petak, 26.02.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 26.01.2021. u 14:30 Ana Popović

Odluka o privatizaciji Apoteke „Beograd” još nije doneta

Inicijativa „Zaustavimo privatizaciju Apoteke ’Beograd’” još nije dobila odgovor na dopis upućen Gradskoj upravi u čijoj se ingerenciji nalazi gradska farmaceutska kuća, a priprema i oštru kampanju

Izrevoltirani najavama gradskih vlasti da će Apoteka „Beograd” biti privatizovana poput dva gradska simbola – „Beograđanke” i Sava centra, koji su već prepušteni privatnom sektoru, okupljeni u Inicijativi „Zaustavimo privatizaciju Apoteke ’Beograd’” uputili su zvaničan dopis Gradskoj upravi sa naznakom da se od procesa prodaje odustane, ali ni posle gotovo dve nedelje nisu dobili nikakav odgovor. Apoteka „Beograd” danas predstavlja izuzetak na farmaceutskom tržištu u Srbiji. Više od polovine zaposlenih u javnim apotekama radi u Apoteci „Beograd”. Oko hiljadu radnika zaposleno je u ovoj ustanovi, a u ostatku zemlje nema ukupno toliko zaposlenih u državnim kućama lekova. U slučaju da se one privatizuju, ne sumnja se da će sudbina ostalih državnih apoteka krenuti istim tokom. Sve ovo argumenti su inicijative koja se protivi privatizaciji.

Još početkom prošle godine, Goran Vesić, zamenik gradonačelnika, najavio je da će u budućnosti apotekarska ustanova biti prodata jer bi glavni grad, kao i svi moderni gradovi, trebalo da se bavi onim što pruža građanima, a to je komunalni sistem, i nema potrebe da se bavi poslovima koji nisu komunalna delatnost.

Zato je inicijativa uputila pismo Gradskoj upravi da bi se nadležni izjasnili tim povodom, ali odgovor od gradskih čelnika i dalje čekaju. Inicijativu je dodatno podstakla epidemija virusa korona i zdravstvena kriza. U startu, pristalice ovog pokreta krenule su sa formiranjem velikog fronta, okupljanja svih koji se protive privatizaciji javne imovine. Uključeni su sindikati, udruženja, organizacije, političke partije, grupe građana i pojedinci.

Ipak, zvaničnu podršku organa radničke organizovanosti zaposlenih u Apoteci „Beograd” još nisu dobili.

– Ali, individualno radnici ove ustanove su uključeni i njihovi saveti su nam veoma važni – kaže Aleksandar Banjanac, iz ove inicijative, i dodaje da je naivno očekivati da do privatizacije neće doći.

Šta bi prodaja značila za zaposlene, ali i za kupce, još nije sasvim jasno. Jasminka Bjeletić, direktorka Apoteke „Beograd”, kaže za „Politiku” da joj nisu poznati detalji o privatizaciji ustanove.

– Grad je osnivač ove farmaceutske kuće pa je njegovo pravo da odlučuje o njenoj sudbini. Nas niko nije obavestio o konkretnoj prodaji i nemamo informacije da li će doći do privatizacije – rekla je ona.

Povodom ponovo pokrenute lavine o privatizaciji gradske apotekarske kuće oglasila se i Farmaceutska komora Srbije. Ističu da nemaju zvaničnu informaciju o privatizaciji Apoteke „Beograd”, ali smatraju da pitanje državnog apotekarskog sektora treba sistemski rešiti.

– Samo rešenje mora biti takvo da zainteresovane strane, kako pacijenti tako i sami zaposleni u tim ustanovama, ne budu uskraćeni u dostupnosti i kvalitetu farmaceutske zdravstvene zaštite, odnosno ostvarivanju prava iz radnog odnosa – precizirala je Tatjana Šipetić, direktorka Farmaceutske komore Srbije.

Gašenjem ili privatizovanjem gradske apotekarke kuće pacijenti će mnogo izgubiti, smatraju okupljeni u inicijativi. Na teritoriji Beograda postoje 124 apoteke, a u njima je zaposleno 1.035 radnika – 480 diplomiranih farmaceuta, 331 farmaceutski tehničar i 224 radnika drugih profila neophodnih za radni proces. U ovoj ustanovi radi i 69 specijalista iz raznih oblasti, dva magistra i jedan doktor farmaceutskih nauka. Svaka apoteka ima sopstvenu laboratoriju ili takozvanu magistralu što najveći broj privatnih apoteka, kažu u inicijativi, nema. Svakog dana u apotekama su minimum četiri radnika u dve smene – dva farmaceuta i dva farmaceutska tehničara. Prema rečima ljudi iz inicijative, u privatnim apotekama se to ne viđa, ne poštuje se minimum radnika, a ni struktura stručnog kadra.

– Činjenica je da su u proteklom periodu farmaceutske kuće, gledajući sa tržišnog aspekta, profitirale. Nijedna apoteka u današnje vreme nema loše poslovanje. Pa što bismo se onda lišili dragocenog resursa koji donosi boljitak narodu – smatraju u inicijativi.

Pošto je dalja sudbina Apoteke „Beograd” neizvesna, inicijativa je rešila da nastavi svoju kampanju. Banjanac kaže da će se razgovarati sa građanima da bi dobili podršku za što veći pritisak na gradske vlasti.

U gradu nisu odgovorili na „Politikina” pitanja, ali kako nezvanično saznajemo, odluka o privatizaciji nije doneta i te odluke neće biti dok traje pandemija kovida 19. Apoteka „Beograd” godinama posluje u minusu, a taj gubitak, prema nezvaničnim navodima, do septembra 2020. iznosio je 305.000.000 dinara što je bila jedna od kapisli zbog koje je pokrenuta mogućnost stavljanja na doboš.

Ono što bi moglo da zaintrigira potencijalne kupce svakako su brend i lokacije na kojima su objekti širom prestonice. Neki od prostora u kojima Apoteka „Beograd” radi nisu u vlasništvu grada, već ih ustanova iznajmljuje, a mnogi su i predmet restitucije.

Tradicija duga gotovo dva veka

Temelji Apoteke „Beograd” postavljeni su 30. aprila 1830. godine kada je magistar farmacije Matej Ivanović otvorio prvu farmaceutsku ustanovu u kojoj su se lekovima snabdevali ne samo Beograđani već i građani širom zemlje. Nalazila se pored kafane „Znak pitanja”, prekoputa Saborne crkve. Osnivač Apoteke „Beograd” bila je Republika Srbija, odnosno Ministarstvo zdravlja, a od 1. januara 2007. godine osnivačka prava prelaze na Skupštinu grada Beograda. Ustanova je prvo radila u prostorijama „Jugoleka”, a 1972. dobila je poslovne prostorije u Domu zdravlja „Vračar”, gde je danas njeno sedište. Osim prodajnih objekata, ova farmaceutska kuća u svom sastavu ima i dve galenske laboratorije i laboratoriju za ispitivanje i kontrolu.

Komеntari3
b8c64
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milisav
Apoteke Beograd su jedina kuća u koju svaki diplomirani farmaceut želi da predje, jer to je ustanova u kojoj se uglavnom ceni znanje stečeno tokom studiranja jednog od najtežih fakulteta u Srbiji. Farmaceuti si primorani da u radnom odnosu kod gazdi budu tretirani kao prodavačice, čistačice, komercijalisti, uz svo uvazavanje ovih profesija nije nikako dobro unizavanje profesije farmaceuta koja se primetno je dogadja poslednjih 20 godina, a posledica je jedino bahatosti gazdi. Stop privatizaciji!
Jasna
Treba se boriti i rukama i nogama da se to ne privatizuje! Svim sredstvima se treba boriti protiv privatizacije.
Урош
Све прелзи са ћирилице на латиницу, чак и народ.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja