ponedeljak, 19.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 09.02.2021. u 20:15 Borka Golubović-Trebješanin
INTERVJU: TENA ŠTIVIČIĆ, dramska autorka

Šta sve propuštamo tamo gde trenutno nismo

Sada smo u Britaniji ponovo u opštem „lokdaunu” i činjenica da negde svakodnevno traju probe za moj komad čini mi se kao naučna fantastika
(Фото: Милица Czerny Урбан)

Tena Štivičić jedna je od najcenjenijih autorki u evropskim pozorištima. Njenu najnoviju dramu „64” rediteljka Alisa Stojanović režira u Ateljeu 212. Praizvedba je planirana za april, ukoliko epidemiološka situacija bude povoljna.

Osim u Nemačkoj, Austriji, Velikoj Britaniji, Turskoj, Švajcarskoj, Bugarskoj, Hrvatskoj, Crnoj Gori, tri drame Tene Štivičić: „Dvije”, „Svici”, „Nemreš pobjeć od nedjelje” izvedene su i u Beogradu, upravo u Ateljeu 212.

Slučajno ili ne ste izabrali baš ovaj trenutak za dramsko delo  „64”? Šta vam je u slučaju ovog komada bilo najvažnije? Šta se krije iza samog naslova?

Iako naravno nije reč o trileru ipak bih za sada volela da sačuvam malo tajni oko naslova i šta on znači. Šta mi je bilo najvažnije? Mnogo se stvari u podeli  rodnih uloga i uopšte sastavljanju porodičnih zajednica menja u odnosu na tradicionalne modele sa kojima je odrasla cela moja generacija. To je pogotovo slučaj u kosmopolitskim sredinama, poput Londona,  gde sam živela 17 godina, u kojima su životni izbori manje pod lupom neposredne okoline. Taj raskorak između slobode izbora i duboko upisanih kodova o tome što se od nas očekuje na intimnom i profesionalnom planu, kako se snalazimo u promenama, koliko je zaista stvarne slobode u izborima, to su neke stvari koje su mi bile najzanimljivije.

Drama „64” trebalo je da bude praizvedena u Beogradu istovremeno sa praizvedbom vaše drame „Ljubav” u Londonu, ali je ta premijera pomerena do ponovnog otvaranja britanskih pozorišta. Kako je došlo do novog spoja: Tena Štivičić – Atelje 212?

Da, u Velikoj Britaniji, gde živim, su sva pozorišta zatvorena od prošlog aprila. Pred kraj prošle godine, sa najavom vakcina, počeli smo oprezno da planiramo projekte za ovo leto i jesen, ali sada smo ponovo u opštem „lokdaunu” i ne znam kad ćemo se izvući. Nova drama čeka taj novi datum. Iz moje trenutne situacije činjenica da negde svakodnevno traju probe za moj komad čini mi se kao naučna fantastika, ali i kao zaista dragocen znak da pozorište živi i da uspešno drži glavu iznad vode. Ovo je moj četvrti komad u Ateljeu 212, tako da je to nastavak susreta koji je počeo pre dvadeset godina.

Drama „64” progovara  o ženama i muškarcima, o deci i roditeljima, o stvarnosti i mašti.  Kakve su sudbine, životne priče vaših novih junaka?

To su ljudi koji su na pragu srednjeg doba. Njihovi roditelji su u tom životnom periodu već bili dobro situirani. Ovo su ljudi koji su živeli neke, po njihovom mišljenju, normalne savremene živote, stekli obrazovanje, putovali, učili jezike, živeli „slobodno”, menjali partnere... I onda ih odjednom, kao da se negde perfidno skrivalo, iznenadi srednje doba, prag četrdesete, a da nemaju sve ono što u konzervativnom sistemu vrednosti i dalje tvrdokorno znači uspeh u životu: decu, pouzdan, stalni posao, kredit i nekretninu. Ta im se stvarnost predstavi u obliku frustrirajuće, nepoštene i neobjašnjive misterije: neplodnosti. Odnosno, onoga što se zove neobjašnjena neplodnost. Sve je manje-više okej, ali trudnoća se ne događa. To je fenomen koji pogađa velik broj ljudi danas, i u porastu je.

U novoj drami razotkrivate intimu savremenog bračnog para koji se lomi pod teretom  očekivanja. Onih sopstvenih, izneverenih, međusobnih i onih koje im nameće društvo. Koje slojeve duše ćemo  propitivati u sebi pod utiskom predstave „64”?

U suštini je temeljno pitanje komada imati ili nemati decu. Za neke ljude je to sasvim predvidiva životna matrica, naći partnera, skućiti se, oženiti se, imati dete. Ili napraviti dete, skućiti se, oženiti se, kako kod koga. Ali za ljude kojima se to ne dogodi spontano, ili nije tako jednostavno, kao što su gej parovi ili ljudi sa nekim reproduktivnim poteškoćama, ili u krajnjoj liniji ljudi koji su singl, slučajno ili namerno, imati decu znači preduzeti mnoge, mnoge zahtevne, komplikovane, skupe korake i to ih primorava da zaista razmisle što je to što žele, koliko to žele, je li to zaista Sveti gral ili je i život bez dece legitiman, kvalitetan izbor, u nekom smislu i odgovorniji prema planeti.

Uvek me zanima da unosim nemir u floskule. Propitujem stereotipe. Izokrećem prihvaćene narative. Postoje neki opšte prihvaćeni kalupi o tome kako izgleda odnos majke i kćeri, oca i sina. Da majke uvek žele unučad i forsiraju kćeri da i same postanu majke, da među majkama i kćerima zjapi duboki, nepremostivi jaz. Postoje stereotipi o muškarcima i ženama, postoji jedno područje u koje retko zavirujemo, a to je preklapanje ženske seksualnosti i majčinstva. To su neke stvari u koje ova drama zadire.

Šta će vaši novi junaci progovoriti o vama lično budući da godinama unazad živite u Londonu, odnosno Škotskoj? Koliko vam nedostaje naše podneblje?

Trenutno ne znam šta je objektivna čežnja za ljudima i prostorima, a šta posledica života u korona-izolaciji. Svakako postoji određena rascepljenost koju, verujem, osećaju svi kojima je jedan deo života, detinjstvo, mladost, roditelji na jednom mestu, a drugi deo života, zrelost, porodica, deca, posao na drugom. Nemoguće je biti na dva mesta istovremeno, svako malo se postavlja pitanje šta sve propuštaš tamo gde trenutno nisi. Ali se svako malo pojavljuju i potvrde da si donela dobre odluke. To je neprekidna klackalica.

Po izboru Bi-Bi-Sija i Rojal korta uvršćeni ste u 50 mladih dramskih pisaca koji će obeležiti narednih 50 godina u Velikoj Britaniji. Kako vidite sebe u novoj normalnosti?

Budući da razgovaram sa vama iz ponovnog zatočeništva u kući u Škotskoj, iz neprekidnog kruga kućnih poslova i brige o detetu, iz osećanja totalne neizvesnosti kad ću ponovno videti roditelje u Zagrebu, teško mi je uopšte da govorim o novoj normalnosti, jer se nadam da je ovo ipak još jedan ekstrem, a ne nova normalnost.

Ovo vreme piše novu dramu... Kako zamišljate da će izgledati teatar posle korone?

Bez obzira na to šta je u sadržaju, teatar je ključno živi čin. Postoji u interakciji živih ljudi zajedno u prostoru. Nadam se da će biti vakcina za sve i da će što veći broj ljudi prihvatiti tu spasonosnu slamku,  pa da ćemo ponovo svi moći sedeti u pozorišnim dvoranama i uživati bez zazora u predstavama.

Komеntari1
92d2c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

zoran stokic
Pesnici, Homer, Hesiod i & bili su prvi koji su se pozivali na svoje "izvore saznanja". Ti izvori su božanske prirode - to su muze – ne samo kada je u pitanju pesničko "nadahnuće" već i za sva njivova znanja. Filozofi , teolozi, naučnici antike, krećući se na tom pesničkom tragu su mislili "da nas naša intelektulna intuicija ne vara zato što su bogovi istinoljubivi". Šta je savremena drama učinila da nam pokaže kako - egzistencija sa lažju, iluzijama i samoobmanama utiče pogubno na naše živote?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja