nedelja, 07.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 27.01.2021. u 20:00 Aleksandra Petrović

Hrvatski sud oteo Jugobanci još 700 miliona evra

Svi dosadašnji zahtevi srpskom pravosuđu za priznanje hrvatskih presuda predstavljali su samo pripremanje terena za poslednju odluku iz Splita, kaže advokat Ivan Simić
Зграда некадашње банке у Београду (Фото Д. Јевремовић)

Trgovački sud u Splitu oduzeo je Jugobanci iz Beograda 700 miliona evra u posebnom stečajnom postupku, a takvu presudu potvrdio je juče i Viši trgovački sud Republike Hrvatske u Zagrebu, saznaje „Politika”. To je poslednji i najjači udarac na imovinu srpske banke koja je u Hrvatskoj imala nekoliko velikih filijala i bila davalac ogromnih kredita hrvatskim institucijama i preduzećima, među kojima je, između ostalih, Brodogradilište „3. maj” u Rijeci.

U obrazloženju se navodi da je u posebnom sekundarnom stečajnom postupku utvrđeno potraživanje Ministarstva finansija Republike Hrvatske nad imovinom stečajnog dužnika Jugobanke, u iznosu od 5,8 miliona kuna, i to „na temelju Uredbe o pretvaranju deviznih depozita građana kod banaka u javni dug Republike Hrvatske”. Dosuđeni su i troškovi postupka u iznosu od 21.000 kuna.

Iako su zastupnici Jugobanke naglasili pred sudom u Splitu da ova banka već tri decenije nije mogla da upravlja svojom imovinom u Hrvatskoj, koja ne poštuje Sporazum o pitanjima sukcesije, kao i uprkos činjenici da se glavni stečaj vodi pred sudom u Beogradu, hrvatsko pravosuđe je dosledno sprovelo otimanje imovine pravnih lica sa sedištem u Srbiji.

Iako Hrvatska duguje Jugobanci, a ne obrnuto, susedna država je već nekoliko puta poslala u Beograd rešenja o naplati troškova za suđenja u Zagrebu.

Kao što smo već pisali, Privredni sud u Beogradu je nekoliko puta doneo rešenje da ne prizna stranu sudsku odluku, a konačnu reč o tome daće Privredni apelacioni sud. Sada će na naplatu stići i troškovi postupka u Splitu.

– Otvaranje „posebnog” (sekundarnog) stečaja nad imovinom Jugobanke u Hrvatskoj, sporno je samo po sebi. Tokom trajanja ovog stečaja u Hrvatskoj, nije pronađena nikakva imovina Jugobanke od koje bi se mogla formirati stečajna masa, upravo iz razloga što je konfiskovana sva imovina koju je Jugobanka posedovala u Hrvatskoj, bilo u pogledu nepokretnosti, bilo u pogledu potraživanja po osnovu plasmana ili depozita – kaže advokat Ivan Simić, jedan od zastupnika Jugobanke i stručnjak za pitanja sukcesije.

Nekoliko puta je i na savetovanju sudija Srbije, u organizaciji Vrhovnog kasacionog suda, isticao da će se srpsko pravosuđe kad-tad suočiti sa presudama koje stižu iz Hrvatske kao rezultat ozakonjene konfiskacije i nepoštovanja Sporazuma o sukcesiji. Naglašava da je parnica protiv „imovine Jugobanke” u Hrvatskoj, za koju nije utvrđeno da li uopšte postoji i u čemu se sastoji, samo još jedna isfabrikovana odluka u jednoj vrsti hibridnog pravnog rata koji hrvatsko pravosuđe vodi protiv srpske imovine.

– Upravo poslednja odluka Visokog trgovačkog suda učvrstila me je u ovom uverenju. Zahtevi za priznanje hrvatskih presuda, kojima je oteta imovina Jugobanke, kako bi se naplatili troškovi „otimanja” Hrvatskoj, predstavljaju samo „pripremu terena” za priznanje ove poslednje odluke vredne 700.000.000 evra. Kada će ova odluka doći na priznanje pred srpski sud, samo je pitanje vremena, a srpsko pravosuđe je svesno ove činjenice koja je predočena na savetovanju Vrhovnog kasacionog suda 2018. godine – navodi Ivan Simić.

Ukazuje da je hrvatski sud u najnovijoj presudi učinio još jedan presedan – time što je stavio van snage rešenje o izvođenju dokaza i doneo presudu bez ijednog izvedenog dokaza.

– Svakako je značajno za samu sudsku praksu to što je sud u Splitu odbio da uopšte odluči o prigovoru zastarelosti. Ne mogu da isključim da se u prethodnom postupanju dela srpskog pravosuđa, koje na silu želi da prizna odluke hrvatskog suda, stiču određena obeležja, koja su u direktnoj vezi upravo sa budućim zahtevom za priznanje ove sudske odluke, naročito što je u okviru pravnog poretka Republike Srbije moguće priznati odluku o oduzimanju srpske imovine u Hrvatskoj, a koja je u direktnoj suprotnosti sa odlukama srpskog pravosuđa kojima je hrvatskim preduzećima „dodeljena” imovina u Srbiji – zaključuje naš sagovornik.

Komеntari17
37633
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ДбР
5.8 милиона куна је око 770 хиљада, а не милиона евра.
Almeida
@Zoran Isto tako je Investbanka Beograd opljačkala preko 40 000 deviznih štediša u Tuzli (BiH). Mnogi od njih su već skoro 30 godina građani Srbije. Međunarodni sud u Strazburu je donio presudu i naložio Republici Srbiji da mora vratiti otete devize, sa kamatama, ali država Srbija to godinama ignoriše. Lopovi nemaju nacionalnost.
Мило
Jugobanka,to je bila banka u koju sam imao povjerenje.Све пошиљке које сам из Њемачке слао у моју земљу,стизале су на вријеме и примаоци су их добивали на руке,без бирократије.Штета што је више нема.А ето,сад ћитам,краду је.
Иван С. Белић
@ Jelena, а знате ли ви колико некретнина наших судија, адвоката и у опште експонираних личности у политици и друштву има у Хрватској, на Јадрану. И то им се не дира али се зато наплаћује кроз апсурдна потраживања и тако систематски поткопава држава Србија. Ово само показује да Србија није независна јер наш правни систем не служи сопственој земљи а држава са тим не сме да се обрачуна !
Нафташ
Па добро, је ли сада треба да окренемо други образ? Тон овог чланка је као позив на капитулацију без борбе! Чак и наслов је дат у прошлом времену, као да је ово гећ готова ствар! Зар се ово, као и сличне "непристрасне" пресуде хрватских судова, не може терати до Стразбура?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja