Stari Sloveni su obožavali Lipu, sveto slovensko drvo. Prinosili su joj žrtve i pod njom izvodili obrede. Kad su bi napuštali svoju staru domovinu, Sloveni su sadili lipe svuda gde bi se nastanili verujući da će ih čuvati od zla i uroka.
Tako su se i naši ljudi iz bivše Jugoslavije, koji su posle ratova devedesetih stigli u Kanadu, tradicionalno povezali u veću zajednicu. Porodice složno, bez obzira na veru, godinama zajednički žive u Sekvoja zgradama, u Tvajford ulici u Otavi, u Kanadi.
Zajedničko druženje započelo je negde 2005. godine kada je Božidar Samardžić sa porodicom u ovaj kvart. Na njegovu inicijativu napravljena je prva klupa za razgovor, gde su ljudi posle napornog rada u firmi, počeli da dolaze, razgovaraju i da se druže.
Mnogima se ovo svidelo pa se ekipa, Božo, Vlado, Ljubo, Dane i Boro latili posla, raščistili su prostor od desetak kvadrata ispod jedne velike kanadske lipe, koja im je pružala hladovinu.
Kad su očistili teren, naravno sledeći predlog je bio da se instalira roštilj sa ražnjem, sačom, jer to je deo našeg folklora bez koga se teško može zamisliti druženje. Jedan prijatelj je dobro razumeo njihove aktivnosti pa je složnoj zajednici poklonio lep senik. Tako je pokriven poveći prostor oko lipe.
Žene su vredno krenule da ulepšavaju okolinu cvetnim bašticama. Od ranog jutra druženje počinje kafom uz razgovore, dogovore i sadnju cveća i zelenila.
Jednog jutra, na zidu ispod lipe, posetioce je sačekala lepo ispisana poruka: „Lipov lad - kutak za duševni mir".
Mir nam pruža drvo lipe, sa svojom bogatom krošnjom uz hlad, ali onako bezmirisna nas vraća u kanadsku stvarnost, dok su naše lipe opojnog mirisa i medonosne.
Družeći se ispod njene krošnje, pokušavamo da prenesemo deo zavičaja, časteći se izvanrednim domaćim kolačima i drugim specijalitetima po starim receptima naših baka. Svi ti ukusi i zvuci zavičaja se protežu uz pesmu i setne zvuke harmonike našeg komšije Mite.
Zabavna su okupljanja za dan proleća na Čumburiadu (Zenica), nadmetanje u boćanju, rođendane u komšijskim porodicama kao i zajedničko druženje za Dan Kanade, sa komšijama pripadnicima drugih nacija iz Evrope, Azije, Afrike i Latinske Amerike.
Nekoliko ambasadora je uživalo u hladu lipe. U Lipovom ladu su gostovali poznati, glumci, pevači i guslari, pevala je grupa „Krila zavičaja”. Sve je to približavanje zavičaja uz toplo i nesebično ljudsko okruženje.
Najvrednije u Lipovom ladu je osećaj solidarnosti komšija i spremnost da se pomogne kad zatreba, ali i da se za svaki radostan događaj nazdravi uz „domaći šampanjac”".
Živana Kostić, Kanada
Poštovani čitaoci, „Politika” je ponovo oživela rubriku „Moj život u inostranstvu”. Namenjena je pre svega vama koji živite izvan Srbije, širom sveta, koje je životni put odveo u neke nove nepoznate krajeve i zemlje.
Nadamo se da ste primetili da smo se i mi u međuvremenu malo promenili. Sašili smo novo, komotnije i udobnije digitalno odelo, ali i dalje smo prava adresa na koju možete slati svoja pisma, reportaže, zapise i fotografije.
Pišite nam kako je u tuđini ili u vašoj novoj otadžbini. Kako vam Srbija izgleda kad je gledate iz Vankuvera, Osla ili Melburna? Stanuje li nostalgija na vašim novim adresama?
A naša adresa je [email protected]
Pravila su i dalje jednostavna: dužina teksta do pet hiljada slovnih znakova, da je zapisan u nekom uobičajnom formatu, najbolje vordu. Naslovi i oprema su redakcijski, tekstovi se ne honorišu i podležu uredničkim intervencijama.
Vaša Politika
