utorak, 20.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 15.02.2021. u 18:00 Ivan Cvetković

Dugo putovanje iz Montevidea

Teški, ali uspešni pregovori vođa naše fudbalske reprezentacije s francuskim brodskim kompanijama za povratak u Evropu s Prvog svetskog prvenstva 1930.
У егзотичном пејзажу: наши фудбалери поред водопада на излету у околини Рио де Жанеира (Фото из збирке Соколке Јакшић)

Zvuči neverovatno, ali nekada su Brazilci čeznuli da nas pobede u fudbalu! Prvi megdan smo podelili u obostranom debiju na svetskim prvenstvima i zagorčali im život. Tim po imenu Jugoslavija, a u stvari srpska reprezentacija, 14. jula 1930. je u Montevideu pobedio s 2:1.

I Brazil je jedva čekao da se osveti. Prilika se ukazala dok mu je rana bila još sveža. Posle Svetskog prvenstva u Urugvaju naši fudbaleri su odigrali jednu utakmicu u Buenos Airesu i dve u Rio de Žaneiru.

„Ove su nam utakmice dale dobar finansijski rezultat, a kako su bile klupske to nemaju i ne mogu imati ono značenje, koje im se u zemlji pridaje”, obrazloženo je u Izveštaju o radu Jugoslovenskog nogometnog saveza 1930. „Sve su reprezentacije odigravale slične utakmice, koje su pogubile, jer se pod onim prilikama utakmica ne može dobiti. Već kod našeg prvog dolaska u Rio de Žaneiro mi smo sa klubom Vasko da Gama zaključili dve utakmice, koje smo onda odigrali. To je zaključeno 5 jula. Utakmicu u Buenos Airesu smo zaključili u Montevideu. Utakmicu u Buenos Airesu izgubili smo sa 1:3. Igrali smo protiv kom. momčadi Argentine. Prvu u Braziliji izgubili smo sa 1:4. Igrali smo protiv reprezentacije, a drugu sa 1:6.”

Ali, Brazilija, kako smo tada zvali tu zemlju, gorela je od želje da „pokaže izuzetne sportske vrednosti, koje se nisu videle u Montevideu kada smo odmerili snage s tim istim Jugoslovenima”, najavljivao je 5. avgusta 1930, dnevni list „Noite”, koga se u svom „Dugom putovanju kroz fudbal i medicinu” (1989) još sećao Mihailo Andrejević, kada je na putu za Montevideo brod s našom ekspedicijom pristao u Riju:

„Pala nam je u oči naročito velika reklama čuvenog brazilskog lista, koji se zvao „Noite”  (na portugalskom „Veče”) ”.

U svojim uspomenama jedan od vođa našeg pohoda u svetski vrh (Jugoslavija je dospela u polufinale) i kasnije decenijama jedan iz najužeg kruga najviših rukovodilaca Fife, izneo je i ovu pojedinost:

„Po povratku iz Buenos Airesa u Rio de Žaneiro vozili smo se jednim nemačkim brodom koji se zvao „Kap Norte”. Slučajno je tim brodom putovao i predsednik Brazilskog fudbalskog saveza Almeido de Kosta sa svojom ženom. U njegovom društvu svi smo se prijatno osećali, a još više u društvu njegove mlade, lepe i inteligentne supruge. U razgovoru sa njim doznali smo da je on višestruki sportista Brazila i da nosi titulu prvaka Brazila u gađanju iz pištolja. Koliko se sećam rekao nam je da je bio i svetski prvak u ovoj disciplini. Putovanje ovim brodom trajalo je pet dana i na brodu smo sklopili mnoga poznanstva. Naš Đokica Vujadinović nastojao je da postane što prisniji prijatelj sa predsednikom de Kostom i njegovom suprugom. Dobijali smo utisak da je on pri tome bio vrlo upadljiv i nametljiv. Međutim, kada je čuo da je predsednik Fudbalskog saveza Brazila prvak u gađanju pištoljem, njegova upadljiva nametljivost odjednom je iščezla”.

Pred našom ekspedicijom su bili mnogo teži zadaci. Trebalo je da iz Montevidea krenu 2. avgusta (svetsko prvenstvo je završeno 30. jula), ali francuski brod „Alzina” zbog kvara nije ni krenuo iz Marselja. Kao najbolje rešenje nađena je „Masilija”, koja je 17. avgusta zaplovila iz Rija ka Starom svetu.

„Ovo je učinjeno bez ikakve naplate i ako je razlika u ceni između dva broda po osobi u drugom razredu 50 pesosa urugv. Šta više vođstvo je uspelo da dobije od francuskih kompanija u gotovu razliku vožnje između Montevidea i Rio de Žaneira (za povratak) u iznosu oko 550 dol. SAD pošto smo morali nemačkim brodom „Kap Norte” da putujemo od Buenos Airesa do Rio de Žaneira, što je iznelo 3990 arg. pesosa, da bi na vreme stigli na utakmice u Rio. Sve ove pertubacije u rasporedu zadavale su vođstvu mnogo briga, jer je pretila opasnost da imamo velike deficite pošto je urugv. savez samo do 31 jula platio opskrbu. (I to bi i bilo da nismo imali već zaključene utakmice u Rio de Žaneiru i Buenos Airesu). U B. Airesu smo likvidirali i ostala naša potraživanja drugi deo razlike u vožnji brodom, putni trošak željeznički Marselj-Beograd. Ovde moramo napomenuti da je urugv. savez bio veoma kulantan, jer nam je platio razliku vožnje željeznicom Bordo-Pariz, kao i razliku za šest dana u dnevnicama”, pohvalili su se Andrejević, Kosta Hadži i Boško Simonović, vođe puta, u svom izveštaju JNS.

S našom reprezentacijom i vođom brazilske ekspedicije na Prvom svetskom prvenstvu u Rio, tada glavni grad Brazila, doplovili su i predsednik Fife Francuz Žil Rime i potpredsednik Mađar Moric Fišer. I 9. avgusta 1930, uoči prve utakmice naših fudbalera u Riju, „Žornal do Brazil” je otkrio da će „dolazak dvojice sportskih rukovodilaca na tribinu da najavi 21 počasni plotun”.

„Kafa s mlekom” bez mleka

U vreme kad su naši fudbaleri kao BSK igrali u Riju u Brazilu je počelo da vri. Do tada su se na mestu predsednika smenjivali gubernatori Sao Paula i Minasa Žeraisa. Takva politika je nazvana „kafa s mlekom”, jer je prva država bila najveći proizvođač kafe, a druga mleka. Međutim, pravdajući se Velikom ekonomskom krizom, zbog koje je desetkovan izvoz glavnog brazilskog proizvoda, tadašnji predsednik Vašington Luis je za svog naslednika predložio zemljaka iz Sao Paula Žulija Prestesa. On je i pobedio na izborima u martu 1930, ali nije preuzeo dužnost u novembru, jer je došlo do vojnog udara. Dan pre polufinala Svetskog prvenstva, 26. jula 1930, ubijen je u Resifeu (država Pernambuko) gubernator Paraibe Žoao Pesoa (od tada se njen glavni grad zove po njemu, a tu je naša reprezentacija igrala 14. novembra 1989), koji bi bio potpredsednik Brazila da je Žetulio Vargas iz Rio Grande do Sul pobedio na izborima. Ubice nikada nisu otkrivene i u vreme kada su naši fudbaleri bili u Riju politička situacija u Brazilu je počela da se usijava. Završilo se time što je, na kraju krajeva, Vargas postao diktator.

Nije bilo med i mleko ni u Urugvaju, u to vreme „južnoameričkoj Švajcarskoj”. Bilo je zahteva da se u vreme ekonomske krize ne bacaju pare na izgradnju stadiona za 100.000 gledalaca, ali predsednik države Huan Kampistegi nije popustio.

I u Boliviji, s kojom je naša reprezentacija igrala u Montevideu, 1930. je bila „vrela zima” (na južnoj Zemljinoj polulopti je u vreme Prvog svetskog prvenstva bilo to godišnje doba). Tamo je 28. maja državnim udarom je svrgnut Ernando Siles (tačno mesec dana kasnije za privremenog predsednika države je postavljen Karlos Blanko), po kome se zove najveći kolumbijski stadion (građen u vreme dok je bio na vlasti) na nadmorskoj visini od 3601 metra! Kongres Fife je 2007. zabranio da se međunarodne utakmice igraju na visini iznad 2.500 metara, ali je kasnije načinjen izuzetak za ovaj stadion pod obrazloženjem da je nacionalni.

Životni promašaj operskog pevača

Iseljenici iz Jugoslavije su ostavili dirljiv utisak na naše fudbalere, jer su se, naročito oni najimućniji, isticali gostoljubivošću. Ali, jedan slučaj je razdirao srce, a Mihailo Andrejević ga je sačuvao od zaborava:

„Na toj večeri pevao je naš čuveni operski pevač iz Beograda Žika Tomić. On je došao u Južnu Ameriku sa željom da se proslavi u tadašnjoj čuvenoj operi „Kolon” u Buenos Airesu. Međutim, i pored velike pomoći, koju su mu pružali naši iseljenici, on nije uspeo da se probije, i takoreći živeo je od pomoći naših iseljenika, kojima je pevao naše pesme na zabavama naših ljudi. Težak i tužan je bio naš rastanak sa Žikom Tomićem. On nam je suznim očima govorio da ni sam ne zna kroz koliko godina će moći da se vrati u našu zemlju, što zavisi od toga da li će doći do potrebnog novca. On se posle pet godina od našeg viđenja vratio u zemlju i umro je u Donjem Milanovcu, odakle je rodom”.

Komеntari0
2b5f3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja