sreda, 21.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
četvrtak, 11.02.2021. u 16:40

Brnabić: Novi paket pomoći „kiseonik” privredi

Mali: Prva isplata polovine minimalca u trećem paketu 8. aprila
Ана Брнабић и Синиша Мали (Фото Танјуг - Т.Р.)

Vlada Srbije usvojila je danas treći paket mera pomoći građanima i privredi koji će pomoći da se smanje negativne posledice virusa korona, da ljudi sačuvaju radna mesta, da privreda ne izgubi „kiseonik”, ali i da građani prežive ova teška vremena, izjavila je danas premijerka Ana Brnabić.

Na predstavljaju trećeg paketa mera pomoći, Brnabić je istakla da je država na tom paketu mera počela da radi još krajem 2020. godine i da je vredan 249 milijardi dinara.

Istakla je da je novi paket bio potreban jer je bilo očigledno da će se kriza izazvana pandemijom nastaviti i u ovoj godini.

Brnabić je navela da su prethodna dva paketa bila od velike pomoći da privreda „preživi” ovaj težak period, koji je u ekonomskom smislu, ističe, najteži od Drugog svetskog rata.

Premijerka je istakla da se država borila na dva fronta - zdravstvenom i privrednom.

Podsetila je da je ona vodila zdravstveni Krizni štab, dok je predsednik Aleksandar Vučić vodio ekonomski Krizni štab i zahvalila mu se što je učestvovao u kreiranju sva tri paketa mera pomoći.

„Srbija je na oba fronta uspela da ostvari fenomenalne rezultate. Danas čitav svet govori o Srbiji kao modelu u borbi protiv koronavirusa i nadam se da će se za nekoliko meseci govoriti o privrednom uspehu Srbije, kao što se sada govori o uspehu naše zemlje u vakcinaciji”, naglasila je Brnabić.

Ona je navela oko sedam rezultata koji su, ističe, rezultat ostvarenja svega što je država postigla kroz prethodna dva paketa podrške.

Istakla je da je Srbija prošle godine imala pad BDP-a od samo jedan odsto, što je, podseća, bio najbolji ekonomski rezultat u Evropi.

„Međutim, ti rezultati nisu samo u BDP-u. Tokom 2020. godine, kada je čitava svetska privreda trpela, naša industrijska proizvodnja je bila za 0,4 odsto veća nego u 2019. godini”, ukazala je Brnabić.

Istakla je i da je prošle godine registrovano za 50.500 više zaposlenih.

Brnabić je navela i da je tokom 2020. porastao i izvoz i da je iznosio 17,5 milijardi evra, dok je u 2019. godini bio 17,1 milijardu evra.

„Plate i penzije su nastavile da rastu. Poslednji podatak je da je prosečna plata u novembru bila 518 evra. Inflacija je ostala stabilna i iznosi 1,6 odsto. Takođe, javni dug je pod kontrolom, što je neobičajeno za ovu godinu, kada su najuspešnije ekonomije imale značajno povećanje javnog duga, kod nas je i dalje ispod 60 odsto, to jest 56,8 odsto BDP”, rekla je Brnabić.

Ističe da dva paketa pokazuju da su bila uspešna i dobro osmišljena, ali i da je naša privreda bila „žilava”.

Brnabić je navela i da su strani investitori nastavili da ulažu u našu zemlju i da zapošljavaju, ali i da proizvode i izvoze.

„Srbija je pokazala da je jaka i stabilna država i da i građani i privreda mogu na nju da računaju u najtežim trenucima”, istakla je Brnabić, prenosi Tanjug.

Kaže da treći paket mera podrške treba da nastavi u tom pravcu, odnosno ponovo država daje podršku ne samo privredi, već i punoletnim građanima, a posebno penzionerima.

 

Mali: Prva isplata polovine minimalca u trećem paketu 8. aprila

Prva isplata 50 odsto minimalne zarade za preduzetnike, mikro mala i srednja preduzeća predviđena trećim paketom mera podrške očekuje se 8. aprila, rekao je danas ministar finansija Siniša Mali.

On je na konferenciji za novinare sa premijerkom Anom Brnabić, na kojoj je predstavljen treći paket pomoći privredi i građanima, rekao da je novim paketom predviđeno tri isplate polovine minimalca za mart, april i maj.

Prijava poslodavaca koji nameravaju da koriste tu podršku koju daje države, navodi Mali, biće jednostavna i počeće od 1. marta na sajtu Poreske uprave.

„Prijava poslodavaca je jednostavna, uz ograničenje za sve one koji prihvate pomoć, a to je da ne smeju da otpuste više od 10 odsto zaposlenih nakon tri meseca od isplate poslednjeg minimalca i da isplaćuju dividende”, rekao je Mali.

U treći paket podrške uključena su, kaže Mali, za razliku do prethodna dva paketa, velika preduzeća, jer i ona nakon godinu dana pandemije trpe posledice, što je dodatnih 300.000 zaposlenih koji mogu da koriste pomoć.

Mali je naglasio i da su u trećem paketu indentifikovani najugroženiji sektor, tako da sektor ugostiteljstva i turizma može da računa na još jedan puni minimalac.

„April, maj, jun po 50 odsto i u julu ćemo isplatiti pun minimalac za ovaj sektor koji smatramo najugroženijim”, kaže Mali.

Tu su, navodi, još dve sektorske mere - za sve gradske hotele, koje uključuju pomoć koja je pružena i prošlim paketom, a to je 350 evra po ležaju i 150 evra po sobi, a za sektor autobuskih prevoznika po 600 evra za svaki autobus.

Očekuje se, kaže Mali, za oko 10 dana da Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture raspiše javni poziv za autobuske prevoznike.

„Već od aprila očekujem i prve isplate i za ovaj ugroženi sektor”, kaže Mali.

Treći paket, navodi ministar, predviđa dve garantne šeme, model za koji Mali kaže da je i prethodnom paketu obezbedio opstanak velikog broja mikro, malih i srednjih preduzeća.

„U razgovoru sa bankama izaći ćemo sa dodatnih 500 miliona evra za najugroženija preduzeća. Država će više da garantuje bankama kako bi preuzele rizik za preduzeća koja su najviše ugrožena”, rekao je Mali, prenosi Tanjug.

 

Komеntari4
255cf
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Vagar
Opet neselektivno rasipanje novca.Pomoć farmaceutima,građevincima,trgovini-marketima,prehr.industriji i poljoprivredi i sl.je punjenje džepova bogatim poslodavcima,a ne pomoć"privredi".To je otimanje od sirotinje radi pomoći bogatima,jer će taj novac-kredite jednog dana vraćati naša deca i unuci,jer su to delatnosti koje posluju nadprosečno dobro.
Pravda i Istina
Lepo, evo jos jednog predloga: zasto ministar poljoprivrede ne organizuje garantovan otkup sve hrane proizvedene u Srb po fer cenama? Npr. krompir se otkupljuje od proizvodjaca po 8din/kg a prodaje po 100din/kg, tih 8din/kg ne pokrivaju troskove proizvodnje pa se hrana baca. Slicnih primera ima i za druge proizvode. Dobili bi Win-Win situaciju: kupci dobijaju jeftiniju robu, proizvodjaci novac za ulozeni trud, mladi ostaju na selu jer se moze pristojno ziveti, uvoznicki lobi se unistava.
Francesco
Pa taj uvoznički lobi i jeste garant ostanka na vlasti... Srbija još od majskog prevrata nije pod kontrolom Srba...
Nebojša Janković
Jedan od boljih komenatara koje sam pročitao skorije.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja