ponedeljak, 19.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
petak, 19.02.2021. u 13:05 Marina Vulićević

Marojeviću „Meša Selimović”

Roman „Ostaci sveta” ne osuđuje već pokušava da razume te porive koji vode zlu, ali nikako ne opravdava zločince, smatra nagrađeni autor Igor Marojević
Игор Маројевић (Фото: Лагуна)

Igor Marojević dobitnik je nagrade „Meša Selimović”, za roman „Ostaci sveta” u izdanju beogradske „Derete”. Ovo priznanje „Večernje novosti” dodeljuju 33. put, a juče je na stranicama ovog dnevnog lista završeno glasanje Velikog žirija književnih kritičara za knjigu godine.

Svoje izbore, kao i prošle godine, dalo je 60 istaknutih književnih tumača. Svaki kritičar izdvojio je po pet dela iz pera savremenih domaćih autora, objavljenih u prošloj godini, uz kratka obrazloženja. Pritom, isti pisac ne može da dobije nagradu dva puta.

Prema rečima Dragana Bogutovića, uz Ognjena Lakićevića, osnivača nagrade „Meša Selimović”, dugogodišnjeg novinara i urednika rubrike Kulture „Novosti”, koji se obratio onlajn, članovi žirija ovog priznanja, koji pripadaju veoma različitim generacijama, a zagovornici su različitih književnih poetika i dolaze iz 25 mesta i gradova, ovoga puta izdojili su 128 naslova. Ubedljivo je, sa 27 glasova, pobedio roman „Ostaci sveta”, Igora Marojevića.

Prema Bogutovićevim rečima, na drugom mestu našao se roman Dragana Stojanovića „Tamna pučina”, u izdanju Doma kulture „Studentski grad”, sa 13 glasova, a na trećem mestu su „Kritički opisi” Marka Nedića, u izdanju novosadske „Akademske knjige”, sa 12 glasova. Na četvrtom mestu je knjiga Radivoja Mikića „Tekst iza teksta”, u izdanju kraljevačke „Povelje”, sa devet glasova.

Na petom mestu, sa po 7 glasova, našle su se knjige: „O svetlosti starijoj od nesreće”, Aleksandra Joanovića, u izdanju Instituta za književnost i umetnost, „Galgal” Zlate Kocić, u izdanju Narodna biblioteke „Stefan Prvovenčani”, „David protiv otužnog zloduha” Predraga Markovića, u izdanju „Solarisa” i „To mora da sam takođe ja” Saše Radojčića, u izdanju „Arhipelaga”.

Za knjigu Igora Marojevića glasali su Stojan Đorđić, Mladen Vesković, Bojana Stojanović Pantović, Slađana Ilić, Zoran Bognar, Srba Ignjatović, Miloš Petković, Miroslav Radonjić, Vladimir B. Perić, Danica Andrejević, Nenad Šaponja, Mićo Cvijetić, Viktor Škorić, Dobrivoje Stanojević, Mile Tasić, Nemanja Veljović Subrosa, Zoran Jeremić, i drugi.

Nagrađeni autor naglasio je da ambivaletnost prema nagradama i priznanjima može biti urođena ili stečena, ali da je ona svedena na minimum kada je reč o onome koje nosi ime Meše Selimovića, tvorca filozofskog remek-dela „Derviš i smrt”, kakvih nema mnogo u našoj kulturi. Takođe, Marojević je naglasio da je ovo priznanje „Večernjih novosti” najdemokratskije, čime je dodatno umanjena pomenuta moguća ambivalentnost prema nagrađivanju.

Upitan da kaže koja je bila njegova prva ideja za roman, Marojević je odgovorio da je blizu 30 godina prikupljao građu o Jasenovcu, ali da je odlaskom u Španiju ona bila upotpunjena i idejom o Španskom građanskom ratu, pa i Nato bombardovanjem SRJ, kao i zbivanjima u Srebrenici.

‒ Ljudsko zlo nastaje tako što se stiče iskustvom, ili se nasleđuje generacijama, ispoljava se u određenim situacijama u kojima se ljudi osećaju primoranim da nešto urade. Roman „Ostaci sveta” ne osuđuje već pokušava da razume te porive, ali nikako ne opravdava zločince ‒ mišljenja je Igor Marojević.

Povodom Marojevićevog romana „Ostaci sveta”, književna kritičarka Nataša Anđelković (koja inače nije član žirija za ovu nagradu), rekla je za naš list:

‒ Predstaviti na umetnički način istorijske ratne zločine ili pogrome i genocide, koji su u nacističkom logoru Jasenovac izvesno činjeni, nije nimalo lak zadatak. Pisac koji bi promišljao o ovoj temi, uz svu moguću istorijsku građu i dokumentarna istraživanja koja bi sproveo, mogao bi se opet lako naći u situaciji da patetično, pojednostavljeno, naturalistički prenaglašeno, ovu temu obradi ili naprosto da se kreće na nivou opštih mesta ili očekivanih predstava. Moguće je da je to jedan od razloga što u našoj književnosti nismo do sada dobili važnija dela koja bi tematizovala stradanja našeg naroda u Jasenovcu. Roman Igora Marojevića „Ostaci sveta”, na umetnički zreo način uobličio je ovu temu. Stiče se utisak da je autor najpre oprezno i s delikatnošću, a opet odlučno zašao u ovaj tematski krug. On Jasenovac ne predstavlja samo iz perspektive žrtve već uporedo sa patnjom, fizičkom i psihološkom, koju trpi njegova junakinja, on otvara čitav mentalni proces koji se odvija u duši i umu onih koji su inspiratori i pokretači zločina. Svo zlo ‒ nacionalno, političko humanističko i ontološko, koje je Jasenovac ostavio u našoj i svetskoj istoriji, Igor Marojević ne predstavlja pukim naratizovanjem nekog izdvojenog događaja već opisom sudbine savremenog mladog čoveka koji, da bi spoznao smer svog životnog puta, mora da se okrene unazad i razume čitav kontinuum istorijskih zločina i stradanja na ovim prostorima.

Nagrada „Meša Selimović”, koju čine skulptura sa likom pisca, povelja i novčani iznos, biće uručena uskoro u skladu sa okolnostima u kojima živimo.

Komеntari1
84a0f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Библофил
Честитке лауреату, издавачу и жирију на подухвату !

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja