Slikanje donosi mir
– Volim slikarstvo – kaže Stanković. – Želja mi je bila da upišem likovnu akademiju, međutim konkurencija je bila velika te 1980. pa sam morao da odustanem od četkica i boja i završim studije žurnalistike na Fakultetu političkih nauka u Sarajevu. Dok se nisam zaposlio, od honorarne zarade nisam mogao da izdržavam porodicu i dodatno sam zarađivao slikajući.
Danas je slikanje Stankovićev hobi, kaže, donosi mu mir koji mu je potreban, radost, nova poznanstva, često gostuje na likovnim kolonijama kod nas i u sveti, upoznaje umetnike, razmenjuje iskustva i usvaršava se.
Pre dve godine bio je na likovnoj koliniji u Tunisu, gostovao je sa udruženjem „Đura Jakšić”. Samo troje predstavnika iz Srbije, a ukupno je učestvovalo 94 slikara iz sveta.
Talenat za pisanje
Inače, ovaj Užičanin, koji poslednjih godina živi u Beogradu, majstor je mnogih veština. Voli da piše, ima talenta. Autor je drame „Nije nego” i koautor drame „Bar – Beograd via Peking”, koje su ekranizovane na RTS-u.
Nikakvog se on posla ne stidi.
– Koji je pošten, naravno! – naglašava.
Tapetar i travar
Čak je u jednom trenutku pomagao bratu da tapacira nameštaj.
Čuli smo i da prepoznaje i bere više od četrdeset vrsta pečuraka.
– Kad želim da se odmorim i pobegnem od sveta, ja odem u šumu. Priroda mi prija. Mnoge sam prijatelje naučio kako da beru pečurke.
Dao nam je i recept za konzerviranje pečurki. I tako otkrismo da je vešt i u kulinarskim stvarima. A nije se time hvalio.
Još kaže da bere lekovito bilje, to je njegova ljubav iz detinjstva.
Tajni recepti
– Moj deda po ocu je bio čuveni travar Boško Stanković iz zlatiborskog sela Dobroselica. On je pravio tinkture i meleme i uz njega sam kao dečak naučio sve o lektovitim biljkama i njihovom blagotvornom delovanju na naše zdravlje, kako se beru, prave čajevi. Nasledio sam tajne recepte. Skoro me je zvala drugarica da pita za verem travu. To je biljka iz roda menti koja blagotovorno deluje na čoveka i popravlja raspoloženje. Čaj od verem trave koristi se za lečenje melanholije, protiv depresije, nesanice, „bola pod grudima”... Ona je kao nana samo što ima plavoljubavičaste cvetove i male listove koji obiluju taninama, gorkom materijom, eteričnim uljima. Ova trava raste u proleće – kaže naš sagovornik.
Tara na fotografijama
Otkriva da je počeo da se bavi i umetničkom fotografijom.
– Tara me je inspirisala, to su počeci. Nisam neki veliki majstor, ali se nadam da ću u skorije vreme savladi kameru.
Ovih dana ubrzano priprema specijalnu emisiju povodom devetnaest godina svoje „Kvadrature kruga” početkom februara.
– To je muka! Pregledati sve što je snimljeno i napraviti paralelu sa čovekom od pre dvadeset godina i današnjim čovekom. Šta je uradila digitalna tehnoligija a šta je korona... Neće u ovom rođendanskom specijalu biti kao ranijih godina pregleda, već ćete videti šta se promenilo u čoveku za 20 godina... Kada smo počinjali nije bilo interneta, nije bilo androida, naravno, ni korone. Meni je čovek uvek u središtu. Ispred svega. Za devetnaest godina, bilo je svega, zgoda i nezgoda, smeha i suza. Sa svojom ekipom išao sam i po kiši i mećavi, verali smo se po planinama, gudurama, čak i po električnim stubovima.
Recept za konzerviranje pečurki lisičarki
– Neke pečurke se kuvaju duže neke ne i o tome uvek morate da vodite računa – kaže Branko Stanković. – Lisičarke se kuvaju samo četiri minuta. Za kilogram pečuraka lisičarki potrebno je nasuti litar vode u šerpu, kada provri voda ubacite pečurke i kuvajte ih četiri minuta i odmah ih blanširajte, odnosno operite u hladnoj vodi pa dobro ocedite. Potom u drugu posudu sipajte 2 dc alkoholnog sirćeta, pola litra vode, kašičicu soli, pola kašičice šećera i malo bibera u zrnu. Kada provri i ohladi se, tečnost naliti u tegle sa naređanim pečurkama i dobro zatvoriti. Lako je, zar ne?!
