utorak, 02.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 27.01.2021. u 21:21

Ćirilica ima svoje mesto na internetu

Ruska je neprikosnovena u odnosu na ostale jer se koristi na velikom prostoru. Promovišući danas novi font naš Registar nacionalnih domena nastoji da da svoj doprinos svemu tome, kaže Predrag Milićević
(Фото РНИДС)

Registar nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS) danas obeležava devet godina registracije .srb domena i tim povodom korisnicima interneta poklanja još jedno ćirilično pismo – Orto RNIDS, nastalo kao plod saradnje sa organizacijom Tipometar. S obzirom na okolnosti i koronu i ova promocija će se održati na onlajn skupu naslovljenom „Ćirilica u digitalnom svetu”. Učesnici će nastojati da odgonetnu  između ostalog koliko je internet uopšte izmenio srpski jezik, može li ćirilica da nađe svoje mesto u modernom poslovanju, kakav je izazov kreirati sajtove sa ćirilicom i ćiriličnim linkovima.

Podsećanja radi Orto RNIDS je drugo pismo srpske ćirilice stvoreno pre svega za upotrebu na internetu i za ekranski prikaz, a biće dostupno za preuzimanje na sajtu Registra odmah posle današnje promocije. Ono prethodno pismo Areal RNIDS promovisano je početkom prošle godine.

Predrag Milićević, rukovodilac Službe za marketing Registra nacionalnog internet domena Srbije, podseća da je ćirilica odavno na internetu, u vidu sadržaja. Malo se zna da su posle sadržaja na engleskom, najbrojniji sadržaji na ruskom jeziku, procenjuje se da ih je 8,6 odsto, daleko ispred sadržaja na primer, na francuskom, nemačkom, kineskom, indijskom, arapskom...

– Ako govorimo o internet domenima, opet su Rusi bili prvi i dobili svoj ćirilični .rf domen još 2010. godine, samo nekih šest meseci pošto je tako nešto omogućeno na globalnom nivou. Mi smo naš .srb, kao druga država u svetu, dobili 2011. i 27. januara 2012. počela je registracija naziva .srb domena. RNIDS kao registar internet domena, nastoji da doprinese tome da naši korisnici nesmetano komuniciraju na internetu koristeći svoja pisma – dodaje Milićević.

Ipak, čini se da svetska mreža ne trpi različitost, pitanje je koliko korisnik može nesmetano da koristi sopstveni jezik i pismo na internetu.

– U osnovi, internet i dalje koristi engleski alfabet i sva ostala pisma prevodi interno na sebi prepoznatljivu englesku latinicu. To u mnogim slučajevima funkcioniše, ali u nekima i ne sasvim, jer iako su svi standardi usvojeni još 2013. godine, nisu svi primenjeni i mnoge internet platforme i aplikacije još ne prepoznaju sva pisma koja su prisutna na internetu – ističe Predrag Milićević.

Sajtovi na ćirilici su bez sumnje – egzotika.

– Sajtova na .srb domenu zaista nema mnogo, a razlozi za to su različiti. Često se gubi iz vida činjenica da je za komunikaciju, poslovnu ili ne, primarna barijera jezik, a ne pismo. Ćirilicu u svetu razume mnogo više ljudi nego srpski jezik i jedan Francuz ili Nemac neće ništa bolje razumeti sajt na srpskom jeziku samo zato što je napisan latinicom. Međutim, ako se sajt obraća srpskom tržištu, ne postoji nikakav razlog da se ćirilica ne koristi, jer čak i „Gugl” odlično „razume” i pretraga ćiriličkih pojmova mu ne predstavlja nikakav problem– objašnjava naš sagovornik.

Ćirilični font srpske ćirilice se razlikuje od ruske, bugarske, zato pitamo Milićevića da li njena zastupljenost direktno zavisi od stanovništva koje se nekim pismom služi.

– Ruska ćirilica je neprikosnovena u odnosu na ostale ćirilice koje se koriste na internetu. Njihovo tržište je dovoljno veliko da se i jedan „Gugl” potrudio da svojim fontovima pokrije sva slova ruske ćirilice, a Majkrosoft vord omogućio njihov prikaz bez ikakvih problema. Srpska ćirilica nije te sreće i retki su fontovi koji u kurzivu sadrže naša, a ne ruska mala slova g, d, p i t, a nažalost, retki su i softverski paketi koji omogućavaju njihov prikaz. Veličina tržišta svakako utiče na to da li će pažnja velikih kompanija biti usmerena na njega ili ne, ali to ne znači da ne možemo sami sebi da pomognemo i kreiramo, recimo, ćirilična pisma kakva su nam potrebna, a kakva su, na primer, Areal RNIDS i Orto RNIDS – ocenjuje Milićević.

Koliko je internet izmenio srpski jezik svakako dobro zna i prati dr Svetlana Slijepčević Bjelivuk, naučni saradnik iz Instituta za srpski jezik SANU. Po njenim rečima promene u leksičkom sistemu bile su očekivane.

– Upliv stranih reči sa anglosaksonskog govornog područja bio je neminovan, jer su pojmovi koje one označavaju otuda i došle. Ovakva pojava nije neuobičajena. Zagledamo li se u istorijski razvoj srpskog jezika, biće nam jasnije: mi danas imamo bogato rečničko nasleđe iz turskog, nemačkog, pa i francuskog jezika. Drugim rečima, svaka velika društvena i istorijska promena uticala je na jezik. Filolozi mogu da prate razvoj jezika i po potrebi predlažu usmeravanje određenih procesa – uverava Slijepčević Bjelivuk.

Pitamo je kakva je moć jezika – kakva ćirilice ili engleskog alfabeta.

– Govornici srpskog jezika često potcenjuju moć jezika, a ona je neverovatna. Jezik je najvažnija spona između čoveka i sveta koji ga okružuje, on ne služi samo osnovnoj komunikaciji i izražavanju misli, emocija, već i ubeđivanju, manipulaciji, zavođenju. Na kom će se pismu moć jezika ispoljiti sasvim je irelevantno. Za mlade je važno što se svi udžbenici na srpskom jeziku štampaju ćirilicom. Pismeni zadaci u školi pišu se, takođe, ćirilicom. Dakle, mlađi svet upotrebljava ćirilicu sigurno u onoj meri u kojoj je to neophodno, a želim da verujem i više. Iako površan pogled na društvene mreže to možda ne pokazuje, primeri jezičkih grupa, profila i stranica, kao i brojnost njihovih članova u kategoriji omladine, ukazuju na to da su mladi veoma zainteresovani za negovanje jezika i pisma. Smatram te podatke razlogom za optimizam – ističe filolog.

Iako bi se laicima učinilo da je pravljenje fonta lak posao za koji nije neophodno mnogo vremena recimo da je Ana Prodanović, docentkinja na Fakultetu primenjenih umetnosti i autorka fontova, „potrošila” devet meseci za Orto RNIDS.

– Kreiranje pisma je dugotrajan proces, pa je za izradu fontova neophodno imati puno strpljenja. Potrebno je veliki broj različitih oblika slova stilizovati na isti način. Takođe je važno biti potkovan iskustvom u kaligrafiji – sažima svoj posao Prodanovićeva, mada nam je ispričala još mnoštvo detalja koji bi zvučali kao jedno dobro predavanje. A sve je počelo davno, sa Vukom Karadžićem…

Komеntari21
92808
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

dusan1
Jednom sam pre više godina u Čačku u jednoj prodavnici video SrpskoHrvatsku-Ćirilično-Latiničnu tastaturu . Tad i nikad više ! Još uvek koristim Italijanski kompjuter i 'njegovu' tastaturu i mučim se da 'ubodem' Č Đ ili Š '
Петар
Није тачно да нема ћириличних тастатура. Има их онолико колика је потражња за њима. Коме треба он ће је наћи а то да их нема је само изговор онима који неће да пишу ћирилицом. Доказ за то су телефони на којима постоји и ћирилица и тастатура али људи опет неће да је користе.
Дејан Р. Тошић
Поштовани Душане, увидели сте срж проблема нестанка српске ћирилице у 21.веку у Србији. Не постоје тастатуре за П. Р. и лап топове на српској ћирилици. То је идентично као да сте купили 1460.г.Гутембергерову штампарију са латинским словима. Зар је могуће да Србија у 21.в.не може за децу у основним школама да обезбеди тастатуре на српској ћирилици са штампаним и писаним словима. Уставом Србије је прописано ћирилично српско писмо а све државне и образовне институције имају тастатуре на абецеди.
Familija
Морам да интервенишем. Гугл можда разуме ћирилицу слово-за-слово али и даље ни мало нема слуха за нашу граматику. Из искуства знам да је ово немогуће објаснити филологу јер њега не интересује онлајн зарада, него језички пуризам, али за оне који би и неки евро да узму, граматика српског језика, посебно промена речи по падежима, једначења разна, непостојано а и сви остали облици који МЕЊАЈУ РЕЧ па тако отежавају претрагу на Гуглу, су КАТАСТРОФАЛНИ за посао. И посрбљена страна имена и називи.
Слободан Драгићевић
Све своје елаборате о предикцији електромагнетног поља за покривање територије Србије, а и Балкана, телевизијским сигналом, сам радио на ћирилици и разумљиво. Разумео је и Гугл. Лук веритас! ( разуме и латински језик) ''Српска ћирилица је најсавршеније писмо'' Бернард Шо.
Коста
Невероватно да неко озбиљно пита да ли је за домаћу употребу довољна и могућа ћирлица! Ако може кинески или арапски, може и српски! Срби не схватају како нас странци виде. Треба се прилагодити времену али не по цену убијања једне кулутре -- нико на свету то не чини, сем нас. Ако пишемо српски латиницом, боље да пишемо енглеском, него хрватском! т.ј. ш није š него sh, ј није ј него y, итд. Да би се Срби успешније пласирали ћирилицом, треба да користе слова руске азбуке, ть, дь, й, дж, нь, ль.
Слободан Драгићевић
Нажалост мисли. Са српском фирмом ''Телеком'' у Србији, Србин не може да склопи уговор о коришћењу њихових телефонских услуга на ћириличном писму. Када сам затражио то, одговорили су ми да је мој захтев неоснован. Сик! Аустријска фирма ''Вип'' ми је међутим одговорила да ће се потрудити да удовољи мом захтеву, а јапанска фирма ''Сони'' ми је опет, на мој захтев, послала понуду за телевизијску студијску опрему на српском језику и ћирилицом.
Коста
Иниситирати на неком "српском" обличју малих слова г, д, п и т, је цепидлачење, а и нису то"баша" слова. Данас многи Срби пишу 21-једнословном "ћелавом" латиницом, што је својеврси скандал, и нико око тога не болује, али је, ето, "катастрофа" што наше мало г или т немају цртицу! Бити увек бела врана није добро. Руси лепо читају бугарски текст јер препознају сва слова, а и странци зато изговарају боље руске и бугарске речи, јер се исто пресловљавају. Свет зна руску али не и српску ћирилицу.
Низоземац
Идеја југословенства која се показала како јесте, је између осталих утрла пут латиници у наш језик где јој реално није место. Наше јединствено писмом је део нашега идентитета. Сваки телефон или дигитална направа подржавају ћирилицу. Људима је свеједно али не би требало да буде.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja