zbog podvodnog zemljišta. Početkom devedesetih zgrada je restaurirana, a potpuno je obnovljena tek nedavno i ubuduće će predstavljati deo projekta „Beograd na vodi”. Proglašena je sredinom šezdesetih za kulturno dobro od velikog značaja.

Naša sagovornica napominje da u Karađorđevoj postoje i druge, manje, nažalost neugledne zgrade, koje bi restauracijom povratile svoju nekadašnju lepotu. Pre svih, misli na zgrade pod brojevima 42, 44, 53 i 55, koje su sazidane krajem devetnaestog veka.

Ako idemo dalje, dolazimo i do pilona Mosta kralja Aleksandra koji je porušen i na njegovim stubovima sagrađen Brankov most.

Prema Kalemegdanu postoje još dve-tri zgrade među kojima je i zgrada carinarnice kuda prolazi i na tom mestu zastaje tramvaj „dvojka”. Nažalost ni one nikako još da stignu na red za rekonstrukciju. Iza carinarnice počinje deo Kalemegdana s podrumima i lagumima koji predstavljaju baštinu i tajnu glavnog grada, inspiraciju za avanturiste i istraživače.

Svedok vremena i blagostanja

Iako je u poratnom periodu gubila na važnosti u ekonomskom i kulturnom smislu, a njen uticaj se preselio na potes od Slavije do Kalemegdana, silaskom grada na reke ona ponovo dobija na društvenom značaju.

– Karađorđeva ima lepšu perspektivu i budućnost. Ona svedoči da je Beograd star i interesantan grad. Njen prostor je sada osvetljen, ali na jedan nov način i stručnjaci koji se bave istorijom umetnosti i arhitekturom trebalo bi da više osvetle i približe današnjim Beograđanima njen istorijat, da ispričaju priče o ljudima koji su tu živeli, o kafanama koje su postojale i o životu u poslednja dva veka. Karađorđeva zaslužuje makar monografiju, a materijala ima po muzejima, arhivama, u udruženjima, potrebno je samo malo više timskog rada za taj zadatak – zaključuje Gordana Gordić.

Trgovačka četvrt

Prva urbanizacija Savamale izvršena je 1834. godine, kada je knez Miloš naredio rušenje postojećih kuća i iseljavanje žitelja, što je omogućilo da se na ovom atraktivnom mestu nastane trgovci, tako je ovaj deo grada postao glavna trgovačka četvrt. Pristanište na Savi postalo je glavna kapija ka Evropi. Uvođenje parobroda 1834. godine omogućilo je razvoj trgovine na Maloj pijaci, a izgradnjom pruge i zgrade Železničke stanice 1884. godine uvećao se značaj Beograda kao tranzita između Evrope i Srednjeg istoka.

Još jedna zanimljivost: 1882. godine uvedeni su tramvaji na konjsku vuču, a dve godine kasnije vozila na šinama na čuvenoj liniji broj dva počinju da se kreću na električni pogon. Beograd tako postaje jedan od retkih evropskih gradova opremljen ovim novitetom.

Burna istorija hotela „Bristol”

Hotel „Bristol” počeo je s radom 1912. godine, i bio je centar okupljanja i mondenskog života Kraljevine Srbije. Prepun je burnih i važnih istorijskih događaja jer su ga posećivale uticajne ličnosti. U njemu je šef diplomatije Cincar Marković boravio u vreme martovskih demonstracija 1941. godine, a posetili su ga i dva Rokfelera, Džon Rokfeler u prvoj polovini prošlog veka, sedamdesetih i njegov sin Dejvid, koji je bio gost na sastanku MMF-a.

Komеntari3
8ab88
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Marija
Divan članak! A ove savske lepotice iz prohujalih epoha prelepo izgledaju i inače. Ali sa ovim xenonlight osvetljenjem, postaju bajkovite i osvežene. Kad uveče vozim ovim delom grada, svaki put se oduševljavam k'o dete.
Danka Gakovic
Korekcija: Aleksandar Deroko je bio arhitekta i profesor na Arhitektonskom Fakultetu u Beogradu. Slusala sam njegova predavanja o arhitekturi starog veka sa odusevljenjem.
Ljudmila
Lepo opisana Karadjordjeva ulica.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja